Српски народ

Српски парод, 14 авгуета 1943

ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА

ЈАТЕЉД

Читајући вести са Источног фронта, треба одвајати оно што је површно од онога што претставља суштину догађаја. Важно је, што Совјети нападају на више отсека фронта (код Кубана, Миуса, Доњеца, Бјелгорода, Орела, Вјазме и Ладоге). Важно је, што нападају уз залагање свих својих снага. Важно је зато, што доказује, да Совјетска Унија мора пошто-пото да тражи одлуку на војишту, јер је њен унутрашње стање неподношљиво чак и за руски народ, који је могао толико да поднесе од бољшевика. Није важно, што су Совјети понегде освојили нешто терена, ушли су у известан број села, као и у Орел. То није важно зато, што се борба води не за села или вароши, већ за добијање стратегијске надмоћности. У том погледу бољшевици (шсу постигли ни најмањи резултат који би био за њих повољан: нигде нису могли да створе неред у немачком борбеном поретку. А то значи, да се фронт помера без и н^јмањих операциских добитака за Совјете. Совјетски губици су више него тешки. Само на једном малом бојишту код Кубана, они су за 15 дана изгубили 15 стрељачких дивизија и 14 тенковских бригада Од почетка ове битке на Истоку, совјетска војска је имала најтежих губитака у тенковском °РУЖју: од 4 јуна на овамо уништено је 9 и по хиљада тенкова. То. значИ, да је сатрвено 158 совјетских тенковских бригада. Бољшевици ипак сматрају да је тактика генерала Роковског, који је јуришао према Орелу, једино могућа тактика, А то је, напади масама и жртвовање маса. И ово је важнб. Жртвовање маса је највећа трагедија совјстске стратегије, која не може наћи никаквог начина да се бори против немачке тактичке вештине. Преко 600.000 људи изгубили су СОвјети од почетка јула. Немци су изгубили 100.000, ако верујемо подацима Московског радија. Из тог истог извора сазнајемо, да је од почетка јула заробљено : 12.000 Немаца. Међутим, преиа немачком званичном саопштењу, заробљено је око 70.000 црвено-армејаца. Катастрофалан по бољшевике однос губитака — то је најваж-; нији резултат досадашње летње битке. Нема смисла да обраћамо пажњу на ситнице ратних збивања, као ојто су освајања од стране Совјета појединих села. Важно је то, да упркос ларме око совјетских „успеха" Москва захтева хитно стварање „друго га фронта". Москва губи снагу и зато тражи да коалиција одвуче са Источног фронта најма н>е 80 немачких дивизија. Међутим, коалиција је до саДа запослила свега три немачке дивизије из састава оне огррмне војске, која чува запад и југ Европе. На Сицилији три дивизије Немаца, са извесним бројем италијанских пукова, сјајцо су извршили зкдатак задржавања непријатеља и причињавања њему што већих губитака. Код Сидилије је потопљено или тешко оштећено преко 460 британоамсричких транспортних бродова. Потопљено је 8 ратних бродова, а оштећено је више десетина од којих један бојни брод, један носач авиона, 20 крстарица. Немачки губици на Сицилији су веома мали, јер су се Немци одлично прИлагодили условима брдскога рата. На пример, једнога дана код Катаније, Енглези су два сата бомбардовали један пемачки поло)кај, потрошивши пишта мање од 16.000 артиљертских граната. Ревултат овог бомбардовања на немачкој стоани 2 убијена и 2.рањена. Губици Британо-Американаца ни Сицилији и код Сицилије, стварају тсшко разочарење код

јавнога мнења Британије и САД. Уместо обећане инвазије, дошло је до борбе, коју Ајзенхауер карактерише као борбу метар по метар, а Монтгомери карактерише као борбу цол по цол. Освајати Европу у темпу цол по цол, једна је бесмислица. То увиђају и најлакомисленији Американци. Американци су увидели и бесмисленост њихове офанзиве у јужном Пацифику, где Мек Артур води милиметарски рат. Како изгледа, та много рекламисана Рузвелтова офанзиви видимо ло томе, штоје(према америчким подацима) на острву Нова Ђорђија, за месец дана борбе, убијено је 1670 Јапанаца. Зар то личи на велику офанзиву светскога стила? Ив Америке јављају, да су се тамо већ разочарали, у Рузвелтовом плану освајања „острво по острво". Иначе, у Вашингтону постоји велика пометња у мислима стратега. Такозвана Рузвелтова и „велика стратегија" је у ствари тражење компромиса између „пацифичког правца" и „атлантског правца". А у исто време, та Рузвелтова стратегија мора да се бори и против „стратегијског изолационизма", који узима све већи мах у Вашингтону. У Америци знају, да јужнопацифички офанзивни план Рузвелта стаје прескупо. Од 7 августа прршле године до 7 августа ове године, у Јужном Паци^ фику, Јапанци су потопили или оштетили 10 америчких бојних бродова 8 носача авиона, 53 кр старице, 57 разарачз, 45 подмор ница, као и 21 ратни брод раз^ них типова. Укупно су Јапанци у јужном Пацифику потопили 152 америчка ратна брода, оште тили 48, пустили на дно 107 пароброда и оборили 2885 авиона. Тешки губици у јужном Пацифику није једина појава у по морском рату, који забрињава Британо-Американце. Сада су не мачке подморнице опет прешле у активност и потапају бродове на целом простору Атлзнтика. Оне су се прилагодиле непријатељској тактици ваздушне одбране и зато могу опет да буду активне. У ваздушном рату у току протекле недеље, десио се један догађај, који приказује огромну одбранбену снагу Европе. Американци су послали 125 четворомоторних бомбардера у напад протв румунских петролејских поља код Плоештија. Већи део бомбардера није могао да стигне на циљ, јер је био одбијен контранападима немачких и румунских авијатичара. Разарања у Плоештију су сасвим незнатна, док су Ам«риканци изгубили о ко 80 својих великих бомбардера, са 560 авијатичара. Разочарења погађају јудо-послушну коалицију на свим по приштима рата. Сада је код њих наступила највећа пометња и на попришту духа. Енглеске новИ не пишу „званично боримо се у овом рату за слободу, али слободни нећемо никад бити." Енглези виде да су изгубили свој доминантан положај у свету, и да ће бити после рата таквог прегруписавања снага, да Британија неће имати значајне улоге. Британија већ осећа да је изгубила рат. Осећа не само по томе, што нема више резерве ратне снаге (она мобилише жене до 50 година старости а у руднике шаље дечаке од 15 година) већ и по томе, што нема снаге да се бори против амсричког насиља над њом ни против совјетских захтева. Совјети су сад показали своје праве намере захтевајући да се у војну команду за запоседнуте области уведу и претставници СССР. Та војна управа звана АМГОТ састављена је од војних и администрагивних стручњака

Британије и САД, а намењена за области Северне Африке, као и за области инвазије у Европу. Сада Совјети желе да учествују у управљању територијама у Италији, у случају даљег напредовања британо-америчких трупа. Исто тако Совјети протестују против не^их лондонских планова остварења после рата неке федерације на југо-истоку. Протестују зато, што хоће да буду једини интересенти за југоисточну Европу. Све то забрињава Енглезе, који су више од читавог столећа спречавали излазак Русије у област Средоземнога мора, па сматрају и сада за своју животну потребу, да спрече Долазак Совјета у ту област. Ствара се немогућа ситуација сваки даљи британо-амерички покушај постигнућа војног ус> пеха на југу и југо-истоку Е вропе, значи отварање пута те шком политичком неуспеху* о тварање пута за совјетску екс панзију према Медитерану. Зато

* V * ^ :§1| «11111 .■....■.

Ново немачко оружје — бацач дима — опробано је и са успехом се примењује на источном фронту (Еигорајзсће КогезропсЈепгеп) —

ШШШШШШ

,::■

- «

1 II ЈИЈ Шл ■

тељу, каже између редака совјетски лист. Политички сукоб између Москве, с једне стране, и Лондона и Вашивгтона, с друге стране, постаје очигледан, а то је једна

совјетска „Правда" пише са индигнацијом, да Британо-Американци одуговлаче успостављање „другога фронта" из чисто политичких раздога: непријазан према Совјетима, кочи њихову акцију према европском неприја-

важна чињеница, која има реперкусија и на ток војних догађаја. Зато сада можемо бити још више но икад уверени, да ће победити Тројни пакт. М. Војновић

ПРИВРЕДНИ живот Грчка се бори против привредних тешкоћа

Структура грчке приврбде се одувек разликовала од привред не структуре осталих југоисточних држава чињевицом, да њен извоз није базирао на аграрним производима, који би јој донели потребне девизе за увоз, већ је девизе набављала од услуга по морског саобраћаја, промета стра наца и исељеничких дознака. Средствима из тих извора, Грчка је до рата финансирала свој индустриски увоз, како сировински, тако и увоз полуфабриката и готове робе а исто тако и увоз житарица и осталих предмета исхране. Рат и његов исход пресушио је одједном те изворе, тако да се Грчка од данас на сутра нашла у новом положају, и то: по литичком, војном и привредном. Резултат те нове ситуације обликовао се у тешкој привредној кризи која је дошла до пуног изражаја у сектору исхране. Корак по корак успело је надлежним местима да увере грчко становништво у потребу обезбеђивања сопствене исхране организацијом и реорганизацијом по љопривреде у земљи. И не само то, било је потребно извршити обезбеђивање домаћег становништва и остварење вишкова, ка-

ко би се тим извазом могао платити увоз најпотребније робе која се у земљи уоцште не производи. У том настојању забележени су извесни успеси који дозвољавају да се очекују даљи повољни резултати у том правЧУ- Сем тога, влада је морала да учини све како би у свест грчког народа продрло сазнање, да је немогуће да у време опште катаклизме у свету Грчка остане поштеђена од њених последица, поготово када је изгубила рат. Требало је објаснити народу да мора да ограничи своје потребе водећи рачуна о расположивој количини добара и потребе других, а без обзира на тренутну куповну моћ појединца. То је ишло тешко нарочито у почетку. И зато је и у Грчкој лримећена чињеница да је дезорганизација монетарног стања у земљи потекла из сектора цена потрошних добара. С тим у вези забележен је у Грчкој, почетком ове године, нов чани оптицај у износу од око 350 милијарди драхми. Грчка се бори против при-

вредних тешкоћа своје земље са много добре воље, али са недовољно ефикасним мерама. Отуда и тај нежељени развој монетарног стања.

Скок трошкова шота у Швајцарској При избијању рата било је у швајцарској индустрији метала и машина упослено око 123.000 раденика у 1800 предузећа, што значи, једна трећина индустријских раденика Швајцарске уопгате. Вредност производње ове индустриске гране износила је годишње око 500 милиона шв. франака, од којих је 300 милиона долазило на извоз готових производа ове индустриске гране. Посматрајући кретање надница једног стручног радника те индустриј«, види се, да је просечан износ наднице за једночасовни рад кра.^ем 1942 године био виши за 25°/о од онога почетком рата. Међутим, за исто време забележили су трошкови живота скок од 40%, тако да је пер салдо реална надница смањена за непуних 15°/о. Тешкоће које настају стим у вези у швајцарској привреди, покушава влада да уклони с*одним мерама, чије се ефикасно дејство још очекује.