Српски народ

. б Српски народ, 14 августа 1943

Исхрана Београда <месш> питомог кунића

НОВД ГРУПА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА У БЕОГРАДУ

Белгиски кунић — најкрупнија раса за месо Из књиге „Гајење кунића" од Стевана Арка у издању „Ипроза".

На.јкориснија домаћа животиња није била пре рата у Србији позната, осем по имену, које јоч је такође погрешно дато; називана је питомим зецом. У ствари то је животиња слџчна зецу, али Друге врсте, и не потиче од дивљег Зеца, већ од дивљег кунића, распрострањеног у многим крајевима Европе, па и на Балкану, ма да га у Србији није било. Дакле, на првом месту чињеница што у Србији није уопште и<ивео дивљи кунић, а на другом месту изобиље у осталој домаћој стоци, па према томе и у месу, нису дали повода гајењу питомог кунића. Извесне фарме бавиле' су се само ограниченим гајењем племенитих раса, искљу.чиво због крзна. I Предности кунића У многим другим европским земљама, као у Немачкој, Белгији, Француској, Италији итд. гајење кунића као домаће животиње, на првом месту због његовог укусног меса, достигљо је широке размере. Било би врло корисно да смо се бар после рата благовремено сетили да приступимо гајењу кунића на широкој основи. Али, у колико то није учињено, може се још надокнадити, јер кунић спада међу животиње које се размножавају и развијају неаероватио брзо: једна женка плоди се нормално годишње четири пута и сваки пут рађа 8 до 12 младунаца, од којих може добро да одгаји 6 до 8; другим речима, једна женка даје годишње 24 до 32 одрасла кунића, који поСтижу потпун узраст за 6 до 8 месеци, а један одрастао кунић тежак је просечно 5 до 9 кгр., односно даје 4 до 8 кгр. одличнор меса за људску исх0ану. То опет значи да једна женка за годину дана произведе просечно око 170 кгр. јестивог меса. Томе се дода.ју крзна, чија је данас комерциална вредност за обичне расе око 500 до 600 динара по кожици. Приватна иницијатива Приватна иницијатива увек је била та која .је, чак са скромним почетцима, успевала да прокрчи пут многим великим и корисним новинама. Узевши у обзир горње податке, један скромни београдски приватни чиновник, Веселин Јанковић, дошао је на помисао да своју башту у малој кућици на периферији Београда искористи за први покуша.ј фарме кунића за приплод и исхрану. Покуша.ј је успео изнад сваког Очекивања и данас је скромна кућица у Учитељској улици 11, иза „Цветкове механе". постала малом фармом за коју показују велико интересовање како приватници,* тако и државне и општинске власти. Интересовање приватника је тако велико да сопственик једва успева да задовољи потражњу грла за приплод. ! Кунић и живина На фарми Веселина Јанковића вршимо један врло занимљив опит. Из .једног запата од 4 месеца старости бирамо насумцђ једног кунића, а исто тако и једно пиле исте старости. Постав'љени на вагу они п'оказу.1у изненађујући резултат: док је кунић тежак 3 кгр.. -пиле је тешко свеБв 800 грама. А : исхрана пилета,

ТОВЉЕЊЕ СВИЊА У ДАНАШЊИМ ПРИЛИКАМА

Масноће су данас драгоцени артикал исхране. До њихове несташице код нас долази углавном због тога, што главно сретство за товљење свиња, тј, кукуруз, мора да се уиотреби првенствено за људску исхрану. Услед тога дошло је до природног смањивања броја товљених свиња. Али. морамо се потоудити свима сретстВима да тај број ипак буде што већи. -То јест, уколико нам за товљење свиња недоста.је кукуруз, морамо тај недостатак накнадити другом врстом исхране, која ипак омогућава добро товљење. Осем тога препоручљиво је да сви они ко.ји има)'у могућности, били то пољопривредници или не,' предузму гајење једне или више свиња у гранидама које дозволтавајУ рчсположиви простор и расположиве количине разне хране. Исхрана свиња . Према нашем ранијем уобичајеном товљењу свиња. на једну свињу тоошило се обично око 500 до 600 кгр. кукуруза. У дзна шњим приликама то ће тешко бити могуће. Због тога ћемо се помоћи другом врстом исхране, која ће такоће дати добре резултате. Свиње могу да се тове у току целе године, али најбоље се деЛство постиже товљењем V 1'есен или у пролећв. Код наших до-

маћих врста свиња товљење почиње кад наврше 15 месеци старости. Мушка и женска грла треба безусловцо пре тога уштројити. А Припрема за товљење је врло потребна. То јест, на неколико недеља пре почетка това, свиње треба хранити што кабастијом храном, као што су детелвна, бундеве, репа, запарен кромпир. кухињски отпатци и др. На тај начин проширују се органи за варење и свиња за време това тражи и прима већу количину хране. При давању кукуруза свињама боље је да се даје у прекрупљеном стању, замешан чистом водом V виду густе каше. добпо је да претходно ускисне- Храну треба давати свахог дана у исто вг>|»ме ујутро и увече. Товљење свиња траге 6 месрпи. За то впеме. при правилној исхрани. тпеба ла достигну тежину ол 180 до 200 кгр. То отпои- | лике значи ла за сваки килограм жив? мере иде око 5 кгр. кукуруза. Ракије, док је у Србши било много храстових и букових шума, јако је било разпиЈено хоањење свиња жиром. На тај на< чин оне се поилично угоје, тако да им је допниЈе потребко да се ставе V тов свега око месеп лада. Тамо где данас 1ога посто)? храстове и букове шуме треба

несумњиво исхрану жиром искористити до крајњих граница. Између оброка, тј. преко дана, свиње не треба узнемиравати. О томе треба нарочито водити рачуна пред крај товљења. Стога обор треба поставити у неком забаченом крају дворишта. Корита цз којих Се свиње хран? морају се редовно прати. Најбоља су корита од печене глине превучена изнутра глеђом, или од јаког плеха. Приликом избора свиња за товљење корисно је водити рачуна да то буду грла са јаким костима, широким грудним кошем и добро развијеним ногама. Счиње са слабим ногама и слабим костуром брзо пада ; у с ногу услед тежине сланине и не могу се даље товити. вгћ морају да се кољу пре зрелости. Замена кукурузу При товљењу кукурузом обпок I Је следећи: у првом месецу 1 и по кгр. дневно, у другом месепу око 2 кгр., у трећем месепу око 3 кгр„ у четвптом месец\' око 3 и по кгр.. у петом и шестом месецу око 3 кгр. и 750 грама. Али грлима која у петом мчееп^ ппједу сву дату количину обоок треба пов^ћати у идућем месецу на 4 кгр. Пп^ко ове количине не треба ићи Поред тога V пович месвцима товљрњд тпеба им лавати колико хоће да једу суве

или свеже луцерке, односно црвене детелине, буидева, сточне репе, кухињских и млечних отпадака. Пред крај товљења добро је давати им јечмену прекрупу. Но, као што смо казали, товљење свиња кукрузом биће у овим прилика.ма готово немогуће. Међутим, кукуруз се може врло добро замеиити и другом разном храном исте, сличне или приближне хранљиве вредности. Тако на пример једном килограму кукуруза одговара по хранљивој вредности око 1 кгр. јечма, или сунцокцетових колача, или отпадака при вршидби и тријерисању жита, тзв. грашка или граха; око 1 кгр. и четврт овса, проса или мухара у зрну; око 1 и по кгр. ситних мекиња, 'осушеног жира и дивљег кестена или сувих резанана шећепне репе; око 2 кгп. тпина од сена; око 2 и по кго. с»на од цовене лете?ине; око 3 кгр. сена од луперке: око 4 кгр. кпомпипа: око 8 кгр. зелене луиерке. повене дететине, зеленог кукурузд. гитаже од кукуруза; око 10 кгр. сто«не репе или дулека. Комбинујући ову хоану V количинама ко)'е отговапаЈу наппед начеленим обоопима кукуоуза, одга!ивач ће при кпа 'V товљ«ња постићи готово и<*ти г>взу»та.т ><ао и би употребио искључиво кукуруз.

које је храњено готово искључиво зрнастом храном, стајало је много скупље него ли исхрана кунића који се исхранио само са мало мухара, а иначе је трошио пољску траву и кујинске отпатке. Јер, нема животиње која је у исхрани скромнија од кунића. Његов добар дневни оброк износи свега око 50 грама најјефтиније зрнасте хране, око пола килограма обичне траве или 200 грама сена. Сви кујински отпатци, мекиње, остатци лиснатог, махунастог и кртоластог поврћа су одлични. Кунић у исхрани За једног кунића потребан је простор у кавезу од 80 према 100 сантиметара. Кавези се могу врло једноставно изградити од старе грађе, старих сандука и мало жице. Они могу у току лета и у току зиме да се држе напољу, јер кунић одлично подноси и највеће хладноће нашег поднебља. Сто квадратних метара простора могу да приме око 60 кунића. Месо за једну породицу Нарочито је препоручљиво да појединци који располажу ма и најмањим простором, приступе одмах гајењу кунића, јер ће тиме у најбржем року, најјевтиније и најсигурније обезбедити своју исхрану месом. На простору од свега 10 квадратних метара, са 6 сандука, могу да се гаје 5 женки и један мужјак. Од њих би се добило за годну дана око 140 добро одгајених кунића, који би дали просечно око 840 кгр. меса, што претставља скоро 2 и по кгр. дневно, односно непуних пола кгр. дневно по особи. Поред тога остало би 140 кожица. за које би се добило 70 до 80 хиљада динара. Прва генерација за клање стиже за 6 до 8 месеци.

Веселин Јанковић носи се за сада мишљу да на првом месту нађе могућност за проширење своје фарме да би задовољио тражњу кунића за приплод, а затим, у колико би наишао на сарадњу јавне и приватне ини- : цијативе, да организује произ- ј водњу кунићског меса за општу исхрану Београда. Треба најзад напоменути да је потпуно неосновано неповерење према кунићском месу. Оно је ванредно добро, здраво ихранљиво, а по укусу најприближније је белом живинском месу. Поред тога се товљ.ењем може добити од кунића и знатна количина добре масти. За оне које интересује гајење кунића изашла је ових дана из штампе, у издању „ИПРОЗА", једна корисна књижица са практичним упутствима за одгајиваче, од ветеринара Станка Арка.

Горе: Министар Веселиновић у разговрру са једним заробљеником Доле; Потпуковник Петровић позР^ 38 "^ У име заробљеника Владу генерала НедиЂа (Снимак Државна пропагаида)