Српски народ

Српски народ, 21 августа 1943

На пут повела га младост и жеља за далеким путовањима, а имао он и неких својих разлога, које су људи наслу^ивали, али нико да му удари у очи. Што даље од своје сиротиње и свога јада. Још један разлог ускорио је његов одлазак. Причали старији људи у селу, како тамо, у тој сретној Америци, људи газе злато ногама. И сви тамо да живе добро. А они који су веК отишли тамо, писали писма, како је добро, истинв мора човек добро да запне, али »где би ми нешто без муке«. И слали они у писму својима слике у господским оделима, насмејани, некако друкчији него што су отишли, па многи овамо код кућа загледалм дуго у те слике, замишљали те далеке, благословене крајеве и желели да се и сами отисну и осете све благодети обећане земље. Јово Радакови^ слушао све те разговоре напрегнуто, упијао сваку реч старијих, понављао у себи и у дугим бесаним но^има, гледао ве1\ себе, како креће а цело село изашло да га испрати. А он се држи озбиљно, не разговара много, али је пун поуздања, као да би свима хтео да каже: »Видећете већ шта ^у ја створити«. У тим ноћним маштањима он се најрадије задржавао на једној слици. У том мноштву света који га испраћа, стоји и она, Смиљка Дмитрова. Између много глава посматра га она својим крупним очима, али некако уплашено као да се осећа крива и радо би сада, у овом часу растанка, да каже коју реч кајања. А он гледа високо изнад свих глава и прелази преко тог погледа као да га није ни опазио. И није он, Јово Радаковић, макар ко да превали тоЛику срамоту преко главе. Истина да је сиромах, али образ је образ. А она, ситна женска памет, полакомила се и отишла за другога, јер је онај бољи газда. Одвели је уз пост. Сада очекују да прође, па да се венчају. Не^е он да сачека тај дан ни за које благо на овом свету. Отпутова^е и врати&е се са златом. На ову мисао он се снажно окретао у постељи, бацзо са сабе покривач,' испружио жуљетиве руке као да би желео што пре захватити то богатство Грчевити осмех затегао би му лице. Како ли *>е Смиљка са својим изабраником изгледати бедна и сиромашна, кад се он врати из Америке. И док су му грашке зно]а облевале чело, сатима постављао себи питање, хо1=.е ли се она тада покајати за све зло и неправду, што му је нанела. ' У тим часовима видео већ себе како креће, поздравља се са свима, а ниједан поглед не^е да баци на њу. У мислима путовао ве& лађом широким морем и са неким гадним задовољством уживао у њеним мукама. О оне крупне, питоме очи пратиле га и он се љутио, стезао немо^но песнице и сећао се деда Јанкова мудровања о женској верности. Први јутарњи освити затицали га будна, преморена од тешких мисли. Заборављајући тада и на образ и понос, он са опет видео при одласку у мноштву света, како га Смиљка моли да остане, јер још није све изгубљено, Она ће му се вратити... И он раздрагано удисао тада пуним плувима ваздух, сретан, што је она ето опет ту, уз њега и његова. Он ће остати ту на свом кршу. У њега и Смиљке вредне су руке, само да Господ да благослова. Стварност изгледа друкчије. Истина Смиљка се кајала, али он о томе ништа није знао. И једнога даиа отпутовао је. Испратили га његови најближи и неколико младиНа, његових другова, који су га уверавали да чекају само на његове вести па да и они крену. Од Смиљке ни трага. А колико се трудио да се глас о његову одласку прочује што боље. На неравном сеоском путу стајала кола и мали .коњићи. Кад је свима стегао руку осетио је да га мучи неко ново, непознато осе^ање. Зато је снажно крочио у кола и потонуо у дубоке наслаге сламе. Што брже и даље од свега овога. Сваким кораком његова тескоба расла, задржавала му дах. Имао је осећа} као да се дави. Да ли је тај згрчени човек у колима, Јово РадаковиК ко!и жели својом младеначком снагом да обухвати свет? Гда су у 0-

ПУТ ЈОВЕ РАДАКОВИЋА У АМЕРИКУ Приповетка од БОСИЉКЕ ПАВКОВИЋ

вом часу његова ма^џтања о богатству и успеху у далеком свету? Мали и погружени човек у колима види и осећа једино брда свога завичаја. Он их милује погледом. Никада до овог јутра Бадањ није био тако плав и блистав. Па тамо, мало даље Височица. Зашто ли јутрос има снежно белу круну на врху? И звоно на овцама јутрос тако чудно звони. Слушао их је толико пута са Смиљком, али никада ових чудних, омамљујућих звукова. — А земља? — Како ли се снажно прострла између ових брда, наки^ена као невеста украсима најлепших боја. Њен мирис који се шири из кривудаво поораних бразда, опија Јову Радаковика и он би радо још једанпут, да дубоко заоре у њене груди, да крши њену и своју снагу, да постане господар ове непобедиве царице. А она сва раскошна у својој снази као да се руга овом малом црву, каквих она безброј храни у својој утроби. Да руга му се, што је ето напушта и верује да може без ње. У његовој свести јавља се први пут мисао о њеној снази и вечности. »Мајка, вечна хранитељица, земља«, шапуће он побожно, покушавају&и да кроз белу, паучинасту измаглицу, обухвати оком и најскривеније њене кутке. Одједном му се учини као да је обневидео. У њеМу сину мисао, да га то не кажњавз земља : што Је напушта? — Сунце ирвено, као огромна усијана кугла појави се иза планинских врхова. Њ®Му се учиии као да га неко зовну. Он се подиже са свога седишта и окрену на све стране. Не. немз, нккога. Јово Радаковић обухвати са једне узвишице погледом још једанпут сво! родни крај, дубоко јекну и немо&но се г««чи на своје седиште...

Дуги низ година прошао је отада. Јово Радаковић ■ завирио је у многа окна америчких рудника. Мрак у коме је вечито живео спаруши га, а тешки посао одузе снагу. Од његове снажне младости не остаде ништа Сем жеље, да се врати у свој крш и ту склопи очи међу својима. Нада о злату већ је давно закопана. Смиљка, и успомена на њу, губили се негде у даљини као бледе сенке. СБе му у овом туђем свету било далеко и страно. Људи, земља и обичаји, све је то било тако радличито од оног његовог, тамо у родном крају. Радећи у окну рудника, мислио је често, има ли уистину у његову кршу онако много сунца и зеленила или је он го само слушао у детињству, у дугим, зимским вечерима од своје мајке, која је тако лепо умела да га успава својим причама. Мислио је он и о људима које среће у овој земљи. Колико лажи, сплетака, јурњаве за богатством, гажења оних малих, који дају свој зној и крв као Јово Радаковић и толики други. За толико година он не осети да међу овим људима влада пријатељство или макар каква приеност. Сваки покрет који људи у овој земли чине. ради новца је. «И ја сам« мисли Јово Радаковић »дошао због злата, али ваља сачувати образ, а тако не можеш до злата«. И ве^ давно би он кренуо у свој родни крај, али било му зазор што ^е се вратити са мало уштеђевине, а људи га питати, шта је радио и у што му прође младост. И због тога чекао он из дана у дан, надају^и се, да ће у то| земљи чуда доћи некако до новаца, а да не огреши душу.

Чекао он и продужавао свој мукотрпни посао, а снага се топила из дана у дан. Најзад болест га приковала за кревет и он данима лежао у бараци, сам, и беспомо^ан, зуре^и у таваницу на којој је у најчуднијим шарама гледао читав свој живот. Слике из детињств разнежиле овог трудбеника и решио се тада, да ће, ако оздрави, кренути одмах кући, своЈима; а сви су тада били његови, сви људи његова родног краја. »..« Америчку обалу напустио је једнога дана, међу многобројним путницима, средовечан, просед човек. Јово Радаковић вра^ао се у крај својих предака. Колико се овај повратак разликовао од његова уласка у ову страну земљу! И шта би он дао у овом тренутку да је никад нијо видео? Али у овом часу он је заборављао све што је преживео у овој »обеваној земљи«. Својим духовним очима он је, иако удаљен од свога роднога краја, видео век људе које је давно био заборавио. Из потсвести искрсавали ликови напаћених људи, преоране њиве, камењари. И све то, у овом шаренилу путника, у овим широким видицима, постало му одједанпут тако мило и драго, да се Јово Радаковик чудом није мога начудити, како је он све то могао напустити и кренути у туђе и непознато. »Вапор« му ишао некако споро, гамизао као мртав у тој бескрајности воде и простора. Из најскривенијих кутака прошлости искрсавала Смиљка, млада, лепа и добра. Опростио јој он давно све грехове, које је она сигурно већ окајала и чека га нестрпљиво. »..« И опет су прошле дуге године. Јово Радаковив живи међу својима и један је од најприљежнијих вечној хранитељици земљи. Његови претходници, који су се вра^али из Америке пре њега, жиоели су сви готово истим начином живота. Враћали се редозно са малом уштеђ^вином, али желели гу, међу својима, да блесну. Ови људи, пошто су провели дуги низ година у земљи, у којој је новац початак и СЕошетак свега, »зјерују« св^кога човека, а бацани као отпаци из једне јаме у другу, — желели су да нвдскнаде те патње овде, у родном крају. Жепели су ра им се диве њихове сироти. земљвци, да сбле^у око њих, да буду и они једном у сеом животу богови, као они тамо, у Америци, кс : е они никад нису видели, а о ко|има су често слушали и давали им своју младост и снагу. По њиховом позр&тку у родчи кр-чј ницала је као из землв бпо : "а вол.б^нч. сллетала, хвалила њихозу памет, з-^њ-5 Уверавала тако сваког појединог. како је Нш у детињству показивао знаке снаге, бистрине и ретке способ"ости за живот Ове хвале биле су још потпуни ; е у сеоским кочмама. где !е свски од ов м х по^ратника био месеиима средиште целокупног сеоског живота. Сваки од њих смвшио сл' пг1>""»у|\Аи при том два реда златних з^ба, л»лио савете и откривао многе тајне далеке земље. погледао често на сат. причвршћвн на дебелом златном ланцу. 1®» »впеме |в новац«, говорио !е сваки од њчх поо *' чу јуки при том тре&у. пету.... литру и пла^ао широким гестом из великог, кожног новчаника. А они на : ближи радоз^ало завиривали у њ и клели се касније, како су видели хил-чпе и хиљаде, које се не могу лако избројати.

Ту, у крчми, посредници нудили своје услуге, стављали предлоге чијз је кућа најлепша и земља најбоља за »Американца«. А он се и даље смешио, уверавао да није журбе; треба све то добро погледати, размислити, јер како би он, толики новац уложио у »предузеЦе пуно ризика«. Пролазили тако данк. Мала уштеђезина топила се брзо, а се топљењвм новца, топили се и прија т ељи. Најзвд би са обелоданила истина. Ноаца више нчма. Нестајало и оних господ^ки* реквизита, одела, кошуља, прстења са великим камањем у мркој боји. Човек остајао сам, беспомоћан. Одвикнут, одрођен од земљв, привијао јој се по нужди, а она га кажњавала сушом, неродицом, како су говорили они, који су ту одувек живели на н»ој и кривили за сву беду и неимаштину ове белосветске путнике.

Без уобичајених дочека ушао је једнога дана Јово Радакобић у своје село. Он није наговестио свој долазак. Нико га није ни очекивао. Мајка и отац веК давно су помрли. Са последње железничке станице упутио се пешке у село. Једне априлске вечери, после толико година, осетио је опет оне топле, успављујуће мирисе земље, као онога јутра, кад се отиснуо из свога родногв краја. На домаку свога села скренуо је са неравна пута и загазио преко њива. Замемео од узбуђења несвесно је скинуо капу. Први поздрав земљи и родном крају. Савладан опет њеном снагом спустио се на прву међу. Негде у даљини чуло се звоно на овцама и повика чобана. Планине, огромне, тамне, чинило му се да досижу небеса. Путем, ено, назиру се људи. Познаја он добро кошуље својих земљака са црвеним рукавима. А тамо даље, у селу, назиру се шкиљава светла... Овај снажни човек земље, трудбеник, светски путник зарио је главу у земљу и заплакао први пут као уцвељено дете... Тога јутра тежаци су са чуђењем загледали у непозната човека у госпотском оделу, како дубоко потонуо у своје мисли и одмерена корака иде њивом старога Ђуре Радаковића. То Ј.ово Радаковик обилази своју очевину. Из дана у дан, годинама тако, он јв у селу први на својој њиви. Само сад не више у госпотском оделу. Није га он продао. Заменио га оделом својих земљака, јер се у оном страном тегобно осе^ао. Живећи опет на сунцу, враћала му се постепено снага. Просипао је он непоштедно. Црпећи снагу из земље, враћао ја опзт земљи. Посао му био благословен. Земља га награђивала обилно, као да је сретна, што јој је после толико занемаривања, открио снагу и лепоту. А он јој вечито нешто шапутао, благосиљао јв... Његова мала, нахерена кућица, покривена шиндром, обрасла маховином, стајала је сада усправно, бела са стакленим прозорима и кровом од црвеног црепа. На сунцу, у зеленилу блистала се поносно као груда закаснелог снега на врховима његових планина. У овој куЈ\и обрела се једнога дана и жена. Јови Радаковићу потребан је још један пар вредних руку, а имао он и неких сривених жеља... Мучила га ве^ дуго мисао, шта -Не бити са земљом, кад он склопи очи. Да, мора је оставити у аманет неком, ко *>е бити део њега самога, и у кога ^е, стварајући га својом крвљу, пресадити сву ову безграничну љубав за земљу. Тиха, добра жена, која му Јв ушла у ку^у. остварила је његове снове. Из године у годину рађала се деца. Јово Радаковић смешио се чешће сада. Ход му постао усправнији, сигурнији. Неко снажно самопоуздање било је из њега. Обилазе^и сво^з њиве, смешио се и гласно изговарао своје мисли; , »Деца, моја деца, неКе морати у далеки свет«. За то се он век побринуо, проширујући често ограде својих њива. Виот пута обележио је Јово Радаковић нове међа прикупљених њива.