Српски народ

СРПСНИ

ДОБРОВОЉАЦ

Ни лево ни десно само напред

џана са фоб-рс&^ш^има Ш баиса^на Сељаци Крушевачког краја поздрављају добровољце као чувари реда и мира

Од почетка своје борбе, српскн добровољци знају само за један пут: сигурни, мудри пут Милана Недића, који под најтежим приликама и свим тегобама овог рата, спасава тлаве и имовину српскога народа. У том погледу код њих није било ни једног тренутка колебања и премишљања. Нису добровољци пошли у борбу ни због части ни због власти, а још мање што би им било до каквих авантура. Нису доброзољци ушли у своје јуначке легије ни ради тога да склоне главе од рудника или каквих других обавеза. Нису они пошли својим мучним, трновитим стазама ни ради хлеба свакодневвог, мада међу њима највише има српске сиротиње којој су социјалне иеправде пређашњих времена често ускраћивалс да поштеиим радом дође до пристојне зараде. Што се овог тиче и добровољци су се, као толики други, могли и на други начин прехранити; ако никако другчије а оно прометањем иа цриој берзи којом се обично баве баш они који су готови да увек кажу или добаце ружну реч на светлу јуначку борбу српских добровољаца. Какви су им редови, такве су им и старешине. Дубока размишљања о судбини српскога народа у данашњици, тешке бриге за будућност свога народа, то су били мотиви и извори одакле 'је букнуло оно фанатично прегалаштво српских добровољаца кад су пекомпромисно вошли стазом свога предводника, не обзирући се на све тешкоће и неминовне жртве, које ће их пратити и дочекивати. Само љубав, апи она истинска бескрајна љубав која сеже изнад живога и смрти, давала је и даје снагу добровољцима да истрају мирно и храбро у својој светој борби, примајући ударце и с лева и с десва и сп реда и с бока и из позадине. Упитајте ма ког добровољца, упитајте последњег редова у последњој чети добровољачкој, упитајте га зашто је дошао у добровољце, сваки ће вам као из пушке датн одговор да је добровољац постао само за то да би спасавао главе српског народа и његову имовину, српску Отаџбину. Он то зна, он о том увек мисли, то је главни и осиовни покретач његовог живота и његове борбе. Ништа што је извав тога, никакви спољни догађајн и поремећаји на њега не утичу и ие могу утицати. А кад шу поставите друго питање, кад га упитате докле ће остати и исграјатн у тој борби, он ће вам исто тако свесно и одлучно одговорити да његова борба траје све дотле док се јасно не види да је српски народ изишао из провалије у коју је убачен, док ве буде очигледно да је спасен српски народ и његова будућвост. То су битне карактеристике коЈе добровољца одликују. Ради

тога код српског добровољца нема разлике кад се ради о нападачу на мир и безбедност у земљи, јер су мир и безбедност предуслови живота и будуђности српскога народа. То је оно због чега је српски добровољац увек истрајан, непоколебив, одлучан и до смрти понесен својом мишљу без обзира какви ветрови на страни дувају, без обзира на померања амо или тамо на великим светским фронтовима. На њега туђинске пропаганде не врше утицаја нити га могу у ма ком тренутку извршити. У последњи мСсец два дана шумски бандити, дражиновци а вероватно и други, просули су на стотипе хиљада летака међу добровољачке редове, слали су своје емисаре и курире да хватају контакт с појединим добровољачким јединицама, намамљивали су их себи „опраштајући" им великодушно досадашњи став а све у циљу не би ли поколебали њихов дух, њихов морал, не би ли их скренули с правог пута. Предочавано је добровољцима како се рат ближи крају и како ће сви бити сасечени ако дочекају тај крај у редовима добровољаца. Ниједан једини добровољац није пао под утицај ове акције и пропаганде. Сви су чврсто остали на путу који су од почетка изабрали, на путу спасавања српских глава и српске отаџбине и служења само свои сопственом народу а ником другом. Српски добровољци, исто №0 што су и досад, тако ће и одсад до последњег борца, до последњег даха водити борбу да ниједна српска глава не буде изгубљена било за рачуне Москве било за интересе и шпекулације Лондона. Кад су то видели шумски бандити, они зликовци који немају ни трунке срца и разумевања за тешку судбину рођеног народа, тад су свом силом навалили на српске добровољце, стали су им постављати бусије и заседе и као кукавице и разбојници мучки их нападати, убијати и касапити. Мучки препади код Крушевца, код Ариља стали су добровољачке редове драгоцених жртава и најтеже мученичке смрти њихових првобораца, али су за то бандити добили од њих заслужену одбрану и лекцију. На жртву и на мученичку смрт, где шумске звери копају очи и режу месо још живим борцима.научили су добровољци још од јесени 1941 године кад су исто то с њима чинили данас у Србији разбијене банде партизана... Српског добровољпа ништа неће смести ни поколебати на његовом народном путу којим је пошао и којнм неустрашиво иде. Ни пропаганда домаћа ни пропаганда страпа ни фронт ни позадина. Он зна свој пут, он је свој завет отаџбини дао. И испуниће га сигурно. НИ ЛЕВО НИ ДЕСНО. САМО НАПРЕД ДО ПОБЕДЕ! Р. Парежапт

Српски добровољци из ових крајева српске земље, налазе се већ готово две године у борби против свих носиоца немира и нереда, свесни да само политика разума може да спасе српски народ од биолошког истребљења. Добровољци III батаљона претежно су Срби из Баната, коЈи није био угрожен од одмотничких банди, али су Срби из Баната притекли у помоћ својој бра^и у Србији желе^и да очувају матицу српства, без које нема живота српском народу, Међу њима сам провео два дана укључивши се потпуно, и духовно и физички, у њихов свакодневни живот, Та два дана проведена међу добровољцима на терену потпуно су утврдила моје уверење да СрбмЈа преживети све ©ве темквке н да -Ке трудем сво]их лравиж смноаа добрсвољаца дочекати боље дане, Ко су бандмти и њихови вођи Тре^и батаљст српских добровољаца налази се данас у дејству на територији Крушевачког округа, тешко угроженог од бандитизма одметника Драже Михаиловика. Подносеки најтеже напоре и не штеде^и животе своје, добровољци успешно делују у овом крају, обезбеђујуки злочиначки терорисаном становништву мирвн живот и рад на обнови Србије. Борба коју воде са бандитима много им је олакшана тиме, што не гаје илузије о личностима тих самозваних »ослободилаца«, за које многи мисле да су то »национални борци«. Добровољци су се на лицу места уверили, да су во1)и бандита официри који су у рату први напустили свбје јединице и подофицири који су отишли у шуму надајући се високим официрским чиновима; људство је састављено од робијаша одбеглих из разних казниона, илн оних који би ради разних ве^их и мањих недела морали данас да седе у затвору. До-

маћмна нема ни једнога. Дома^ини су остали код својих куКа не траже^и стана код шумских звери. Два дана која сам провео у III батаљону посветио сам раду у 10 чети тога батаљона која се налази у селу С., одакле врши акцију и обезбеђење околних села. У чету сам стигао при заласку сунца са батаљонским просветаром, који је такође пошао у обилазак чете. По доласку смо посетили новог командира чете, капетана Р. Деди^а, авиатичког капетана, добровољца из првих дана добровољачке борбе. Командир Деди^ нам је изложио ситуацију у овом крају. Затим смо са четним просветаром, популарним Јовом, обишли чету која се је по вечери спремала за сутрашњу акцију на тарену. Том приликом сам одржао добровољцима кратко предавање о важнијим догађајима данашњицо, а потом остао са њима у дужем разговору. Добровољци, ве^ином млади<\и са села, показали су много више разумевања за питања данашњице, него многи интелектуалци. Затим су се добровољци разишли по заседама у окблна села, гд© бораве по целу но+* бдијуНи над животима народа тога села сваку ноћ и одмарају^и се по неколико сати дневно, ако ситуација не налаже да и то време употребе за акцију на терену, као што је био и случај овога пута. Исте вечери комамдир је добио нере^ење да крене са четом у три часа изјутра у правцу села Т. гдв су се појавили бандити, Командир је одмах дао упутства добровољцима за сутрашњу акцију и тада су се добровољци разишли по заседама, а ја сам искористио време између десет и три часа ујутру за одмор. &ЗМДИТИ беже, сељаци иас поздрављају._ У 2.30 часова пробудио ме је четни просветар. Када сам се спремио кроз мрак сам распознавао ликове добровољаца који

су у потпуној ратној спреми, после примања топлог доручка, били спремни за полазак. Кроз мрак смо кренули у одређеном правцу. И ако те но^и нису имали ни једног минута за одмор, добровољци су расположено кретали убрзаним маршем, колоном по један, ка означеном циљу. Зора нас је затекла више села ка коме смо пошли. Терен је био брдовит и делом под шумом, а делом под кукурузима. Командир је распоредио ч«ту и у стрељачком строју кренули смо ка селу. Дан је приметно освајао. При избијању на један пропланак приметили смо кретање мањих групица људи за које нисмо знали, да ли су добровољци другог батаљона са којим смо, према задатку, требали да ступимо у везу или бандити, а, можда, и мештани. Стога ја командир довикнуо оне који су се пребацивали и на своје питање добио је одговор: »Овде добровољци!« Знају^и да се бандити редовно служе подлачким триковима, командир је упитао из које су чете. Добио је само одговор да су добровољци и тада нам ја било јасно да су то бандити. Као потврда тога дошла је одмах ватра из аутоматског оружја којим су нас бандити обасули. Командир је наредио трубачу да да знак за отварање ватре, и наши стрелци обасули су бандите ватром нагтредују^и у стрељачком строју. Кад су бандити видели да еу им заседе откривене и да пред собом имају одлучног противника, разбегли су се остављајући за собом крваве* трагове и спрему. И тако се завршио сукоб тога дана. Бандити су утекли кроз шуме и кукурузе и нису се више у- ^ суђивали да нас узнемиравају у другој дужности коју добровољци врше увек на терену — обавештавање народа. По доласку у село екупили смо сеоске домаћине и том приликом одржали народни збор. Том при* ликом смо говорили народу О по» треби одржања реда и мира и о

Са погреба гсапиж добродељаца у Ужкцу (Архив С, Ц. &3ј