Српски народ

,рпски народ, 21 августа 1943

У Београду почела је производња сојиног млека, млечиих производа и брашна

Један наш угледни стручн>ак, бивши начелник Министарства пољоиривреде, бавио се 15 година изучавањем со.је, те драгоцене биљке која исхрању.је мул.тимилионске народе Далеког Исхока, а која је код нас иаишла на врло иовољне услове земљишта и поднебља, те успева исто тако добро као у својој прадомовини Азији. Сојмне особине '' О ванредним особинама соје било је говора већ у више махова. Њена хранљивост прави је краљем свег поврћа. Нзена садржина масноће (уља) око 20°/о, затим беланчевина око 40°/о, угљених хндрата око 20°/о и минералиих соли око 4,5°/о чини, да је со.ја у исхрани широких маса далеко значајиија од меса. Ма да је по својој хранљивости врло значајан и наш насуљ, он у поређењу са сојом изгледа готово ништаван, .јер му садржина масноће не прелази З^/о. Наш поменутн стручњак, иснитујући и изучавајући соју, имао је нрилике да долази у. непосредни контакт са, народом пуних 25 година. При том је констатовао тешке наследице, које проистичу из лоше исхране. Један од разлога лоше исхране, но његовсм тврђењу, била је сувише строга нримена поста, ц затим незнање наше^ народа какзу храну треба да употреби за време поста. Довевши у везу ту чињеницу са вредношћу и значајем соје у исхрани, наш стручњак је дошао на мисао, да би иримена соје у нашој народној исхрани иретстављала многоструку и Непроцењиву вредност, нарочито ако се још узму у обзир лековите особине со.је, која благотворно утиче при обољењима од чира у -С''' 0 мак;у ,и. ,у. ДванаестопалачнрМ' цреву, при обољењима жучи, буОрега, лењоети црева, отечених нлућних жлезда, малокрвности, шећерне болести, сувишне стомачне киселине, а код деце при обољењима од пиурије, фирцигера, копривњаче, диспепсије итд. „ I Фабрика за прераду соје Наш стручњак није остао само при % теОрисању. Проучивши свестрано примену и искоришћавање соје код разних народа, њену прераду и индустријализацију, припремио ,|е читав план са свима елаборатима и нацртима за непосредну практичну примену код нас. Са великом вероватноћом можемо рећи да би све то остало само у границама пројекта и да би се соја и даље искоришћавала једино за производњу уља, да нису наступиле ратне прилике. Овако, захваљујући разумевању На које је наишао код окупаторских и код наших власти, као и свом стручном познавању ствари и организаторским снособностима, дана(: је у Београду прорадила прва наша' фабрика за прераду соје, под фирмом „Вегетал", У приземљу и на првом спрату простране зграде у Велбу.шко.ј ул. 1 смегатене су велике инсталације 'нове фабрике, које су махом израћене у нашо.ј земљи, по нацртима самог нашег стручњака, а које су већ при првпм функционисању дале одличне резултате. Сојино млеко Данас се у фабрици „Вегетала" већ производе у ограниченијим количинама врло драгоцени артикли за исхрану: сојнно млеко и сојино брашно. Пошто млеко има' не само ббју и хранљивост, већ и остале особине животињског млека, од њега ће се дрцннје израђивати за гаири круг остали млечни производи, као кисело млеко, јогурт, кефир и рлзни сиђеви, а најзад и врло укусне кобасице.

Сојино млеко, уноређено с једне стране са крављим, а с друге стране са мајчиним млеком, даје нам следеће упоредне хранљиве вредности: Беланчевине: со.јино млеко 5,76, кравље 3,50, мајчино 1,25; масноћа: сојино 2,46, кравље 4,0, маЈчино 2,50; угљени хидрати: сојино 1,40, кравље 5,25, мајчино 6,90; минералне соли: сојино 0,84, кравље 0,75, ма.јчино. 0,26. Дакле, једини већи мањак код сојиног млека био бц у угЉеним хидратима, који. се да надокнадити додавањем шећера по вољи. Лековитост сојиног млека Сојина беланчевина је прворааредна, равиа беланчевини у месу и јајима, животињском млеку и орасима. Ча^ је соЈИна беланчевина од ових још сварљивија, јер на пример у беланчевини меса и јаја има тзв. нуклеопротеида, те у организму ствара пурин и мокраћну киселину, који проузрокују реуматизам, артериосклерозу и гихт, док од тога у сојином млеку нема ни трага. Сојино млеко је уогппте без бактерија и бакцила, као и сви остали сојини производи. Сојино млеко, ибто као и сојино брашно, могу се одлично употребити за исхрану одојчади од првог дана рођења, јер је сојино млеко ио свом физиолошком дејству много ближе мајчином, него ли крављем. Ово је нарочито важно за матере које не могу да доје децу услед тоГа што су запослене ван куће, или пате од анемије, туберкулозе и друго., Сојино брашно При изради сојиног млбка фабрици оетаје извесна количина сојиног брагана, које је : но хранљивој вредности равно исто.ј количини говеђег мес.а без костију. То брашно може се одлично употребити за дечју исхрану, затим за справљање фашираних шницли, или као примеса при справљању пшеничног и кукурузног хлеба.

Поред овог сојиног брашна које фабрици остаје по изради млека, доцније ће се производити и .јаче брашно, чија ће хранљива вредност по килограму бити равна хранљивости 2 и по кгр. говеђег меса без костију, а од со.јиног брашна пронзводиће се и врло хранљиви резанци. С обзиром на ограничене количине соје којима фабрика располаже до нове бербе. за сада она снабдева својим нроизводима углавном болнице, установе; болешљиву децу и болеснике. М :ђутим, управа Се нада да ће по добијању овогодишњих конт:•гоиата соје произведене на површини од 8.000 хектара, колико је засе.јано на територи.ји уже Србије, моћи да задовољава делимично и опште потребе београдског становнигатва.

Наши сеоски омладинци у Бозеихајму

Четврта партија наших омладинаца са села налази се у овом тренутку на практичним пољопривредним ""радовима. у Немачкој. Омладинци су расноређени у околини Франкфурта, као гости на пољопривредним имањима немачких сеоских домаћина. Један од тих оМладинаца, Веселин Савић, из села Робаја, Среза колубарског, који је распоређен на рад у Бозенхајму, унутио је писмом отуда своје занимЉиве утисКе. Савић описује прво свој долазак у Франкфурт на Мајни. Групу наших омладинаца дочекао је тамо један професор Ј1андвиртшафта. Под његозим воћством омладинци.су разгледали град и његове културне споменике. При том, у српским народним ношњама, Они су изазвали живо интереСовање франкфуртског ста ста.новништва.

Иака

О важности живинарства као узгоедне гране нсше пољопривреде и о важности живинског меса и јаја у данагањој игхрани бнпо је еећ говора у више махова, те сматрамо да није поттеоно т 1 јаш. једном истицати. Речи ,је било такође о сортама наше живине, о кори;ности увођења племенитих раса, али исто тако и о впедности наших већ уведених домзћих раса са њиховим одличиим особинама. Исхрана живине н.а пољопривредном газдинству изискује в)-)ло мало, јер се она великим делом храни пашом, пољским и кухињским отпатцима. Оно на пгта треба за очување жлвине обратити нарочиту пажњу, то су разне болепти које често наносе велике штете Живмнски паразити Паразити, то јест разне вагаи и крпељи на живини, могу да изавову огромне Штете као последицу цркавање живине а редовно њен врло слаб развитак. Да би се ово спречило, пољопривредник мора обратити пуну пажњу на следеће услове:

НУВАЊЕ ВИНА У ТОКУ ЛЕТА

По својим виноградима и приносу вина наша земља сто.ји несумњиво на доста лепом месту. Међутим, што се тиче сортирања, неге и чувања вина у томе смо оскудевали тако много, да оу наша вина и пре рата тешко успевала да се добро и пр доброј цени пласирају на страним тржиштима. Поред тога у самој земљи прОпадале су велике количине вина ко.је се кварило и постајаЛ'0 неупотребљиво за пиће. Нарочито у токумлета В.ИНО захтева већу пажњу, која уостаЛом није нИмало компликована и сваки пажљиви подрумар и винар може је лако извести. При лежању у дрвеним бурадима вино као што је познато, испарава. То испаравање нарочито је знатно у току летњих топлих месеци. Простор у бурету који се испразни испаравањем, испуни се ваздухом, а тај ваздух делује врло штетно на вино. У топлим данима .јавља се на површини вина у таквом бурету В.ИНСКИ цвет. То је једна опасна болест, ма да је многи сматра.ју безопасном, јер претвара вински алкохол у воду и друге штетне матери.је. Поред тога наступа тако звана цикнулост вина. Најзад може да настане мрки, црни или бели прелом вина. Да би се то спречило, бурад треба савесно прегледати и дољивати. При доливању поступак је врло једиоставан. Са бурета скине се г*олако врањ, те се огтере, а исто тако опере се и отвор око врања. Доливање се врши помоћу малог левка или

нарочитих калаисаНих канти са кљуном. Најзад могу се употребити и обичне флаше. После доливања буре се опет затвори чистим врањем. Кад ће се вршити доливање зависи од количине испарења, а размак се обично креће од једне недеље до једног месеца. У сваком случа.ју боље је вршити што чешће. При доливању треба пазити да доливено вино буде потпуно здраво и приближно истог квалитета и исте старости. Када нема одговарајућег вина, онда је боље да се претакање врши из веће буради у мању. У случају ако баш нема вина за доливање, могу се применити и извесне друге мере, као на пример искретање буради у страну да би се умањио улазак ваздуха кроз врањ, спуштање у бурад каменог белутка који претходно треба опрати и усијати на ватри, а затим охладити; сумпорисање сагоревањем сумпорних пантљика; спуштање калиумметабисулфита. Калиумметабисулфит спушта се у буре / једној кесици на канапу, да се само покваси, затим се извуче из вина и остави да виси на врању у прааном простору бурета. Сумпорни диоксид који ће се из кесице развијати испуњаваће празан простор и донекле заштитити вино од прменут.их болести. На.јзад, винар треба да памти да је испаравање веће код буради од храста из равнице него ли од брдског храста, код буради са тањим него са дебљим дугама, .

Живинарник и двориште треба одржавати у најв;ћем реду и чИстоћи. Свима средствима и начинима треба спречити да се инсекти у живинариику залегу, јер. они, норед тога што упропашћавају живину, преносе и заразне болести. Да не би уиели у оопствени чист Живинарник инсекте и паразите са стране, ново купљену живину треба држати одељену ,бар 8 дана,Живинарник треба окречити бар сваког месеца једаред свеже ташеним кречом, а ако се инсекти појаве онда и чешће. Кад се ваши на живини појаве, потребно је да се одмах у живинарнику спале стара гнезда и начине нова, да се зидов,и што чешће крече, а дрвенарија иере врућим цеђом. ,, Сама жив.ина дајбо.ље ће се о-' слободити ,о$ вашију ако се, свака глава окуна у топлом ра-. створу 2°/о ■ Креолина. При том цела животиња загњури се у ,р.аствор, осем главе, те се тако држи 1 до 2 минута. Затим се мало загњури и глава, а потом се цело тело истрља мокром крпом, да би раствор поквасио целокупно перје. Окупану живину треба оставити на топлом месту да се осуши. Поред тога врло је добро и пешчано купање. За тај циљ узме се већи сандук и у њему се смеша песак, пепео и креч у праху, а томе се дода 2 до 5°/о сумпорног цвета. Кокогаке радо долазе и саме седају V песак, а при том крил.има сипа.ју на себе прашину са оумпорним цветом, који уништава вашке. Ако се појаве на живини крпељи, треба набавити петролеј и њиме крпеље премазати. После тога они се руКом лако скидају. Поред тога живинарник треба попрскати са 2°/о раствором формалина. У недостатку формалина може се употребити и јак цеђ. Заразе међу живином

„Становништво Франкфурта, вели Савић, док смо ишли улицама, застајало је и загледало у нас и наша лепа шумадијска одела. Нарочиту пажњу изгледа да су изазвали наши опанци. На питања становника ко смо и одакле смо, ми смо с поносом одговарали да смо Срби". Описујући даље сам град Франкфурт, наш омладинац вели. „Долазимо у центар Франкфурта, где разгледамо стару варош. Ту су лепе старинске куће, украшеие споља дрвеним фасадама. Улице су кратке и врло узане, тако да се комшије преко пута могу иајутра руковати. За све време пратио нас је једаи новинар, који нас је непрестано снимао са два фотографска апарата". Истог дана вође из појединих села у околини Франкфурта дошли су да приме омладинце распоређене у разна села. Свакоме је постављено питање, која га грана пољопривреде највише интересује и сваки је упућен тамо где може да добије најбољу праксу, да би доцније у свомс месту и иа своме имању применио стечено знање. „Истог дана у 5 часова по подне, вели Савић, отцутовао сам Возом за село Бозенхајм, к.оје је удаљено од Франкфурта 74 километра, од Мајнца 34 километра, а од бање Кројцнаха 4 километра. Чим смо увече дошли у село, већ се пронео глас да су Срби стигли на праксу. Самном су допутовала још три моја друга.. Сутрадан, у суботу, отишли смо на сеоска .имања, где су нас упознали са пољопривредним културама. „У недељу нисмо радили, већ смо нас чстворица отишли у бању Кројцнах. где смо у нашим националнкм оделима. изазвали такође жијзо 'интересбвање међу публиком; '' 5 - ••■''■• „У понедељак отпоЧео је рад на имањима наших немачких домађина- Пољопривредне културе у Бозенхајму су исте као и код нас. Што се пак тиче саме земље, она је далеко лошија од моје колубарске црнице, јер је сва гтешчана, са пуно ситног камења. Али, што се тиче, саме. обраде, ту је моја КОлубара заостала, јер овде на много лошијој земљи добијају много веђе приносе. Међутим, уверен сам да ће доћи време кад ће наша земља и моја Колубара постати сличне по обради и приносу овим одлично обрађеним пољима и њивама.' Ових дана завршили смо последње прскање винограда, а сада је у великом јеку жетва пшенице, овса, јечма и других пољопривредних култура. „Што се тиче нашег рада, задовољни смо како оним што смо научили, тако и п.ризнањем на које смо наишли код немачких домаћина. Они нам отворено признају да смо врло вредни и марљиви, и да смо показали пуно разумевање и схватање за рад". Наш сеоски омладинац завршава своје писмо речима: „Поздрављамо Вас и нашу драгу отаџбину Мајку Србију. Живео генерал Недић! Живела Мајка Србија!"

Нарочито је опасна појава заразних болести међу живином. Због тога чим се зараза појави, или пак нека сумњива болест, пољопривредник де дужан по закону да то одмах Пријави властима. Прегледом леша угинуле живине, срески ветеринар, који има бесплатно да изврши преглед по званично.ј дужности, утврдиће да ли зараза ■ овим об Ј ввљ УЈ е ' д« је поред новпостоји. Ако се постојање зара- 1 чаних завода објављених огласом

ОБРАЧУНСКИ ЗАВОД У БЕОГРАДУ

зе не би могло утврдити, онда, по упутству ветеринара треба један леш- угинуле живине упутити Централном ветеринарском бактериолошком заводу у Београду, или Ветеринарском епидемиолошком одељењу Хигијенског завода у Иишу, где ће се тачио утврдити каква је болест у питању, па ће према томе сопственик добити упутства за мере предоотрожности.

од 28 јула 1943 године, постала члан Обрачунског завода у Београду још и БЕОГРАДСКА ТРГОВАЧКА БАНКА а на основи одлуке Гувернера Српске народне банк© од 6 августа 1943 године.