Српски народ

ф Српски народ, 21 августа 1943

Говор министра Веселиновића на радију

Бечита Енглеска

римо о Јованци Орлеанској или о Наполеону, они слежу раменима. Пребацују нам историску педантерију, као и да су се од тог 1 времена промениле и ствари и људи. Еужен Ј^отије, без сумше није био реакционар, и сигурно као новинар познаје историју, када је дао духовиту и болну формулу, још пре овога рата, тако често понављану: „Сва несрећа Француске долази можда отуда, писао је меланхолично, да је Немачка немачка, Енглеска енглеска, Италија италијанска, алн да је Француска престала бнти француском". Овај крик остао је код многих без одјека, ради тога се многи Французи осећају обавезни традццији једне Енглеске, уместо да стоје као Французи иза свога маршала и своје владе. Ја сам већ једном цитирао чо- , века, који је пре десег година рекао: „Ако Немачка снагом своје способности и смелошћу, осло-; боди Европу од бољшевичке опасности, тиме ће учинити неоцењиву услугу човечанству'\ А то је написао Винстон Черчил, данашши претседник енглеске владе! Ко се не сећа одушевљења Француске, за херојски отпор финског народа против бољшевизма? Јесмо ли заборавили на наше маиифестације, наше прилоге, наше поклоне и слање наших скија финским бррцима? Верна својим идеалима бори се Финска и данас, још увек против исте опасности. Енглези су променили своје борбенб' Лес^в.^ Они су данас за Стаљина протавц Манерхајма, разумљиво, у име демократије' Ко је био у заблуди? Ко је рекао: „Бољшевизам је у дивљем бесу организовани хаос". Ако се не варам, то је рекао лично претседник Рузвелт, приликом свог првог кандидовања. Желео бих да потсетим н&цезаблуделе земљаке, да се Велика Брита.нија није никад променила. То је остала вечита Енглеска. Док је Луј XVI владао у Версају, писао је граф де ла Лицерн, амбасадор у Лондону, графу Монморен-Сен-Ерему, министру спољних послова: „Енглези : се труде да изазову немире у Француској, да би се дочепали наших колонија". Лорд Гренвил, министар спољних послова Велике Британије, гшсао је у исто време — 1790 графу Стадиону, аустриском амбасадору у Лондону: „Да би имала потребну слободу кретања, британска влада уобичајила је, да ствара нереде у француским поседима и да их подржава". ,Исте године, говорио је лорд Мансфилд, на говорници енглеског парламента: „Уверавам владу Његовог Величанства, да ће одређени новац за стварање немира у Француској, бити добро пласиран". Оплакујемо мртве, уцвељене и рушевине, али смо мишљења после једног прохујалог столећа , да је енглески новац уложен у Француској за стварање немиг ра — изгубљен новац. Заједно са нашим маршалом, пред чињеницом „вечите Енглеске", верујемо у вечност Францу* скв.

и иосрања сиихна&нишмЖа Ср&иџ 1943 и 1944 сауини

ре за оне произвођаче и општине које то не буду учиниле. Браћо земљорадници, није само интерес грађана оружаних одреда, радника, избеглица, насивних крајева, већ је интерес целог српског народа, да се изврши испорука разрезаних количина пшеннце. Мислим да није потребно да објашњавам нашим произвођачима да је много боље да српеки земљорадници изврше своју дужност у погледу испорука него да се излажу предвиђеним строгим казнама и да опет морају дати оно, што могу дати и без присилних мера. Нека ме овог пута послушају све општине и сви земљорадници, јер је то у њиховом сопственом интересу. Они који ме буду послушали биће захвални; ако пак буде некога који ово не псслуша, он ће се кајати што ме није послушао. Ја благовремено упозоравам све произвођаче и општине да ће се цео разрез мо рати дати овом приликом, па је стога боље да га сами дају, него да га дају и буду строго кажњени. Исто та«о боље је раније предати пшеницу, јер је и цена већа. Отуда ће сваки добар домаћин и о овоме водити рачуна. Овом нриликом могу да кажем свима произвођачима, да су надлежне немачке власти изјавиле да неће тражити да се повећа

Мннистар пољопривреде и исхране, инж. Радослав М. Веселиновић говорио је на Београдском радију о пољопривредној производњи у току 1943-44 године. Том приликом министар Веселиновић је рекао: Као министар пољопривреде и исхране дужан сам да се старам о унапређењу пољопривредне производње у нашој земљи како би она задовољила исхрану становништва. У садашњим приликама све што је потребно за исхрану нашега народа мора се нроизвести код нас, пошто се са друге стране скоро ништа за исхрану не може увесТи. Да би се ове потребе за исхрану задовољиле, било је потребно да се претходно изради и донесе план о планској иољопривредној производњи. Претседник српске владе, господин Милан Недић својом наредбом од прошле године прописао је овај нлан. Мада је овакав план први пут донет у Србији и мада је прошла година била најнероднија за неколико последњих деценија, и поред свих недостатака у радној снази, ипак се показало да је планом о планској пољопривредној производњи и његовим добрим извршењем спасен наш народ од глади у току протекле зиме и овог пролећа. Али праве користи и резултати планске производње у Србији показују се сада у овој години. Српски земљорадници су неуморним радом обрадили све што се могло обрадити, тако да је скоро свака стопа земље засејана. Овом приликом морам нарочито да нагласим да су наше вароши, са Београдом на челу исто тако обрадиле и засејале сваки комад земље. Бог је благословио њихов рад. Жетва пшенице и осталих стрнина је завршена. Вршај се ближи крају. Принос је задовољавајући. Пшенице ће бити довољно за исхрану свег нашег становништва, радника, оружаних одреда, болница, избегличке деце и пасивних крајева. Да би се организовала празилна исхрана целог српског становништва у споразуму са Генералним опуномоћеником за привреду Србије извршен је разрез на све онштине које имају вишкова. Овај разрез је умерен. Приликом вршења разреза прорачунате су нотребе произвођача за семеном и исхраном, и то км је сстављено. Узимајући у обзир потребу исхране становништва и других ■епроизвођача, радника, избеглица и пасивних крајева, одређени разрез се мора на сваки начин прижупити. Због тога овом приликом хоћу да скренем најозбиљнију пажњу свима прсизвођачима и општинама, које су добиле разрез да га без поговора изврше у своме сопственом интересу. Не треба нико да се вара да ће моћи да избегне испоруку. Предвиђене су врло строге ме-

Позиати фрапцуски публицист Филип Анрио издао је у једној књизи, под насловом „Овде радио Фрапцуска", серију својих предавања. Та су. предавања од велике политичке вредности. Једно од њих доносимо својим читаоцима. Под вечитом Енглеском подразумевам историску Енглеску, која је кроз целу своју историју остала себи доследна. Предочио сам мојим слушаоцима да Черчил и Стаљин заједнички сарађују на разарању наше отаџбине и нашег царства, да желе да униште наше благостање, и да нападају само на оне, којима добро Француске лежи на срцу. Многи тумаче наш став антипатијом према Енглезима. А то је заблуда! Многи од нас диве се Енглеској. Главна разлика између нас и наших клеветника лежи у томе, да се ми Енглеској дивимо, док су опи други у таквом положају, да су им ропски подложни. Пошто се ми дивимо Енглеској, ми је се и бојимо. Ми се бојимо, јер смо свесни, да Енглез увек служи само енглеским интересима. Рударски радник из Њукесла, сељак из Мидленда, индустријалац из Ленгшајера, студент из Оксфорда или Кембрица, малограђанин из предграђа Лондона, банкар из Ситиа, матроз „Краљевске морна-риице", насељеиик из Нигерије, сопственик дијамантских рудника^са Капа или туриста у великим хотелима Каира или Колумбије, — о ничем другом не воде бригу него о британској величини. Ради тога ми гајимо према њима ужасно неповерење, у тренутцима када се мешају у чисто француске интересе. То значи, ми не верујемо оној Енглеској, која нас је' у низу столећа увек сматрала за своје највеће супарнике. ГГотсетимо се на нашу историју, тиме ћемо довести у неприлику оне, који доносе закључке у потпуном незнању. Иначе како бисмо схватили оне људе, који аплаудирају Черчиловим „јуначким делима" када енглески авиони бомбардују Диеп, Шербур, Булоњ, Хавр, Лоријан, Париз, Брест или Сен Назер? То су обично они, чије се куће и укућани налазе негде на другом месту. ' Ако овим Французима говоои-

садањи разрез стрних жита, уколико буду испоручене количине које су до сада прописане. Исхрана непроизвођачког становништва по варошима вршиће се ове године редовно, али је зато потребно да се прикупе одређене количине пшенице. Српска влада водила је рачуна да се сваком земљораднику оставе потребне количине за семе и исхрану. Због тога земљорадници треба да изврше евоју дужност, јер то од њих свих захтевају они, који не производе хлеб. Српски народ, а нарочито земљорадници, увек су делили и последњу кору хлеба са својим ближњим. То нека учине и сада. Напослетку, овом приликом хоћу да кажем српским земљорадницима ,да ја, не само као министар пољопривреде и исхране ,већ и као дете села и искрени и прави пријатељ српског земљорадника водим рачуна о њима. Али исто тако, као министар пољопривреде и исхране морам да водим рачуна и о исхрани грађанског становништва, радника, избеглица и свих других непроизвођача у пасивним крајевима. Мој братски и пријатељски савет свима српским земљорадницима данас јесте: „Дајте све што је прописано и одређено, јер то можете и морате дати, а то је интерес и вас земљорадника, и српског народа, и мајке Србије".

конвој

Немачкн извиђачи јавилм су о проласку једног иепријатељског чонвоја у Канал Ламанш. Немаччи борбени авиоки пронашли су га и најве^и брод из пратње потопили, као што доказују ова деа снимка.

(Фото: Е. К.)