Српски народ

\т/ \т/ Л\ ж УА\

К У Л Т У Р А

М' \Т/ V Ж Ж /4\

О ДЕМОКРАТИЈИ

I. Демократија је грчка реч и значи влада народа. То је основна идеја код демократскога система држава модернога доба. Идеја стварно немогу^на па стога је полазна тачка тога система и погрешна (као, н. пр„ када би ко отпочео извесно резоновање са поставком да су 2 + 2 = 3). Јер владање то је управа а управа то је акција. Међутим, акција нретпоставља једну вољу т. ј. једног човека (који, свакако, може да се, у погледу своје акције, претходно са другима саветује, ако, наравно, за то има времена и могућности) а не, једновремено, више воља односно више људи, пошто, док би се они споразумели, ако би уопште дошло до споразума, могло би бити доцкан за акцију (ово нарочито вреди за случај изванредних прилика). Акција захтева један центар (средиште) а то не може бити мноштво воља. Уосталом, овде има двоје: онај који управл*а, подмет (субјекат), и онај којим се управља, предмет (објекат), и онда како је могућно да подмет буде у исто време и предмет и ујсе уег5а? То јест да народ буде и управник и онај којим тај упрпвник управља? И немогу^но и нелогично. Увиђају^и ово, демократија је учинила и чини концесију на тај начин што поставља правило да народ истине не управља собом непосредно него посредно, преко својих представника, концесија која значи напуштање идеје да народ има сам собом да управља: место тога, народом управља само један ограничени, и врло ограничени, број појединаца. Равнодушно је за саму ствар што је тај ограничени број одређен од народа: главно је да он, ' народ, не управља сам собом него неко други. А овај други, сигурно, управљајући народом, не^е ићи да питл народ сваки час' шта и како треба да ради и управља. Уостлом, не би управљачима то много ни користило јер, несумњиво, ниво народне масе нижи је од нивоа његових избраника те, према томе, било би нелогично и излишно да културно виши тражи, од културно нижега, директиву за свој рад. Дакле, народ је увек, па и код демократије, само објекат а субјекат, онај за ким народ иде, то је неко други, онако исто као и код осталих државних система: сва је разлика у томе како ће се одредити ко ће народом управљати, али његова је судбина, догод постоји држава, да је он само објекат; и ако ,га демократи уверавају да, зато што он, народ, бира оне који ће њиме да управљају, он је ипак тај који сам со-

бом управља, то је само једна обмана односно демагоштво са сархом да народ, доведен, на тај начин, у заблуду, пре пристане на демократију него на какав други систем. Код демократа није, овде, главно: е(ге (бити) него рагаМге (изгледати). Колико се, пак, то слаже са политичким моралом, остављамо самим демократима да на то одговоре. Друга једнс илузија коју су демократи, неки свесно (намерно) неки несвесно (ненамерно — у доброј вери), успели усадити у народну масу јесте она о народној суверености, то јест да, у држави, има све да се збива и креће онако како то народ хо)че и да се, збиља, у демократији то и остварује. Колико је ово, тахође, противно реалности, није тешко утврдити. Појам суверености је апсолутна правна власт над којом нема никакве друге правне власти (хиерархиски, надређеност) па, чак, ни поред ње (координирана власт), и онај који има такву, апсолутну, власт сматра се и зато му се она и признаје да представља, у људској заједници, нешто најбоље, и умно и морално, најсавршеније управо најмање несавршено у овом, земаљском, углавном несавршеноме (ттиз : —) свету. Ако сада народно представништво узмемо као израз народне суверености, онда видимо колико је мало народ суверен. И, заиста, какву моћ ,има тај тобожњи суверен за време једне законодавне периоде народнога представништва баш у самој демократији? Никакву: за све то време, народно представништво дела по своме разуму и нахођењу и, доносећи законе, не иде да се обавештава код тога суверена . о. његовим схватањима и његосој вољи. Па и сама установа распуштања Народнога Предстазпмштва пре истека његовога мандата по том основу што то Представништво не би више било израз народнога расположења показу;а да Народно Представништво и народ често нису исто, тј. показује да је тако звана народна сувареност само једна празна реч и она постаје још празнија, ако извршна власт, при свем том што мандатор, Народно Представништво, не би следовало интенцијама народа, њега ипак не би рпспустило — јер ово право је дискреционарна власт шефа државе и тада се види најјасније колико мало управо нимзпо не одговара стварности теорија народне суверености.

или народни суверенитет

Написао Час доктринарни разлози (у мирДр Ж и в о ј и н П е р и ћ, но доба) час Р°Д° љ У бље (у доба немира, нереда, рата) — тек депрофесор Универзитета у пензији мократи су увек.на власти! Отуда, како изгледа, ономе схватадним представништвом и тиме трини. Задржавајући при свем њу и тврђењу скептика да су позбацила народ са његовога суве- том власт у својим рукама, да- литички принципи, углавном, за ренога престола усред »демокра- кле и по цену одступања, ма то људе који у власти виде једино тије«! Истина, овакав поступак не било само и привремено (док користи везане за њу (било кориможе са сматрати формално неу- трају нередовне прилике односнр сти материалне било сујету приставним, јер Енглези немају пи- рат), од демократских начела, о- митиваца, са нехришћанским менсанога устава — овај има више ни тиме очигледно Дају повода талигетом) само један инструмекарактер једног обичајног права, сумњи да је њима останак на вла- нат да дођу на управу земље одЈедна врста соттоп 1ау/-а — али сти главни циљ а да су им та на- носно до утицаја на њу, највиша то не оповргава чињеницу да да- чела нешто споредно. разлога и повода пружају демонашњи енглески Доњи Дом не За време мира, траже власт у кратски политичари. Другим ресачињавају људи које је народ име демократије, као јединог по чима, највише су, изгледа, демобирао — као што наређује устав- народ корисног система, а за вре- крати компромитовали политичка но, па ма и обичајно, енгласко ме ненормалнога стања зато што начела и пароле и допринели да право — него људи који су про- се тиче одбране државе и наци- свет изгуби веру и у принципе и извољно себе прокламовали за је, када се не гледа на систем! у људе. представнике енглескога народа и његово законодавно тело. И опет Р\/ПРП<аиГ>ГТ ППШЛПР енглеска влада изјављује како се \#уВОЈЈСНии1 Н[ЈтаВС она бори за демократију против тоталитарног државног система! Ово и оволико одступање од Што не мање сигурно говори тиком, није потребно, мислимо, демократскога начела о народној против идеје народне суверено- на томе се задржавати. суверености не може ни најмање сти то је и чињеница да народ Није онда ни мало чудно што да извини чињеница да. се Енгле- никада, када се на то позове, не је један друштвени слстем који је ска налази у рату: напротив, та изражава само једну вољу него почивао на таквој једној кардичињеница иде баш против демо- две, а то је воља ве^ине и воља налној и основној заблуди као кратије. Јер, за један друштвени мањине. Могло би, теориски, би- што је идеја народне сувереносистем важи оно исто што и за ти речи само о суверености ве- сти, систем који је, пес р1и5 иНга, појединца: вредност једног чове- ћине али већина то није цео на- у своме функционисању противка најбоље се огледа у тешким род те према томе ни воља ве- речио елементарним реквизитима приликама. Наш народ каже са ћине не значи вољу народне су- политичкога морала, где је нароразлогом: »На муци се познају верености као целине. Суверена чито кобна била она мало час ијунаци«. У мирно време, сваки воља је апсолутна, она се не раз- стакнута неодговорност вођа дедржавни систем је мање више дваја у више воља па ни у две мократије за њихов јавни рад добар јер мир је такво благоста- воље: ту нема вевине ни мањине морао изазвати све ве1ле и ве1=,е ње да у њему избијају на повр- него само једна воља чиниоца потресе и поремеКаје у човечаншину, у главном, само позитивне ко ј и ј е суверен. ству, док се најзад није у томе и стваралачке особине како код . достигао врхунац: прошли и садапојединаца тако и код народа и Што ,е суверено у данашње Д™ ^ овд суко _ само у нередовним приликама, ре- " оба културе то |е само држава, народа дуг ујемо, у главном, волуцијама, ратовима ме^унаро- а Т Р И фактора: °^кЈати] И кој! је Ј 3 горње дним или гра^анским, могу се у- народа, територи,е и власти: то '„ри .Л .ојом анпоређивати поједини државни си- т Р°1 е за) е Днички )е носилац суве- тихриш ^ анском и антикултурном стеми, само тада се може пока- рености а ни један од та три еле- . економскога индивидуаличдти пп»«а ч мента посвбно па, дакле, ни назати права вредност, (ачина и , зма. са његовим неизбежним пранадмоћност једног државног ре- Р од; народ је само један од еда и уређења над другим.

тиоцима капитализмом и дегенерацијом овога, специално англоамериканском, плутократијом, дру

лемената које обухвата појаМ државе 1 ј 1 зато он, сам за се, није И ако је демократија заиста, с „ ВРре н, он нвма чак ни један, ^^^'међународне"" оДНосв како то демократи тврде, најбо- Т рећи, део суверености Јер, као • " г љи и на)'напреднији друштвени што се зна, сувереност је недескстем, онз тоеба да се као та- љива. к«?а покаже бгш V тешккм окол-

Контрадикције теорије и праксо у демократији

материализирала у једној мери која је напослетку морала дове.. сти до експлозије. Додајмо тома нсст>:ма, да се покаже на »муци 3 свега Досадашњега се вили из 5 орни систе м демократије којунак«. Мећутим, сасвим обрнуто, колико I® демократска идеЈа н~- ј и ј е> д а ју^ и маха једној безобу таквим околностима, специално ^° пнв с " "ррно.ти |една велика ЗИ р.. 0 ј ц 5СТО на : нег.крупулознијој у рату, демократије' прелазе, ма- 3 ' л " да ' Д а С У демократи успе- демаг0 гији и прлвеКи од избора ње више, преко свих принципа пи да ту 3 - <Л УДУ унесу и р^шире ј е ,.. у р.рсту индустриских предусвојих и, правдајући то као нуж- у на Р°Д ним масама, по оно| из- . С1 н03 ц в м као главним пону ратну меру, прибегавају сред- Р оци римскога права: Еггог сот- ( , ( „ м ^еверо-Америчке Сјествима ко'а оче квалификују не тип ' 5 ' аС|( ,и5 ' Т °. ! е лако об;асни- ДИЊ0КО /1ржаве и ту односе ресамо као недемократска него чак ти " тим масама Ј е идеја да се, у корд ^ па ћ еМ о онда без тешкои као вегкмионвпна када их у- ДР жав и, све дешава по њихооој схватити зашто је један такав потпебљзвају њихови политички вољи и како оне хоће могла са- систем ОМ огу*,авао долазак на противници. А ако би демократи мо лзскати , што Је водило и од- власт и политички утицај несолиприметили да је н. пр. у рату не- вело томе р е 'ултату да су народним елементима који су од ПОмогућно споовести све демоират- дне масе в Р ло Р а Д° Дале и да- литике и народних послова начиске прнципе, онда нека нам де- , вале сво ) глас за демократе а ко нли ј едК у ун осну професију. мократи не проповедају како су ' е У само Ј ствари био суверен да Овакав исход демократије рањихова, демократска, начела не- ли ои Р ачи или изабрани, народни зочарао ј е праве т. ј. искрене депредставници, и по чијој вољи су мократске И деологе који нису о

њихова, демокра што апсолутно, независно од про-

ствари у држави текле, видели

вали да ^е њихове заблуде

И какав је, према томе, то суверен који, за један период од неколико година, нема утицаја ни гласа у законодавном послу, посао који је једна манифестација суверености? Најзад, слично ономе што смо горе ве^ приметили код акције, зашто би народни представници које је народ изабрао као најспособније из своје средине имали потребу да се саветуЈ - у са свој'им бирачима када су их они изабрали баш зато што су много боље него они, бирачи, упознати са државним пословима? Дакле, тај суверен, који, по дефиницији, као што смо видели, треба да буде изнад других он је овде испод својих представника и онда је сасвим разумљиво што ови последњи врше законодавну, суверену, бласт а не бирачи тј. народна маса која за то нема квалификаци|'а или их бар нема толико колико њени избраници. Дешава се често да Народно Представништво чак само себи, без припита народа, продужи мандат по његовом истеку, и то је најдрастичнији доказ колико је

народ, као што тврди демокоатија, суверен. Код нас, Ср^ч, то је било у току прошлога Светскога рата (1914—1918 год ) када се је, по објави рата Србији од стране Аустро-Угарске, распуштена Народна Скупштина (нови избори били су одређени за месец август 1914 год.), понова састала и, противно Уставу, отпочела опет функционисати као народно представништво, и ако је народ није био изабрао по други пут, и тако продужила за све време тога рата, па ипак то није сметало српској демократији да такав режим окарактерише као демократски у којој је народ суверен! Исти пример имамо данас у Енглеској: Доњем Дому истекао је био мандат у току овога рата и имало се и^и на изборе али исти Доњи Дом је — просто себи продужио мандат, на један самовластан начин, при свем том што је Енглеска »колевка демократије« где је народ »суверен«. Једна група људи која је престала бити народни представник прогласила се, једним потезом пера, својом сопственом вољом, наро-

стора и врзмена, нешто слкчно г-- » гоиродним законима. к,о р.то то смо ве * горе. Од народне суввре- " су "теровали као пријатепредставља специ^но Маопа ности нзабрани су имали ,езгру а ^ и Ч Ј ОВ( Ј ОНСТ ^ одвести и СагЈа демократи-е, Изјзва поава а ^° Д , Љ У СК У и ' У° ражавају и да такГ)им сћаталностима. Демократич-«*-а и гпађанчна Взлике Фран- , посе ДУ) е и Ј езг РУ и Љ У С »<У. на РСЧ ја је на ; боље показала да, и ако иуек« , гол . 1789) ' в . т Р пељиво сносио сва ДУЖНости сам цовек много значи> значи> Јгдна врста МоМ те (апдеге. Су Иа њега као с У ве Р ена на- мож још ви и систем . нај . Ј ваљиване, Јзр, на|зад, зао то не Ако, у овој области, нма што бива по његовој вољи као »суве- М9Њу РУКу ' чове(< и систем С У сигурно то је да су политички си- реиа«? У два п°Д; 0 Д на " а фактора било стеми веома релатив-ога к?рак- ,, „ стварања било рушења. И ти детера и значаја, и поосторно и ?»иља, ни у Једном систему мокоати ђопае (|с1е1, принуђени вромански, па то вради и за де- МИСУ били твко довит- Д а ревидирају своје принципе, момократију коју $и њени носиоцм п, " ,ви к " 0 У ■'"'мокочтском лч са Р ал и су, као људи од уверења кохтели да подигну на висину 1едне СКИну СРвку °А г °вочност за ји се са овима дижу или падају, догме или аксиома И баш та" ин" евент У ално штетан, често несое- да се повуку из јавнога живота, тересантност да се демокоатске . Р 3?вг! Л^жавних пос.поча и на велику штету баш њихове девладе, када воде рат, служе не- Л " '® п Р* бви ® на народ: Пошто мократске идеолосије: оставили демократским мерама показује ° У ° НИ ' Демокпати, само извпши- су сада ову једино' онима који су да |'е недемократски систем су- °' ЈИ ВОЉе с У в ^®нога н*оода и је дискредитовали. периорнији демократском, пошто ништа ви " !е ' они ' л °следно, Н е Али, има у демократској докон, у тешким временима, као што могу ла &""" олгор"~п«и нег 0 са- трини још и других, такође врла м у ок р Р г: сТсГм виш б н0го лв - ~ |р5 :^: убит ~ -т* »*. нарочи " ократски систем обелодањава приватнога поава. Разуме се да то то данас када Англ о-Американци, њен успешрж тплГ М гарантУ1е ни ј е ништа сметало демократским служећи се тим по хришћанску логично, проистицало да бГ у та- П0 ' ,,итичв Р има успехе културу тако опасним неистинама ли И д М а М устГе ТИМа ' ИМв " Дк ° ^"д^Твари кр^Гр^ К '° ° РУЖЈбМ " П ° С ™ ГНуће СВ °" : ИДа . УС 1 УП ? °' На У п Р ави ДР- во, крив је сузерен, наооп а ако ЈИХ ЧИСТО посв6 них циљева, потивн Н ицима°—^ п^и « ТИЧКИМ ПР °" ИД ® доб Р° п Ризнање припада ње- кушавају да ове последње преджнији и позванији И с погледом "на" првом каоТГдРУгом'с^"" 3 ' ^ НеКИ ЧОВеЧанСКИ Рат и недемократске мере које су исти пп !рп М • луча,у ' то идеализам, вреди изнети и про„„ „„„„ ™». 6.,. п Р .„. "° ' 6 "" " к ' " " ■»» ДУК И Кврл.,.0 Двмо^ «« !«««■ ДОЦ.-ј.Г °"°" у """""" „ Е- Београд, 9 „«