Српски народ

Српски народ, 30 августа 1943

ОТАЦ ПЕСНИКА ЗЛАДНМИРА

Пишући у Српском народу о Владимиру Васићу, г. Алекси.н вић нас је потсетио на јелпу симпатичну лично-ст стари^е наше књижевности, чи.ја ,је биогра фија данас скОро неповната Васић ,је био син лозничког

чев^

1в матЈ

Књижевни конкурси имзли су одувек позитиван утица.ј на ожи љавање књии<евног живота и на потстиц гће ,|едне живе у| кмнце међ'у самим ки.ижевним • тзараоцима. Недавно расписа-

ни књижевни конкурс Српског ство.

нг.рода, на пример, знатно је до принео обнови српског књижевног живота који је. после не-

!<;чеље, гер му м ! м |!'ш 1> ,\; ј 1- !'5 Г'|рота је становао у- Лозници 1 ! I п.ч е т\ код н ега неко (»'.ме г! ; " ј > вер'1патио и њеп в син к I■;! : е не.г)Г)ичн(. волео и о коме *е -м1пто ст г > Они су с"е проте Игњата Васића, чувеног воле ^и ус^тн ^м и нежп1'М љубав либерала и необично вештог по* и много се дописивали Илемичара у партијској и дина- ма много де'тињих. В~лимиростијашкој политичкој дискусији вих писма из Шапна Веограда Неко је 1889 издао v Шапцу 1 Веолина и Рповурта" прти плота књигу протиних успомеЈЈа, (да у свп ; им Мемг"п.. м а Гте ли ли је издао и другу, није нам с?ца та пием „? Он-> су млжла срећног свршетка рзта, био сапознато), под насловом Дневник ии ^ррлсз и ј и т»!д и од Владимиро Игњата Васића. У тод ретко.1 ВИ у стихова! књизи налазе се многи подаци По свим итлетим' Влалимио националних је уипо V Во|'ну ак^леми ; у из мптепиЦчних пазлога. јео га отац није могао издржавати на другим школама. Он см поича тије, духовног мртвила и потпу оиу у јетном писму о сво^ој ос- не равнодушности за књижевно кудипи v одећи. јављд!ући му да се јаиио за Академију заједно са 100 дпуг " х кандидата. Али ни : е V оскулипи само син, него и отап, о чему гов^ои једно писмо митпополита Михаила, упућено пооти Си такоНе об'ављено V његовој посмотној књи-

Значај омладинско \ о кчурса

|единствена, истоветних погледа и заједничких идеала, кад.а се и живело и умирало само за Срп-

књижевиог родне културе и народног духа, Српству и Православљу. Судећи према сведочанствима наставника књижевности наших средњих и стручних школа, наша школска омладина воли и разуме књижевност, осећа наше књижевне вредности и покушава и сама да се огледа на књи-

и о њему и његовом сину, песнику Владимиру Васићу. Прота Васић каже да су њихови старином из Бјелопавлића у Црно.ј Гори, да су „у последњо.ј сеоби" прешли у Срем у село Марадик, где су живели под именом Говедарићи. Породица протине матере била је учитељска, свештеничка и калућеоска. Његове мајке отац ИгњатиЈе Са бов био је учитељ проте Мате'е Ненадовића. Ха1ди Рувима и других. Прота Васић је био род са великим бројем попова по Србији и Срему. Протин отац Исак прешао је у Србију под Караћорћем, те се тукао у разним бојевима, а на-

Најновији конкурс има вишеструк значај. Пре свега, он ће жевном пољу. У првим пробама показати да је данашн>а српска пера наших омладинаца осећа се омладина свесна озбиљности вре већ дух новога доба националне мена у коме живимо. да је на- обнове и моралног препорода чисто с тим да се читаво чове- српског народа. У омладинској чанство налази на судбинској рубрици Српскот народа објавраскрсници и да више нема по- љен је већ до данас читав низ љ\де обу^има једна врста апа В ратка на старо. Ново доба тра- успелих радова самих омладинажи нове људе, који ћ ~ бити зре- ца, који показују необичну дули и способни да поведу нове ховну зрелост и обећавају позинараштаје бољој и срећнијој бу тиван развој у будућности. Те исте појаве запажале су се дућности. I Расписани омладински кони код нас у току последње две године. Мећутим, расписивање великог књижевног конкурса Српеког народа натерало је мно

свим замро. Као што се обично дешава после оваквих тешких катастрофа, тада нестаје елана за књижевни рад,

и уметничко стварање.

зи>. коодм га писмом овај тегаи ге наше књижевне раднике да због изг^бљеног мр " тч у београд поново узму пера у руке и да сугч кон°игто"и'и С1 РвО"). , се озбиљно припреме за нове Не знамо какав .је био Влади- духовне напоре и нова духовна мир Васић као кандидат за Вој- ГТПРМЈ . РН _ ну академију. Знамо да. је др.

станио се у ваљевском 1ра ов- Владан " ТмзрђевиТ~износио'~каТо Расписивање најновијег књи је он био већ примљен у Во.јну жевног конкурса, за најбоље из академију, када су либерали рађене књижевне саставе самих

иу. Једна протина

роћена сестра

била је мати Милоша Милојеви- И3 бацили из списка ичабпаћа, етнографа и војника. Мило- них питомаца1 нд његово омладинаца, има исто тако велијевић је био ожењен сестром ло сто убаце мла ^ ог Васића. Ако ки значај. Наша омладина имала сте Цукића. је то тако, онда ,је ова „роха- је одувек смисла и љубави за 1 Прота Васић је рођен V ->со да ' В р Л0 занимљива. Треба прет кнзижевност и уметно^т. Сетимо ви и сли п,им изумима изопа Је граду 12 поставити какву би во.јну кари- се само великог броја наших 0 . ног и патолошког бољшевичког растао и учио у Купинову, и то 1еру текао др Владан, а какав би нередовно и приватно. Знача.шо р азво ј судбина резервисала Вла мла динских часописа н листова, је да му је и мати била писмена димиру Васићу у цивилу. Можда ко.ји су били верно огледало ви и врло побожна. Он је у младо- не у Мро тако МЛ д д и можда соких душевних одлика српске сти хтео да се зака ^ Ј ри и би у књижевности дао много ви омладине, њеног одушевљења за манастапски искушеник. ш , е _ У Србију је прешао 3 септем- лепот У и поезију, њеног истин' бра 1829. где .је постао на.јпре у- свакоме случа.ју о Владими- ског заноса за све што је плечитељ (био му ћак Ранко Алим- РУ Васаћу се не може дефини- меиито и узвишено. Сетимо се шег несређеног и неорганизова- ч пг . туТ^™енГи С \ео е бГа°вље У н; — идеалистичког по- ног јавног ж и вота - враћа се ^Г р-и пав|љони и с^лон, ни шабач^и поота Јован Павло- хартије његовога оца. Видели к Р е ™ УЈедињене омладине срп- поново нашим здравим народ- Некада их н ИЈ е било. Код старих вић, такоће рођак, коме је био смо да је и оно што је објав- ске 60-тих и 70-тих година про- ким традицијама, вечитом пра- ^ и капелан. пеТкос^гТлГ^еТек'о^Т.то ШЛ ° ГЗ В№а ' У Д ° ба НаШ6Г ШЕ " ИЗВ ° РУ НЗШИХ ИСК0ИСКИХ НаЦИ °" сликар Апел стално јавно излаПрота Васић је био ожењен , дс ли _ \ к . оно Ш1 ° лог и понесеног романтичарског налних и расних вредности, ве- гао своје п алове . 1ОО0Ч Милкттм Ј е НеОбЈаВЉенО? Ко.би то знао, . ,, « Ј уддиис. (25 Јануара 1«ЗД тилицом, , , ,. иггнип Пг1 национализма, када Је читава ковном жаришту наше аутохто- у Риму сликарске изложбе врМ ититр клка Илића И3 ии учинио да ИЗВВСЈИ дркперЈу хтЈа!ијс п жавну архиву српска омладина била сложна и не, самоникле и самосвоЈне наРумске. Више је него извесно да кроз К УР С откриће, без сумње, многе редове нове српске омладине већ мла де књии<евне таленте, изазва данас струји ноаи дух и нови, ће ЖИВ У и племениту утакмицу позитивни и стваралачки идеали ме ђУ омладином и потстаћи ће зам. Нова омладинска поколења Ј е Д а се Ј аче заинтересује за рад не заносе се више интернацио- на књиж евном пољу. Сви награналним марксистичким идејама, ђ ени радови на овом конкурсу не подају се више штетним стра биће обЈ'ављени у засебној књиним утицајима, не имитирају ви 3 И к °Ј а ће достојно репрезентоше туђе обрасце, туђе формуле ва ™ и° ви С Р ПСКИ књижевни под животне мудрости и туђе погле- мла дак н допринети да наши но де на живот и свет, не одушев- ви културни хоризонти постану ведриЈ 'и и лепши. На молбу учесника, рок за пријем рукописа продужен је до 1 октобра.

љавају се више незрелим и опасним идејама о слободној љуба-

морала кој'и разара основне темеље европске културе н хришћанске цивилизације. Нова српска омладина — после дугог тражења и лутања у току прохујалих 20 година на-

Сликарске изложбе некада и сада

Страшан политички опозицио' нар после 1842, немирна духа. прота Васић је све до 1858 имао доста тежак и рђав живот. После тога времена он је „светоандоејац", народни посланик и угледна личност све до своје смпти. Рођен у Шапцу 1842 године. љегов син. песник Владимир Васић ,је растао и подизао се уз тога оца и V таквој поплдично' сретини, Отац 1 га је 1858 довео у Београд. Причање пооте Васића које се односи на 1858 и на његово учешће у догађајима тога времена је не само живо. него и врло ззнимлј И во . О н је био у центру свих политичких интрига и донни^е, V непосредном контакту са Кнезом Милошем. Шта ви ше. он се бооио са дворском камаоилом и био неки пандан попу Хани-Лини. чији је утицај на Кнеза Милоша био препондеран тан. Голине 1860 Кнез Милош је протерао проту Васића из Београда, јер му је као ак-обпеновић^вац и либепал већ био постаг} несносан. Отуда су проти тта јаликоипња на „коначаое"; Гљуде из Кнежека Конака) упоај во впло занимљива. У то воеме И8в0) Владимио В^сић ст^тме у Београду ко^ Милоша Мило1 'евића, а затим и стан*"> и хпани се кол митпоп^ лита Михаила v самој Митпопплији. што значи ла ^век оста : е у светтеничкој и либепалној ат мосЛеои. која није могла бит" без утинМа на његово мопалв г и интелектуално <ћооч.ипањ р ГЛетно воеме ?е становао и Рантса Дечко те би^ у толико више упућен на оца и

Је ведра, животна, лер ,|е акту- стор за реви -комедиЈе. елна, чисто београдска ствар. Вита-Мина је успела да

УСПЕХ „ВИТА-МИНЕ" ВИТА-МИНА Ј'е наЈ'зад изашла Духовитост Београда је непре смеје и оне високо писмене, оне пред публику. сушна. широко неписмене. Она је од оКао и „Минут после десет', та У ° вим најтежим данима није них духовитих ствар.и. које ће ко је и ова најнобија београд- утрнуо смех, није угаснула ве- остати као пример ведрине своска' бурлеска одмах, на преми- дрина, тај понос цароставног га времена, своје средине. јери освојила београдску публи- Београда. Вита-Мина је комедија у коку: освојила је и новим сижеом, Мића ДимитриЈ'евић је и овом јој долазе до изражаја два Бео и новом духовитошћу, и новим приликом доказао да је стари града: монденски и пиљарски. шлагер-песмама, које публика београђанин са све новим и но- Сукоби су испреплетани тако да пева заједно са глумцима — у- вим београдским бурлескама, ша се лица и наличја та два света кратко речено, осво.јила је, дер лама, вицевима, шлагерима, мај- стално смењују. Али, колико је Мића Димитои за- јевић уложио духа, да Вита-Ми не што боље успе, тол.ико су се исто својски заложили и сами глумци. Животић, као краљ паоада.јва. опет је бљирирао, а пооед њега у првом реду г-ћа Цока Перић-Нешић и г-ћа Д. Џимић. па затим г-ђа Паранос и г-ђа Ж. Стокић. И с музичке стране Вита-Мина ,је освојила публику својим ведоим шлагеоима: Калемегдан се разлегао од смеха и песме. те је публика провела најведрије бао неколико тренутака. Пријатна и лака, Вита-Мина ће .остати комедија радо гледана, радо имитиоана, јео велоина која њоме стоуји није вештачка, високопаона. књишка, већ спонтана, животна, присна — наоодска. Овакве врсте реви — комеди.Је несумњиво ппипоемају теоен за " велике комелиогоафске подва. ле. којих Је V Беогоаду увек би"о и којих ће несумњиво увек бити Једна сцена из »Витамине« на калемегданској позорници п . п ' „ „. Д^каз је зато успех Вита" " (Снимак: С. Н.) Мине. ~ ј

шене су у такозваним портици^ма. Агрипа је држао говор у коме је позивао богате аматере сликарства да своје сликарске галерије учине приступачним и сиромашнима. У Италији, за време Ренесанса, приређиване су многе сликарске излол<бе по атељеима самих сликара. Прави сликарски салони основани су у Француској. Луј XIV по савету Колбера наредио је члановима сликарске академије да се сликарски и скулпторски радови имају излагати сваке године. Године 1663 академија је одлучила да се сваке године месеца априла одржава сликарска изложба, али је Колбер наредио да се изложба држи сваке друге године како би сликари имали времена за своје радове. Године 1667, од 9 до 23 априла, отворена је била прва јавна сликарска изложба. потпуно онаква какве се и сада приређују, а године 1746 образован је био жири који је имао за дужност да ппима и оцењује радове који ће бити излагани на изложби.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран зв садржину листа: Велибор 1они1ч ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Терззије 5 «еианин, • степениште (Палата Извозне банке) Тел 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА« Краљице Наталије 100 Тел 21-772, Тромееечна претплата 36 аинара шагве се лоеко »Прес«« а. д Влајковићевв 8.