Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Добровољац „Ш тука" прича

Ко од вас није упознао „Штуку"? Он је љубимац одреда. Весео, млад, отворен, добар друг, он је свима драг и мио. Покаткад му и не опростимо по неки његов несташлук, па га „помилујемо" са неколико по туру, али то више из шале. Али, шта то мари, све се рачуна у рок службе, како кажу војмици. Што се храбрости тиче, није најхрабрији, али није ни кукавица. Нећемо рећи да је волио Ла иде први у борбу, али, тек, није био ни задњи, издаев, ако. ј :!је т;о захтевала тактика и ратни распоред. Е, али „Штука" је доживео не што што нису други. Био је деСет дана у ропству код партизана и остао жив. Како? То хоћу да вам испричам. То ми је „Штука" испричао у 'поверењу, тек неће, ваљда, он, стари борац, да се сам захвали. „Штука" је мезимац Јуришног оделења. Поносно се сија кокар'да на његовој шубари. А шубара чупава, велика, као да му ,је јагње село на главу. Кад иде улицом, а звече му потковице на петама. усправан и испршен, сви се окпећу за њим. Сви га воле. јер „Штука" је мио дечак. А оно најважније нисам вам казао: вашто га зову „Штука,"? Тек, није му то крштено име. Име му је Војлслав. Зар вас то не интересује? „Штука" вам уме тако вешто и добро да имитира свога великог имењака „Штука" апарат, да су се партизанима тоесле кости од страха,. мислећи да то нзилазе „Штуке", кад он имитирн штукину музику. И .тако доби надимак. Нико га •дпугачиГе нити зна, нити зове. Ни V одоеду, ни V граду. Био је „Штука" и за старешине у одреду и за, госпођице у граду. БОРБА У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ 1 Да пређемо сада на причу. По други пут хоабро зауз.имају добровол?ци Петровац. Црвени беже главбм без обзира, остављајући иза себе мртве и рањене. Само да се вође спасу, јер то ,је важно да товаришчи-командири извуку главе, а она ситна нартизанска боранкја нека страда. Петровац изгледа врло јадно после' ове краткотрајне владавине пролетаријата. Опустошене радње, ишаоани зидови, преплаптен и оастеоан свет, остављају врло мучну слику. 1 За неколико дана, иза доласка добровољаца, варош се враћа нормалном животу. Али... Једног јутра при изласку добровољаца у круг ка-сарне на јутарњу молитву затрешташе пуш ке. Направи се метеж и узбуна. Са свих страна ори се грмљавина, митраљези штекћу. ре&олвери цијучу, а пушке грокћу. Изле.тише јуришци. Куд год крену сипа на њих као из облака. Брзо се вратише, пошто су »прву навалу зауставили. Дотле су сви заузели места за одбрану. Цео та.т дан прође у борби. Уморни добровољци дају снажан отпор. Партизани јуришају талас за таласом, јер се надату да ће брзо сломити отпор добровољаца само статлним јуоишима. Падају мртви на све стране. Погинуше и неколико добровољаца. И то неопрезно. Сваки добровољан сматра да му је револвео запље њен од партизана највећи тро'феј. И чим падне неко од партизаиа први кош га спази ол добоовољаца. потрчи да му уз*' ме револве^. Тако погинуше њих неколико. Лудо, али храбро српски. А „Штука" заузео бусију иза Једног прозора, па чим борба мало попусти у јачини, почне са својим „штука интонацидама" Партизани се осврћу на све стране и траже по небу од куд наилазе ..штуке", а добровољци онда распале по њима. А затим

почне песма складна и громка „Завет смо свој, ми отаџбини дали"... Извија се песма из топлих срца, надвисује пушчану паљбу, што је партизани нарочито ради песме отварају, да се не би чуло у граду да добровољци и за време борбе пева.ју, издиже се изнад кровова града, прелази преко Млаве и тек тамо негде у гбрежуљцима према Жабарима тијјо се гаси. То певају омладинци Нове Србије, јер зна.ју да гину за спас отаџбине. Не гину за неку фикцију, него за Мајку Отаџбину. И сутрадан наставља се борба. Партивани стално напада.ју. Искупило их ое преко хиљаду. Улогорили се око града, па на смену нападају. Опколили су в.а јзош да нико не може да изађе да јави за помоћ. А добровољци увек исти. Нема смене, нема одмора. Ужагреним очима осматрају терен испред себе. Тешко оном партизану ко.ји се и за моменат заборави, па се покаже готов је. Већ други дан се бију без. одмора. Већ други дан како ништа не једу. Оно мало хлеба што је било бозо је раздељено и поједено. Ипак, има V подруму мало сировог купуса. Онако сиров .једе се са великим апетитом. Прође и тај дан, па и ноћ. Борба не престаје. Свеже снаге паотизана стално и изнова нападају. Наступи и трећи дан. Трећег дана партизани шаљу парламентарце. Траже да се преговара. Међу ,њима је и неки Марковић, активни капетан, који се издаје за Дражиног човека, а у ствари је партизан. Траже од дсбровољаца дз се предају. Тра »е нешто у што ни сами не веРУЈУ- А добровољци и не сањају о предаји. Бориће се до послетњега, па нека и?воле партизани да им узму оружје После коатког примирја борбч се наставља јсш жешћа и очајнија. Талас по талас партизаиа уставља се на мецима добровољаца. Али Ч'-ви и нови придолазе. Веђ по мало нестаје муницијс. добровол.пима. Мора се брзо одлучивати, ,'ер муниције је још мало, а помоћ не стиже. И одлука пада. Има да се пробију кроз обруч партизанских хорди и да прегазе Млаву. Кад се ДЈбр.) смрачило, изађе јуришно одечење под командом Ратка ОбраЈл -вића,, четовође, напред да прок >•-.и пут. Од куће до куће с бомбама у рукама прокрчују пут јуришци. Једна по једна загбда пала. Продор је направљен. Сгигли су на Млаву. Млава је у ово доба године врло брза и пуна воде. Треба је прегазити у студеној новембар-* ској ноћи. Хватају се за руку, пушке пребацују преко главе и храбро газе. Вода им допире до врата, а оним мањим и преко гла ве. Ипак се гази. Не осећа се студен новембарске ноћи, мора се напред. Одједном митраљез заклокота. Изгледа да партизани нису веровали да ће добровољци смети прегазити реку. Меци почеше да свирају песму смрти око глава добровољаца. Паде један, ред се раскиде. У то и „Штука" завапи: „Држитб^ми пушку, рањен сам". Понесе га вода на ниже. Мокро одело га саплиће. Хтео би да заплива, а не може, а дно му се измиче испод ногу. Ипак га матица донесе до обале. Једва се довукао. Снггз га је издала. Мора се даље, јер меци и даље немилосрдно гзира.ју ужасну симфонију смоти. Једва се снашао где је. Био је многа ниже од места прелзза. , По мало се и паљба утишала. Осећао је малаксалост и умор, а крв му је још увек текла из

р.ане. Дуго се одмарао ослушкујући паљбу. Најзад се решио' да иде. А куда? О, није ни сам знао. Вукао се неко време по не ким баштама. Најзад стИже у једно двориште. Свуда је мрачно као у рогу. Увукао се у неку шупу да ту преноћи. Целе ноћи је ослушкивао кораке партизан ских патрола, које су претраживале баште и дворишта да се ни.је ко год од добровољаца сакрио ту. ЗАРОБЉЕН У јутру су га пронашли у шупи и одвели међу остале заробљенике. Нађе се тамо са Герицом и Денковићем. Помирили с 1 ' се са смрћу, јер они су и пошли да даду свој живот на олтар отаџбине. Око њих се брео окупила гомила партизана и паптизанки. Сви имају црвене петокраке звезде на шајкачама. Почеше да их гура.ју, малтретирају, да им се руга.ју. Х^але се својим јунаштвом, иако их је било пет пута више од добровољаца. ^Штука" се шћућурио па све очеку.је када ће почети да га бију. Ипак су их оставили на миру, видевши да су рањени. После два дана кретоше их даље. Одведоше- их прво у Кучево да их тамо покажу народу, нако везане партизани су их водили улицама Кучева. Сви грађани Кучева морали су да изађу на улице да посматоа.ју заробљенике партизана. На све стране су разгласили своју велику победу у Петровцу. А о стотини сво.јих мртвих другова, ко.је изгубише при заузимању Петровца, ни не споменуше. При чали су како су убили стотину добровољаца, а педесет заробили. Тога дана одржали су у Кучеву банкет. Добровољце су свезане држали цело^време V сали. С времена на време, када мало жагор попусти прилазиле су им партизанке и испитивале их, нудећц их ујецно да постану партизани да би се и они могли с њима забављати. Иза тога одвели су их у Раброво, да их и тамо псжажу народу, и најзад у Мишљеновац. где је био штаб врховног коман данта. Ту су их предчли партизанскстм комчнданту Вељку Дугошевићу. Тако се та њИхова шетња од места до места завршила, јер су их иза тога затвопили. У то време Петровац би паново заузет од добровољаца и активних , подофицира. Паде и Кучево и Градиште. Иза њих и Раброво. Једна по једна варош би ослобођена партизанског олоша. Партизани се узмуваше. У штабу завлад^ао страх. Не знају на коју ће страну да крену. Путеви су свуда затворени и запоседнути. А и сељаци им отказаше послушност. Магазина пуних хране, коју су они опљачкали од народа, нема више, јер су сви одузети и враћени народу. По паници која је завладала у штабу осећа се скори слом. Беже из места V место. Нису више онако груби и немилосртаи ни према заробљеницима. Позивају их ла ступе у партизанске редове. Партизанке се стално купе око њих и нуде им се за „другарице", да би их на тај нач.ин привукли. .Тедног дана команлант Нељко Дугошевић скине ,.Штуки" опанке с ногу и даде му своде тешке ципеле. Лакши су опанци, па се у њима може боље да бежи... БОРБА КОД ГЛОЖАНА Једног раног новембарског јутра, пре него су први сунчеви зраци успели да се пробију кро? 'есењу маглу, по свим брежуљцима око села Гложана, где се

у последње време био склонио штаб врховиог партизанског команданта ДугОшевића, кретале су се чете добровољаца, четника и одредника. Још при п(звом светлу опкољено је село. „Штука" се пре два дана понудио да постане борац, настојећи да се на тај начин дограби оруж.ја и да побегне. И добио је пушку. Чак на њо.ј је била права звезда урезана на кундаку. Поцепан, прљав, ослабио и потамнио личио је на правог партизана. Око њега се стално купе паратизанке и нуде му се да /буду „другарице" зато јер он ,је мио младић. Сад није випте „фашиста", сад ,је њихов. А ..Штука" их уверава како де он 1ош млад, па је био заведен. Сад ,је увидео како је „леп" пар тизански живот. Међутим, „Шту ка" стално изналази. могућност да побегне, али на њега много пазе. Нигде га не пуштају самог, него увек у пратњи двојице-тројице партизана. Тражили су од њих, добровољаца, да потпишу летак V коме они позивају осТале другове до бровољце да им се придруже и да постану партизани. Наравно. да су они то оДбили. Отечених ногу, израњављених прстију, гладни, прозебли, духовно уништени, паратизани су са страхом очекивали сусрет са добровОљцима. Иако су се завукли у скоро непроходна брда ♦ Хомољских планина, знали су да ће их и ту праведна рука српских добровољаца досећи. Вијугаво као змија отегли су се редови одредника, високо се уздижу њихове снажне фигуре V јутарњој измаглици. Час се дижу, спуштају, нестају иза врхунаца већ посутих првим снегом, исчезавају у дол.инама пуним магле и воде, да би се опет појавиле на коси обавијеној снежном кошавом. Иду и само иду. Иду са свих страна. Стеже се обруч као челик чврст и непробојанч МОка, честим ветровима паљена лица, истругана дугим кишама, камењена муком и ^апором, одлучнО и решено хитату даље. I, Још мало па ће и борба да почне. Партизани су приметили да се приближују наши одреди. Тај сусрет они су са страхом очекивали и кад су приметили да се борба приближује. настала је међу њима паника и пометња. У „Штуке" срце игра од радости, али ипак плаши се да га у овој гужви не замене са каквим партизаном, па да не погине. I Партизани се ускомешаше. Ко мандант издаје наредбу за наредбом, али нико ништа не слуша. Свако се бо.ји за свој живот. Колективна свест умире. 0-су се грмљавина са брега. Са свих страна грми, фијуче, пу ; ца, урла, штекће. Брегови се запалише, а затим дим од барута поче лагано да се диже у јутарњу свежину. Међу првима паде партизански командант Дугошевић, а за њим изгибоше остали. За то време у једној колиби „Штука" разоружао десет партизана, постројио их поред зида са дигну тим рукама у вис и чека да на-

иђу добровољци. Најзад досади му чекање. — На лево круг и марш напоље, али да ни.је један ни прстом мрднуо, откомандова „Шту ка" право капларски. При изласку из колибе партизани испадоше право пред четнике. Четници их одмах повезаше, окупише и „Штуку". Међутим, „Штука" се не да. Једва им је на крају об.јаснио да је он добровољац, а и они су знали за њега, ј&р им је нарочито на^глашено да пазе на заробљенике да не би непажњом изгинули. Скуписмо се после борбе. Хвала Богу, и овај пут није било жртава. Партизана је изгинуло око стотину. Запленили смо доста оружја, муниције и разне спреме. Заробили смо око тридесет партизана и партизанки. Бедно су изгледали. Поцепани, неопрани, прегладнели, одавали су слику беде и жалости, а никад слику јунака и ослободилаца. Наиђе и „Шлука", укрути се по војнички и рапортира: •— Друже, четовођо, дошао сам. Пољубисмо се и заплакасмо. Били смо га већ давно ожалили, а он још увек жив. Чудни су понекад путеви судбине. Куда они човека могу да одведу. а ипак једном да га врате у круг његових другова. Ј. Л.

- Између стваоности и реализма (Наставак са 7-ме стране) што се бори а што се, можда, тако јасно не види, а'ли се дубоко осећа и зна. Херојство ићи унапред, у сусрет догађајима и по могућности одавати њима, свестан одговорности пред народом и прошлошћу жртвовати се за њега и будућност; борити се и умирати — а не препус.тити се часовитим страстима и прохтевима и неста ти ззједно са народом у таласима промашеног живота. То је права, наша стварност и на том се гради држава.

Има две стварности: „реалност" и стварност. Нова Србија, Недић и његови сарадници то је права стварност; то је борба са осећањем историске перспективе и одговорности пред Богом и народом, смирена и поуздана, за спас и бољу будућност српскога народз; ! дражинизам и партизанство, то је „реалност", борба за себе и данас, бекство из живота због. печистих намера и савести, то је кукавичлук коме у српској историји нема примера. На једној страни Недић, на другој Дража и Тито, на једној свстлост и нада, на другој мрак и очај. И ту — компромиса нсма. И. МИЛАЧИЂ