Српски народ

Српскп парод, 4 септембра 1943

Лево: руски оклопни воз уништен бомбама које су бациле „Штуке" Десно: Разорен совјетски бункер

Л ' I МИ ' - ■

ТА КА

СВЕДОЦИ

Извештај немачке Врховне ко№анде даје слику војних догађа'ја на фронту у њиховој целдаи Поједина еаопштења' дописннка и телеграфских агенција допуњују ту слику многобројним детаљима који дају могућност да се човек потпуно упозна са суштином, током и резултатом г.1 р и! крх борбених радњи садашњег времена. Али, и поред те исцрпности информација, интересантна су мала опажања људи који су својим очима видели стзарност, ако не борбеног фронта, а оно бар зоне која лежи непосредно иза борбеног фронта. Наши сељаци и радници провели су 6 и по-- дана у Украјини, тј. у области која претставља позадину тог дела фронта где се сада одигравају највеће и најжешће битке. Чланови те делегације Срба који су посетили Украјину веома су импресилнирани свим шта су видели и причају много интересантних ствари. Највише их је запрепастило оно што су у тој зони, као и у Галији видели огромне иебројне количине немачких војника. Види се да Немачка располаже са необично јаким трупамз које су распоређени на дубоком простору а које још нису употребљене у борби. Чланови наше делегације не издају никакву војну тајну када причају о феноменално жи* вом саобраћају немачких аозова на свима пругама којима је делегација ишла. Дан и ноћ крећу возови са трупама из фронтовске зоне у позадину и из позадкне у фронтовску зону. По свој при лиии то се врши стална ?амена дивизија са фроита свежим дивизијама из дубоке позадине. Чудноватан контраст претставља овај фантастично живи, могло би се рећи, бујни в> јни саобраћбј и миран вормалан живот на бескрајним пољима која се протежу са обе стране пруге. Се'љаци врше, ооу, обављаЈу свчје сељачке послове. Ништа не потсећа на то да се на отстојзњу с.д неколико стотииа километарв води борба коју још није дбживел') човечанствх

И још нешто што пада у очи: на свима станицама почез зд Лавова, па све до најисточније тач ке до које је делегација дошла, виде се хиљаде и хиљаде ,,урлаубера" — то су немачки војници који иду на отсуство у отаџбину или који се враћају у своје јединице. Управо је непојмљивл како може војска дз бије битку такве јачине, а да у исто време редовно пушта св^је вс.;-

области у које су сада продрли бољшевици. Нарочито много је било избеглица из Харкова. Свет бежи од бољшевизма. Интересантно је шта причају те избеглице: напуштајући место свог становања он^ су бежали преко иростора на којима се скоро и нису виделе немачке трупе. Али затим на отстојању неких десетак или двадесетак километара од тог места наилазили су на нов

ГИретседиик владе гехерал Неди-ћ прммио је групу сељака при повратку из Украјике (Снимак државне пропаганде)

нике на отсуство. Једино што то може да значи — да Ј 'е војска не мачког Рајха толико јака на фронту да не мора ни у часу најтеже битке да прекида нсрмалан живот трупа. Ови „урлаубери" импонују сво јом дисциплином: масе од хил>а' да и хиљада војника припадајућих стотинама Ј 'единица путују у узорном реду. Осим оеих путника наша делегација видела је и друге путнике — то су избеглице из оних фронт припремљених немачких

трупа које су биле распоређене за даљу борбу против непријатеља. Из тога се види да се повлачење немачких армија заиста врши плански и да бољшевици нигде не могу да створе продор, јер свуда наилазе на свеже немачке дивизије. Наравно, чланови нате делегациЈ 'е видели су и тешкоће рата. Они су прошли кроз Ј 'едну зону у којој се налазе црвени бандиги. О тим зонама читали смо више пута у званичним извештаји-

ма Врховне команде, коЈ*а Ј - е Ј 'ављала о великим акциЈ 'ама чишће ња терена од банди. Кроз такав један терен још неочишћен од банди пропутовала је делегација и могла се убедити с једне стране у активност тих банди, а с друге стране у неозбиљност те бандитске делатности. Има локомотива избачених из шина, има вагона који су се преврнули, али све то задржавз саобраћај на веома кратко време, на свега неколико сати. Кажу да се у околини налазе око 5.000 бандита. Код упоређења са величином српске територије, то би значило исто као да на иашоЈ" територији оперишу 500 бандита. Због своје малобројности бандити не могу да ометају ни војни саобраћај, ни нормални живот украј'инских села и градова. Ти бандити у 90% случајева састоје се од ћрвених воЈ 'ника пребачених у немачку позадину помоћу авиона. Сасвим мали број појединаца ме ђу становништво,м прикључује се овим бандама. То су већином комунисти који су остали у осл;,'беђеним областима ради саботаже, па су сада морали побећи да не буду ухапшени. НаЈ'интересантније Ј 'е да се те банде снабдеваЈ 'у искључиво преко аеротранспорта, Ј 'ер оне раде без икакве везе са становништвом УкраЈ'ине. Становништво је антикомунистичко и ово чини тај бан дитизам страним телом у здравом организму Украјине ко.ја се радећи бори за успостављење но вог срећнијег живота. М. Војновић

ЕНГЛЕСКА ШРТВУЈЕ СОВЈЕТКМА СВОЈЕ БАЛКАНСКЕ САВЕЗННКЕ Енглеска се бори за своје колонијално царство. Одржати Империју и после рата, једини је циљ британских политичара. У ту сврху Енглези су спремни да жртвују и погазе моралне обавезе својих гаранција које су дали појединим европским државама онда, када су сматрали за корисно да их увуку у ратни пожар. У тренуцима давања гаранција била је угрожена сама Велика Британија. Гаранције су значиле добијање нових савезника који ће лити крв за спас Британије. Данас Енглези сматрају да им острво ниЈ "е директно угрожено. Данас им мали европски народи не требају. Они су одиграли своју улогу. У јеку глобалног рата, по схватању Британаца, није важно да ли ће нестати овај или онаЈ' мали народ у Европи. У четвртој години рата односи Енглеза и Американаца са Совјетима нису били најприснији. Показале су то најбоље конференције у Казабланци и Квебеку, на којима Совјети нису били заступљени ни преко најобичнијих посматрача. Очигледно да је у питањима поратног уређења Европе постојао латентни сук об Британо-американаца и Совјета. Да би избегао отварање новог сукоба и погоршање односа са Москвом, Черчил је у своме последњем говору покушао да умири Стаљина пружаЈ'ући му на политичком пољу концесије. Овде треба нарочито подвући оне пасусе у говору који се односе на проблем Балкана. И најдобронамернијем слушаоцу Черчиловог говора било је очигледнода се овде ради о томе да се Бугарска има да определи према Совјетској Унији, у чију интересну сферу она има да уђе. 0во је један део цене коју АнглоАмериканци плаћају и дају веиикодушно Совјетској Унији за њену сарадњу. (Наставак на 8-ој страни)