Српски народ

50РЦИ КОЗИ НЕ СЛУЖЕ ОЛОШУ

Још пре 6 јануара 1929 наш партијски живот био је у пуној кризи. Партије више нису биле оно што су некад биле, н»1су имале ни кохезије ни чврста програма па ни одређена пута. Партијска политика вођена је од ситуације до ситуације, а те ситуације су тако.често стваране У најужем кругу партијских главешина, који би успели да похватају везе са местима од којих су зависиле промене и обрти у развоју до "ђаја. После 6 Јануара, кад се опет, по фаталности ствари, прешло на партијски живот и такозвану парламентарну владавину, партије су биле, у оном свом некадашњем смислу и значају, потпуно докосурене. Старих партијских политичких бораца скоро је сасвим нестало, или су помрли или су се повукли из јавног живота, а на чело партијских, преко ноћи скованих партија, долазили су сасвим нови, декретовани прваци и »политичари«. У штабове таквих партија и у непосредној околини, на свим важнијим положајима и инстанцијама, из оквира бирачког тела пристизали су и истицали су се обични партијски ђилкоши, букачи, онај политикански олош који није имао ни програма ни уверења нити ма каквог одређенијег погледа на политичка збиван»а. У таквом стању ствари, свако влада добијала је већину на изборима, јер су режимски ветрови носили бираче као плеву ОД једног до другог прага владе која је у датом моменту држала власт и сласт у рукама. У оваквом разривеном, разједеном и корумптном политичкопартијском животу затекла нас је ратна катострофа. Ни сва безумност једног нама сасвим непотребног рата ни све страховите последице тога рата нису, сасвим природно, могле да преко ноћи преобрате већ годинама устаљени менталитет оног партијско-политичког олоша, који је све ствари политичке посматрао и ценио кроз призму своје најуже себичности и саможивости, а уз то био опортунистичан до крајности, несталан до комичности и непоуздан до пословичности, »Јутрос сам га оставио на том месту, говорили су партијски кортеши и прваци, а кад сам увече дошао да га поново виДим, више га нисам затекао на том месту? пресалдумио је на другу страну...« Под окупацијом нема избора и нема политиканских коњуктура од унутрашњо-политичких смицалица. Онај партијско-политички олош сад је окренуо своје уши искључиво на збиваЊа изван своје рођене земље, на догађаје споља, и отуда очекује »своје време«. Ништа га се народ не тиче — о судбини народа он ни раније није водио рачуна — и тај олош спреман је да прими и поздрави ма какву солуцију само да му у њој буде места и признања. Он једнако врда, паже, петља, седи на неколико столица кад је неизвееност, опредељује се за час на другу страну чим му се учини да

та друга странд има изгледа на сигуран успех, и главне његове карактеристике су и даље опортунизам, кукавиштво и потпуна кеедређеност у полнтичком ставу. Озај љигави, политички сасвим нечасни елеменат давао је и да: е после рата највише потказивача, ирнсберзијанаца, шаптачких клеветника и интриганата с : едне и позадинских дкректних и индиректних јатака Свим могу^им шумским бандитима с друге стрз^е. У толико фрапантних примера , у евим нашим местима и сралинема могло се утврдити и стално се даде утврдити да по'единци из круга тог олоша чак у. и«то г^е.«е оломмвју и »духовге« и матег^јрцке пркске везе са три сасвкм супротне страсз. Колико ратујч&их табооз толико врста нејамништава. Само нема истингке спужбе сопствеиом наро.чу јер ти нсваљалци знају тачно једну ствар да се српс«и •■арод, после катастрофе у коју ; е запао, налззи у стању где више ни за у не може доприкети за побзду једног или лру-ог или тр~'-~г гатујућег тобора. Као такав њчхов рођени народ није за њих ни најмање интересантан па маколико им он, из тактичких разлога, често био на Ј'Г"?ма. Приропчо Је "а т?ј олош — и његови ситни и његови »у-ледни« носиоци -— понајмањт има разумевања за истинску службу оних српских бораца ко : и несобично лзју од с?бе све ш т о Vгу да би остаго што вишо живих српских глава у овим протешким времечима, плсп«лно Јо ра тај олош ил»ч нг ,8 ~"'—> гне клегете и м^-жње пре.'ла тим истим б^гмгма. Они ко;и се двнас свмм својим бићем боре за ствпо опског народа, они ко;и стоје негтоколебиво на путу спаса ко;и је прокламовао и којим предводи Милан Недић, они који сч бззусловно за ре^ и мир у Србији — јер је то предуслов сопског опстанка, жчвота и буду&ности, иоји за та! пут и стралају и гину без сР- -, ра шта се у свету збива, ти борци својом акцијом и својом жртвом не могу данас "ати олошу ии власти ни сласти. А кад би било друкчи;е и ако би било друкчије од одобравања и хвале олоша зајеЧала би брда и долине Србије која ^е, надајмо се, успети да савлада и овог свога не баш тако малобројног ни невиног противника. Р. П. С НАМА БОГ * Не трагај непозвак за слабостима свога друга. ве^ проналази његове добре о собине да би га волео и поштовао. * НЕ ДАЈ РЂИ НА СЕ * Пример је најбољи васгжтач. * Ласка и издајство иде руну под руну.

асташа

Црвено, плаво, бело — застава наша. Српска, народна, рбђена. Њу, како се на сунцу Истине и Пра&де блиста, Сачувала јб Српска Мајка наша, да и у будуће указује покољењима зл&тне, царске путе, увбк света и чиСта... , '

Црв&но, плаво, бело — з&става наша. Српска, народна. Он& се из полетнбг добрОвољаЧкОг Срца развија. Њу, по земљи Србиновој ките дела јунаЧка, борбом, Жртвом и влаСтиТом крвљу сТечена... Другбви мбји мили победно је

Добровољацззставник Фотоархив: Васпитни отсек СДК

РМ ПРЕТСЕДНИКА ВЈ1ДДЕ г-шшш ДОБРОВОЉЦИМД 15/26 августа преко ноћи јаке одметничке снаге, по једном Г^миг.-чзом плану капале су на посаду браниоца Србије и Српског Г"да и мура у с. Стопање — округ Крушевац. Х"вбра опбрана ове посаде одбијајући са пожртвовањем беа:е г?прде одржчла је своје положаје и омогућнла пристизање појзчгк а и де^иннтивко одбијање и разбијање одметничког напада. У ов?] керавној борби јег.нако су се својом високом српском свзш^у и оданош&у Мајци СрЗмји истакли и појединци и целе јеп и својем пожртвованошћу доказали свој високи српски дух и свсј -г високу српску борбену вредност. Свесни да служе само Србмји и за добро Српског кгрод^ под својом Српском управом, а не за рачун и под воћством иностранства они су задужмли Отаџбину. Захвалан у име Отаџбине на овгквом њихову држању ПОХВАЉУЈЕМ: 1 — Команданта II батаљона С. Д. Корпуса резервног капетана II класе МАРИСАВА ПЕТРОВИЋА — зато што је по личној иницијативи, по добивеном извештају о нападу на посаду у с. Стопању, одмах пошао са 5. четом у помоћ. Када му је транспортни воз наишао ка мину, заустављен и обасут ватром, личним и пожртвованим примером предузео је команду, искрцао делове трупе и напао едметнике и разбивши их, пробио обруч напада на с. Стопање. Рањен од парчади бомбе није напустио своје људе и руковођење борбе, до завршетка. 2 — Старешине и људство 10 чете |!1 батаљона С. Д. К. који су опкољени са свих страна надмођнем снагом, прихватили јуначку борбу и не чекају^и помоћ у току целе ноћи одбили нападе и разбили нападаче. 3 — Старешине и људство 5 чете II батаљона С. Д. К. — ко|и су под кишом бомби и рафапа заседа одметника када им [* воз заустављен минама пожртвовано и у пукој дисциплини изпетели из воза и не обазирући се на губитке извршили успешно свој задатак. 4 — Команданта III батаљона С. Д. К. капетана II кл. Бранислава Здравковића, командира 12 чете III батаљона С. Д. К. капетана II кл. Карла Кланчника, стрешине и људство 11 и 13 чете III батаљона С. Д. С. који су под изнена/уим искрцавањем из воза, услед миниране пруге, у примерној дисциплини напали одметничке заседе и својим нападним еланом сломили надмо-ђнијег противника, разбивши га к онемогућивши му да изведе уништење посаде у Стопањи. Капетан Кланчник рањен у руку ост&о је до краја у борби не напуштајући свој задатак и своје људство. Наредбу ову саопштити свима јединицама С. Д. Корпуса пред стројем. Претседник Српске владе армиски генерал, МИЛАН Ђ. НЕДИЋ, С. р.

свуда носе. Њихове добровољачке деснице црвеној. аждаЈИ иркосе... Јер борба лака не беше: јеврејство, масрнерија, комунизам, капитализам. олигархи.је,. плутократије; цела та вешто разГраната спре/а, мрежа и стега, кбја је крштена једним именом — ИНТЕРН АЦИОНАЛА устремила се против вековних срПских идеала... Против светиња наших. Против Светога Саве и Српског Православља. Против Милоша и Марка. Против Цара Лазе ,и В.ожда Карађорђа. Чујте! То није варка... Добровољци су дали хероје тврђе од челика и гвожђа. Црвено, плаво, бело — застава наша. Орошена сузом Јевросиме Мајке. Опевана струном Виилвића Филипа. Сачувана жртвом Ђакон-Авакума. Одбрањена СНАГОМ ДУХА српског добровољца... Другови моји мили радосно је носе свуда. Свакако да ни лукави јеврејин ових тренутака не седи скрште г них руку. Он са својим слугама, верним вековним другама, безбожним комунистима и бездушним богаташима: „ПРОЈСЛЕТЕ ИМ ДУШЕ...!" на сваком кораку вреба како да на најјевтинији начин поткупи и исиса српску народну муку... Уместо туђинске лажи, која недужну крв српску тражи, погледајмо заставу нашу — црвено, плаво, бело — како се на благом српском сунцу умилно повија и њише. На њој, златним нискама — САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА — пише... Црвено, плаво, бело — ИСТИНА наша. Не лаж, слепа, подла, срамна и кукавна. Не лаж, већ Истина дивна, Божија и света изречена још у Мирослављевом Јеванђељу, у времена. давна, али срећом и лепотом славна... Црвено, плаво, бело — ВЕРА наша. Иста вера она, вера прадедовска, вера јаког духа, вера праисконска, крепила је душе и будила снаге — Србије драге. Вера је то дивна као муња силна. Вера неугасла из срца израсла... Црвено, плаво, бело — ЉУБАВ наша. Српска љубав, братска, искрена, хришћанска. То је љубав пламна оног дивног тића — српског добровољца Мајке Југовића. То је љубав жарка К0совке Девојке — премиле лепојке... Црвено, плаво, бело — НАДА наша. Неусахла нада у срећније дане да ће једном кад-тад рујна зора српског, правог братског, договора морати \да сване... Док класје сазрелог жита увелико пада, и сељак журно свој зној руком коси, добровољац српску заставу у вис диже и химну своју пева: „ВОЈСКА СМЕНЕ НОВУ ЗЕМЉУ НОСИ..." Живорад Д. Илић, добровољац