Српски народ

СРПСКИ ДСБРОВОЉАЦ

СУТРА „НАШИ ШУМЦИ

н

Скупо и прескупо је наш народ платио своју двадеееттрогодишњу заблуду. Није још много требало Па да злокобна совуљага открешти свој зов смрти над изранављеним и полумртвим телом народним. Али, у смени омладине, у којој је једино лежала животиа снага народа, а коју је дикто. вао неумитни закон опстанка народног, српски народ је нашао своје спасење. У смени, у којој је Божјом промишљу, као и увек у најтежим часовима живота нашега народа, омладина под знаком самопрегора и мучеништва принела свесно и са радошћу своју младост на жртвеник у народном Храму. У смени, у којо.ј је, најзад, омладина која је спасла земљу и народ, смењујући омладину која је упропастила земљу и народ, примила на себе не само да рправда свој народ пред јучерашњицом и данашњицом, већ и да на-

народа, та је полетна, револуционарна активнос-т омладине од основнога значаја. Без ње, без тога незадовољства младих против устајалости старих, човечанство би остало у месту, остало непомично, остало вечито оковано у садашњости. Омладина је мерило развоја и напретка, мерило снаге човечанства да из садашњости преће у будућност. Али, и опет, полетну и револуционарну . активност омладиии не могу дати либерализам и капитализам, који је одбацују од сунцу, те стога ни народу, косебе, који јој не дају места на јим владају, не могу дати будућност. Либерализам и капитаЈЈИзам могу само ■*— као што су и учинили код нас — да омладину баце у наручје свим оним мрачним силама, које иду за уништавањем свега, за убијањем људскога у људима и које омладину, најподлијим и најбезочнијим лажима, одвајају од помисли на најсветију дужност

Кожа нам се не дере, месо нам се не једе, ако још образа немамо шта имамо

роду и себи изгради, — боље, леише и светлије с у т р а. Управо, нова омладина Србије, — и она која је пожртвовано учествовала у уништавашу и чишћењу смрадног друштвеног талога завијеног црвеним заставама, и она која са ашовом .на рамену учествује на подизању и обназљању своје земље, — у сво.јој борби хоће да истраје све дотле: док не уништи и последње легло заразе и смрти; док згмљи својој и народу своме не обезбеди г.отпуни ред и мир, у којцма ће опет као устарим, добрим и јуначким данима народа одјекивати песма вредних жетелаца и умилни звуци пастирских двојница; док сунце истине и правде опет ие обасја несретну и крваву груду нашу; док не васкрсне истински народни дух, који нас је путем славе водио; док народ свој не врати старој слави и величини и обезбеди му сретиију и светлију будућност. * * • Из либералистичке и кариталистичке полупрошлости омладина тежи по природи својој у будућност. Она види и осећа сву неправду и сву нискост, на којој је та прошлост саградида свој систем, и она хоће да се из једног отровног, блатњавог, гњилог времена најзад уђе у ново. Омладина мора да осећа у себи незг.довољство са старим, мора желети ново, мора бити у стању да се за то ново заложи свим снагама, свом одлучношћу свога одушевљења, иеоптерећеног „обзирима и разложношћу" којом се одева неактивност оних, што су дошли до свога хлеба и осигурали своју удобну егзистенцију. За природни ток људске историје, историје Људскога духа, а напосе и нарочито историје и духа нашега

коју баш она има: развијање националних снага, напора аа стварање снажне, националне, правичне народне заједнице. И зато је нова омладина Србије решена да раскрсти и са једнима и са другима. Свесна тога да су узроци данашњег народног пада не самр спољашњи и материјални, већ поглав^^ унутрашњи, дубоки, духовно - морални, она жели да се ослободи свих оних: који су од кародног извора створили каљугу лажи, подвала, отимачина, пљачке, афера; који су част нашега народа окаљали; који су неморалним поступцима отворили живу рану моралне кризе;

исто тако разорни и убитачни по живот народа, као и мржња демократско-партизанска. И да ће народ тек онда моћи сам из своје снаге створити себи своје народво сутра када се цео, у снажном целинском таласу слије уједно и свесно, сложно и одлучно коракне у своје с у т р а.

Стара Европа, са свим својим лажним и изживелиц филозофијама и религијама, оличеним у вековним животним супротностима: разврату и глади, сјају и беди, победама и поразима, тиранији и анархији, хаосу, крји и рушењу, — незадрл<иво пропада. У новој европској заједиици и наш народ ће добити место које му припада због вечног, позитивног, стваралачког, божанског духа, којим је његова историја била пуна и препуна: духа, који га је кроз толика велика страдања и искушења сачувао и увек обнављао његову снагу; духа, који је по својбј изражајности на свима плановима народног живота давао увек доказа своје светле и моћне снаге; духа, који је наилазио у свбјој даљој и блиској прошлости на признања осталих народа, А нова омладина народна, васкрсавајући га и оживотворавајући га у свој величини и сјају своме, даће доказа да је народ српски достојан да буде члан нове европске заједнице — и то као народ будућности. дине сутра бити: Зато ће и живот наше омла моћаи и силовит — као с пролећа набујали планински потоци; расцветан и распеџан — као најлепши дани пролећа; светао и чрст — као црво рађање сунца које доноси дан, као

Ласка и издајство иду руку под руку

који су пировали у изобиљу и, пливајући у срамно стеченом богатс-гву, скрнавили разним и многобројним пороцима народно биће; који су корупцију истицали као Врховни закон свога битисашј, а служење страном капиталу — сматрали као једино решење и најбољи мелем за сва двадесеттрогодишња болна социјално-економска питања. Омладина ће стајати на бранику своје Отаџбине од свих оних: који проповедају рушилачки бес и уништење вековних народних традиција и светиња; који су желели да лице једног мученичког и јуначког народа покрију маском која није створена за њега, да га нагнају да крене утрвеним путем једног злочинца и да га стрмоглаве у јеврејско црвено језеро, у коме би заједно са својим именом и целим бићем потонуо занавек. Иова омладина је схватила да су класна борба и класна мржња

јутарња роса на тек озеленелим ливадама и проплгшцима; бујан и плодан — као хлебно класје по богатим и прелепим равнидама и долинама наше родне груде — напаћене али вечито живе Србије. Н. Радуловић

и

ШШЛ

Ухваћени списи у последње време код појединих шумских бандита и по њиховим скровиштима казују више неЊ ма што друго ко су шумски „ослободиоци", како живе, чиме се баве и занимају, Ево неколико одломака из ухраћене торбе шуЧиаца: ПЉАЧКЕ И СИЛОВАЊА Командант једне Д. М. „бригаде" у свом извештају, поред осталога, саопштава: „Акција Драже Михајловића код народа овог краја у многоме је изгубила подршку и го ради тога што су четници у многим случајевима упадали у куНе, вршили терор над сељацима, терајући их да дају храну и намириице, а често пута силуЈући им жене и девојке..." Из више других извештаја и наредби такође се види да бандити у разним крајевима врше насилна одузимања хране из сељачких домова, а до истог долазе и помоћу најобичније преваре или уцене. Често издају сељацима домаћинима наређења да им се за ручак или вечеру спреми од хране то и то, и онда им се каже где да им то буде спремљено и у које доба. Једна наредба личцо Д. М., између осталога, кал<е: ... „Забранити лутање и прикупљање хране без одобрења и брање воћа.. СПЛЕТКЕ И УТИЦАЈ ЖЕНА Концепт једне наредбе Д. М. гласи: „Приметио сам код старешина и војника, који се сада налазе у реону корпуса, следе Ае негативне особине: врло слабо чување тајности, изношење свих ситница нз унутрашњега живота јециница и нашега рада, критико• аање појединих старешина, огозарање и сплетке, свађе. Појединци дозвољавају да грађанска лица, па чак и жене, утичу на њихове одлуке..." „ПРИНОВА" И „УЗВИШЕНО КУМЧЕ" У дражиновском листу Глас Цера (бр. 21 од 1943) „коман-

дант" Драг. С. Рачић у једном напису, поред осталога, пише: ... „Размишљам и искрено сам узбуђен: Ех, што нисам толико моћан, да све неваљалце згазим, да их једним ударом смлатим. У оваквом расположењу, затиче ме ордонанс: Доноси писмо од Боре. Већ сама адреса изазива ми осмех: „КОМАНДАНТУ ШУМА И ПЛАНИНА". Отварам га и читам: „Многопоштовани господипе капетане, сматрам за дужност да Вас известим, да сам у чети добио ПРИНОВУ: Аци Малчебском — Русу, ождребила се ко• била. Ждребе је мушко. Синоћ враћајући се од Вас навратим у шталу да видим, има ли хране за стоку, и тад опазих да се кобила ждреби. Одмах сам се решио да предузмем на се улогу КУМА. Рекох: ако буде мушко, зваће се МИШКО, а ако буде женско, онда МИЛКА. На тај начин сам се ородио са „к_аљегом". У част НОВОРОЂЕИЧЕТА, мога узвишеног КУМЧЕТА, јутрос смо попили пола литра грејане ракије. Луне је био бабица; док је Бојичић држао фењер. Као КУМ, ја Вас позивам на ЧАСТ, то јест, опет на варену ракију са шећером. Надам се, да ћете се одазвати моме позиву. јер је УВЕЋАНО БРОЈНО СТАЊЕ НАШЕГ ОДРЕДА. У чети смо сви врло весели, пошто смо се уверили, да БОГ није на нас заборавио. У последње време, неки су нам другови умакли, али ето. Бог нам надокнађује, што је изгубљено. ОН НАС ЈОШ ЈЕДИНИ РАЗУМЕ И ИДЕ НАМ НА РУКУ. Много ћемо се радовати, ако у овоме нашем весељу и Ви узмете учешћа. Очекујући Вас на част, поздравља — Вас — ПОТПОРУЧНИК БОРА П. ТЕОДОРОВИЋ. Забринути за судбиину свога народа, шумски „ослободиоци" ипак стижу да кумују ждребадима те да о- том пишу. Али ко му зна да ли би и то ишло без „варене ракије са шећером"?!

Енглеска жртвује Совјетима своје Балканске савезнике

(Наставак са 4-те стране) Веома су значајне његове речи о повратку југословенског и грчког краља у њихове земље. Черчил је рекао да ће се ови вратити у земљу тек пошто их „њихови народи слободним избором позову". Оваква једна стилизација сасвим је у духу московске политике. Совјети су против династија, а нарочито династија у оним земљама које они сматрају за своју искључиву и неоспорну сферу. к

После овог Черчиловог говора свет је сазнао какву је судбину Британија наменила краљевима. Таква изгледа правда за коју се Енглеска бори. Енглези у име „слободе" предају Балкан бољфевизму. Они су за слободан избор народа на Балкану. Али, они нису за слободан избор у својим колонијама, које су свакако подложније утицају комунизма од балканских народа. Тамо треба оперисати другим фразама. У Черчиловом речнику појам „слобода" врло је растегљив. Оно што се на једттлј страни сматра слобо*

дом, на другој је то удар Империји, а кад се ради о Импери< ји, онца престају ове речи. У сваком случају, Черчила не треба да море бриге о томе, каква ће бити судбина балканских земаља. Оне саме се брину за ту судбину. Оне су се већ изјасниле и везале су свој опстанак за судбину Европског фронта, за судбину Европе. Балкански народи немају шта да бирају. Они су изабрали свој пут реда и мира, и у томе их неће спречити ни Енглеска ни њен савезник Совјетска Униј«.