Српски народ

Српски народ 18 ссптембра 1943

ко мало личи на она за која се он спремао и навикао, извллчи српска народна кола из провалије смрти и уништења. »Велика је ов5 тајна« заиста! А без тајне нема чуда, јер кад би ми знали сав механизам чуда, онда чуда не би ни било. Не знам да ли ће ко год знати, умети и моћи да тај чудни пут достојно опише. Али, (као сведок говорим), има бескрајно више истинске величине и правог јунаштва у оног који је, често пљуван, прљан, срамотом обасипан, истрајао понизно и покорно у свом пожртвовању на овом путу, — него да је обасипан похвалама, цвећем, општим и јавним признањем, водио и добио велики победоносни рат. Јер ко ово не би желео себи и ко се за ово не би грабио? Десетине хиљада људи би дигли руке и потражили себи ту част и славу, и хиљаде би били у стању, уз Божију помоћ, да је и заслуже. Али ову горчину срама и понижења, овај трновит пут и трнов венац, — ову уску стазу усечену у стени, која стално иде изнад бездне неразумевања и нспод литице неповерен»а, којом је Бог једино дозволио да се може спасти народ наш, ко би то прихватио? Ако би једва десетина у читавом народу, у налету љубави, пристала да прими на себе бреме срама и понижења. А колико би времена међутим и она истрајала? . То је питање постављено било пред васцели народ, и један војник, (слављен и вољен догле) пристао је, узео на себе и носио, у покорности вољи Божијој, за цео свој народ, крст српског пута. И још ве га носити! До краја! До пуног васкрса и славе. Јер нису прошле ни горчине ни понижења, ни опасности, ни неразумевање ни неповерек.е. Па ипак је нешто прошло. У светлости данашњих догађаја се види, као на дану, да је народни пут генерала Неди&а, она уска, у камену керазумевања и непокерења, усечеиа стаза, избипа на ширу заргсзан. Сад је вс+. лаише. Дело вере и љубави је већ награђено. Онима којима још ни то није јасно, открити се ништа овде не■ће. »Пород аспидин, род лажљиви и прељуботворни« је увек тражио доказа. Али »других им доказа, осим доказа Јоне пророка«, самог факта очуваног и васкрслог живота, — ни овде »неће бити дато«.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА Ко се бори за Енглеску - тај мора да погине

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел 21-772 Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе« а. д. Влајковићева 8.

Из текста примирја које .је склопио Бадољо јас^Јо се види да је овај војвода-издајпик, заједно са краљем-издајником, спре мао прелаз Италије на стрзну британоамеричке коалиције. Тачка 2. тог уговора садржи Бадољову об"везу да омета покрете Немаца на територији Италије. Даље тачке, и то 4, 6, 7 и употпуЈћују ову обавсзу другим сличним обавезама ко.је песумњиво доказују да су два издсјника (управо три), јер је и принц У.мберто такође \-чесник овог V историји рекоплнсг невчљч.тства) свесно претварали италијанскт: народ V топовско месо за Бритпно-американце. Цинизам те издаје сопствеиог народа достиже врхунац у томе што су и.чдајниии пристали на даље бомб"пловање итали''анских гп.пова ол страно бпнтлноамепичких вд?л\'п:них счлг" све дстле док Ајзенхауео буде н-пттао з п схптпо ла објави капит\'латти'у. Опо безобзирно излагдње ИталиЈана мукама можемо објаснити тиме гпто су изда.шичка тројицч хтела несметано ол стоане Немаца да добију неколико л"на у времену, како би се Ајзенхауер спремио за указизоње помоћи издашцама. Бадол>о и кпаљевска породитта многс су нала полтали V ту британоа;.*е"ичку ромоћ. али она је за до.пни .та, Лесито со оно што се увек лептава: ко се бопи аа Енглеску мора да псгине. и његов син по г ли су избегч: пе. а што се тиче главнт мау<? П.1 ТР оттппјтт« и^ рп л " " он је већ готов: п"ла боч. тано-амсричка штампа трзжи уклањање овог неспоетног л"жавника који ни«е умео да добпо послужи британоамеричким циљевима. М\-ке и невоље претстоје нс само вођама издаје, већ и оннм кош су те воће увукли у издају: делови италијанке земље који ће се налазити у зони британоамеричког господарења искусиће тешке последице прекида везе са верним савезником, Рајхом. Енглези већ сада јављају да неће моћи да снабдева.ју угљем италијанске области, јер је њихова продукција угља недовољна ни за саму Британи.ју. Међутим, оставити Италију без довоза угља, то значи изложити њено становништво и њену индустрију на.јвећо.ј беди. „Ко се бори за Енглеску мора да погине!" Ова историска реченица сада се опет трагично потврђује на примеру Италије. На примеру Италије потврђују се и свима позната истина да је Немачка увек верна својим пријатељима. Она остаје верна према оном делу италијанског народа који не признаје издају, који хоће и даље да се бори за Европу. Она . рескира стотинама живота својих најбољих воЈника да би спасла свог пријатеља, Мусолини.ја. Хапшење Мусолинија од стране краљевог повереника Бадоља. истог Мусолинија који је 20 година био лојалан према свом краљу, срамна издаја италијанског народа и немачког савезника и чудовишни детаљ те издаје, краљево уверавање да нема кагштулације кад је капитулаци.ја већ била потписана пре 5 дана, — све то претставља један тежак ударац не само по престиж италијанске династије, већ и по сам монархички принцип. У монархичком прнципу има извесан део мистике кота подиже монарха изнад обичних грађана. Итали.јански моНарх је пао испод нивоа морала обавезног за краљевог поданика, не говорећи већ о дужностима краља. Није ни чудо што је Мусолиии, узевши поново власт у своје оуке, претворио фашистичку сТранку V републиканску фашистичку. Тиме не почиње обрачунавање Мусолинија са краљем,

Вођа Рајха им <а пуно љубави за кемачку децу Ро(о: Ве1^гаЛег ВЈМа^еп(иг —»

тиме почиње нов политички живот талије, републиканске Италије која је изгубила поштовање према својој династији. Повратак Мусолинија на врхунац власти у Италији доводи до рашчишћавања ситуације у тој земљи. Прво ће бити из фашистике странке елиминисани сви они који су после Бадољовог преврата пожурили да изјаве своју готовост да служе оним ко.ји упропашћују 20-годишњи озд фашизма и Мусолинија. Тиме ће се фашистичка странка бројно смањити, али духовно ојачати. Истовремено се врши и просејавање кроз сито националне- поузданости и целога италијанског наоода. Елементи, који су малаксали у досадашњем рату и који су се одушевили мишљу да ће Бадољева издаја избавити их од даљих напора, неће више моћи да саботирају рат. Италија излази из кризе к<?ју је преживела препорођена, као што се људски организам препорађа гтосле тифуса. Инјекција тифуса коју су начинили подмукли агенти Британоамериканаца имала је на коају крајева благотворног дејства: сада ће Европа имати здравиту Италију као члана Тројног Пакта. Тро.јни Пакт је остао неповрећен догађајима последњих дана. Декларација коју су заједнички објавили Немачка и Нипон сведочи о томе да Тројни Пакт ните ствап Коњунктуре, већ чврсте повезаности младих нација за!едничким животним циљевима и за.једничким идеолошким побудама. Том декларацијом престају све лукаве комбинације које су хтеле да пусте у оптицај британо^меричке агитаторске. смицалице. На велико разочзрење непријатеља Тројни пакт остаје и даље чврст савез борбе бообе до коначне победе. Тројни Пакт јс моћан не са-

мо сложеношћу своја три главна партнера, већ и оданошћу мањих учесника тог савеза народа. Избор регентског сзвета у Бугарској докдзује да је бугарски народ чврст у својој одлуци да спроводи политику борбе против ваневропских снага. Једногласни избор трију регента ко.ш су сви стопроцентни следбеници политичког курса покојног краља Бооиса је једна импозантна манинфестација верности Бугарске задацима и делима Тројног Пакта. ! Неколико дана кризе у Европи, ко.ја је настала услед Бадољевог издајства, а ко.ја је тако брзо и, можемо рећи триумфално, решена Одлучношћу Рајха, донели су извесне промене у политичком статусу Албаније. Консолидовање Европе у данима када су Британоамериканци полагали толико нада на своIV акцију дезорганизовања Европе — то је велики ударац за непријатеља Европе. Разочарење се примећује у јавности Боитаније и САД. Траже се кривци неуспеха Бадољове издаје. Британска штампа напада Черчила што се крије у Америци, када се у Еврогш дешава.ју ствари од највећег значаја. А та лисица остаје и даље поред Рузвелта, јер не сме да иступи пред британску јавност сада, кад је претрпео такав страшан политички пораз у Италији. Величина тог пораза повећава се једном малом чињеницом, која је остала скоро непримећена у нашој јавности. Од дана заузећа Рима, немачке трупе су узеле на себе гаранцију безопасности пагГинског града Ватика-

на. Немачки војници чувају тај град, а самим тим онемогућују британским и америчким дипломатима акредитованим код Ватикана да буду у додиру са римским политичким круговима и да врше политичке махинаци.је против Европе у једној од најглавнијих престоница Европе. Укратко речено, Немачка је онемогућила Британоамериканцима једну њихову дипломатску и тајну дипломатску дужност у Европи, коју су спроводили годинама, искоришћавајући нерату.јући град Ватикан за своје ратно-политичке махинзци.је. И ово ,је један тежак пораз за Черчила и Рузвелта. | Али на.јвећи пораз претрпела су та два светска злотвора услед последњег Фиреровог говора. У том говору било је више значајних политичких изјава, које се односе на немачки наоод, на Европу, нл Тројни Пакт, али најзнача.шије је бил.о то у каквом је тоиу тај говор састављен. Та.ј говор је декларација политичког поштења. Више него деклараци.ја: то је непобитан доказ да је политика Рајха не само начелно поштена и племенита, већ је поштена и племенита у свима својим делима. Какве разлике између лукавих, подмуклих речи британоамеричких државника и искрене, отвбрене политике Рајха и његовог, Вође. | Кад је Немачка победила Француску, она је њој поклонила такве услов.е примцрја које може добити не побеђени противник, ко.ји .је својевољно пристао_ на престанак борбе. Када су Британоамериканци мислили ла су помоћу Бадољове ндШ*' победили Италију, оци су нос.к:вили Италијанима најподлије услове: прелаз у борбени ред коалиције, придржавша себи право да диктирају према сопстве-, ној жељи, према сопственом ћефу даље услове политичке, привпедне и финансиске природе. Тако поступају Британоамериканци према онима које мисле да придобију на своју страну. Немачка поступа рлеменито и, према непријатељима, а како поступа према пријатељима види- ; мо из њеног држ-ања према свима који су верни савезу са њом. ( У том погледу говор Вође Рајха је телинствен докуменат пле-' менитости у међународној политици. МЕС,

8 меттшс фрамцмосши СњиџшЏ Као' што је већ јављено, Еиглези и Американци, под видом куповања, уствари за багателу, присва.јају уметничке старине на Сицилији. Што се тиче Сицилије, сличан случа.ј десио се и у античк® доба. За време императора Августа, Сицилијом .је управљао гувернер Верес. Он је бескрупулозно пљачкао земљу, нарочито уметничке драгоцености, да су се становници најзад жалили против њега. Главни тужилац уствари је био сам чувени писац и филозоф Цицерон, и његова оптужба против Вереса спада у наЈбоље светске саставе из говорништва. Верес је био осуђен на изгјЈаиство, где је и умрв.