Српски народ

Сргтски парод 18 свптембра 194I

Брз и убедљив одговор

Учешће Италије на страни Рај'Ха у овом рату имало је веома великог стратегиско-политичког знанаја. Без обзира на то да ли је она активно учествовала у рату или да ли је бида у етаву незараћене стране, њена колаборација са Немачком и Јапаном сачивањавала је политички фронт младих нација. Н»ена колаборација употпуц>авала је идеолошки фронт на коме се боре народи Европе и Источне Азије ради стварања Новог Поретка. Зато је Бадољев преврат од 25 јула направио једну велику праз нину у том идеолошком фронту. Његове реакционарне реформе спровођене ужурбано и бесмисле но биле су у супротности са оним светим циљевима за које се бори Европа. Бадољева капитулација од 8 септембра (или боље речено од 3 септембра) коначно је приказала да војвода издајник у Италији намерно задаје ударац идеолошком фронту Европе. Зато ослобођење Мусолини'ја (које је само по себи .један необично смели н вешти подухват трупа) има огромнор значаја, јер васпоставља идеолошку заједницу младих нација, Са стратешко-економског глеДишта учешће Италије у рату треба сматратн као један прилично еелики терет за Рајх. Н>ена пасивна привреда, а нарочито чињеница да Италија нема сопетвеног горива (ни угл>а, ни природног бензина, ни У довољној количини замена бензина), рптерећивала је привреду Рајха. Сада ее је ситуација промгнила. Из тока борбених радњи које су се одиграле у протеклој иег дељи. а нарочито из покрета немачких трупа које су разоружавале Бадољеву војску и заузимале извесне области Италије, можемо костатовати да није намера водећих војних кругова Рајха да се цела Италија налази у оквиру одбрадбеног система Европе. Изгледа, да јужни део мало интересује Немие, који држе тамо еасвим незнатну во.јеку са задатком да успорава непрнјателиеке покретеПрема томе, можемо претпоставити да садд отпада брига око снабдевања на.јпасивнијег дела Итали.је, који у окономском погледу тражио много, а давао мало. Није чак давао ни добре војнике, нити одушевљене фашисте: најбоље родољубе, нај веће родољубиве масе налазе се у северно.ј половини Апенинског полувстрва. Васпостављење фашистичке вла де у северном делу Итали.је значи прикључење европском борбеном систему најважнијих дело• ва ратног потенци.јала Италије, док ће, мећутим, економско-стра тегиска пасива Италије остати ван сфере европске економије.

Најздд, треба проценити ситуа. цију и са војно-стратегиског гледишта. Нема сумње да је Бадољева издаја имала циљ да пребаци Италију из логора Тројног пакта у логор коалиције. Имала је циљ не само да отвори капију Европе за инвазиону војску, већ и да омогући запоседање аеродрома од страце Бритаиоамерикапаца у Северној Италији, што би значило један тежак препад на позадину немачке војске која се налази на Апенииском пол^острву. Реакција Немачке је била брза и снажна. Оиа је убедљив до* каз одлучности немачког воћ' ства и снаге немачких трупа. Капија Европе је ипак отворена. Британоамериканци су могли да се исЈфцају у Кадабрији, у Апулији и јужно од Напуља. Међутим, немачка оружана енага може се само томе радовати, јер долазак британоамеричких трупа на евроцско копно даје могућност једног У Немачкој жељно очекнваног еукоба са непријатељем. Један од детаља тог сукоба одиграо се код Салерна, где је Ајзенхауер искрцао преко 100000 во.јника, Немачка армија, иако је била запоелена разоружавањем пет итали.јанских гардиских дивизија у Риму, ипак је могла да предузме противмере и да већ петога дана борбе преће у контранапад. Борба код Салерна је симптомагична у том погледу што приказује на какав ће отиор наићи британоамеричка инвазио« на армија, ако се буде искрцала у ма каквом делу медитеранског базена. Генерал - фелдмаршали Рундштет, Ромел, Кеселринг, Вајхс и Лист са огромном во.јском чувају Јужну Француеку, италијанску зону и цео Бадкан. Непријатељ је мислио да ће се лако увући на европску територију, користећи се распадом Бадољеве војске и издајом тог херцога од Адис Абебе. Ова.ј план није успбо. Немачка војска држи обале у својим рукама и то држи их много боље него што је држала до сада када је морада иоверити многе важне зоне обале не-

сигурним италиЈанским трупама предвођеним од стране несигурних, саботерских геиерала, Сада нема више саботаже. Оружана снага Европе смањила се за 600.000 обезооужаних италијанских војника, али њена моћ се је повећала баш тиме што је избачено оно што је било труло. Остаје само здраво. Том здравом придружују се најбоље јединице италиЈанске војске и фашистичке милиције. Дакле, догађаји у Италији раз бистриле су стратешку ситуацију у базену Медитерана и допоине ли су повећању ратног потенцијала Европе. Општа пажња 1е привучена ка тим догађајима, и зато је Источни фронт некако бачен у засенак. Међутим, борба која се тамо води И даље стоји у првом реду ратних збивања. Непријатељска агитација труди се да прикаже совјетску офанзиву у на.јефектнијим бојама и најдраетичнијим цртама. Истина је да СУ Совјети постигли извесне успехе и да су на појединим местима јужног дела фронта напредовали у току прошле недеље. Набројавање од страие Совјета заузетих вароши и села, изношење увек претеране километраже напредовања совјетских продорних клинова ства ра утисак да је Стаљинова офанзива добила неког већег маха. Ово није тачно. За дееет недеља на.јвећих нападних напора Стаљин је оевојио свега 15.000 квадратних километара територи је, што ппетставља један тридесети део Украјине, Тај тридесети део Украјине стаје Стаљина 1,600.000 војцика и 16.000 тенкова. не рачунајући хиљаде и хиљаде топова и авиона. То заузеће територи.је не игра скоро никакве стратегиске улоге све дотде док није пол^уљан морал, док није порушен борбени поредак бранаоца. Немачке трупе и даље сцроводе плански своје покрете, а то нису увек отступни покрети, већ на више места Немци прелазе и у противнападе, и тиме повећарају тешкоће и г^бмше бољшевичке офанзиве.

*

»Скочити N 1Уришати« Јесте лозинка немачки* падобранских јвдиница којв неустрашиво решавају најтеже постављене аадатие Подвиг оспобођен>* Мусопинија јесте још |ег«н елвваи прн мер неустрашивости иемачки) падобранаца

НЕВЕРНИ ТОМА

Ш

Објективно гледајући ситуацију на Источном фронту, морамо рећи да је она потпуно задовод.авајућа, јер је десетонедељна сов.јетска офанзива постигла до сада негативан резултат: немачка снага ни.је окрњена, совјетска снага је преполовљеиа. Зато Совјети и даље вичу да британоамеричке демонстрације на италијанској обали не олакшава.ју ситуацију Совјетске Уни,је. Москва сматра за демонстрације оно што Лондон и Вашингтон хоће да претставе као велику инвазију, као стварање другог фронта у Европи. Москви је потребна стварна помоћ, а не ова рекламна. Потребна јо.ј је зато што она види постепено исцрпл>е ње својих снага и хоће да добије помоћ пре него што ће битн касно.

Ш. ВојновиН

Миоги су у Србији као неверни Тома. Чули су о ускрсу руског живља у областима ослобођеним од комунизма, па ипак нису веровали у то чудо, јер су навикли да погрешно мисли о истоветности Русије и СССР. Годинама и годинама спроводила се смишљена агитација, која је довела наш свет до погрешних схватања да се под совјетском влашћу нзставља руски нар-одни н<ивот. У посдед№е време захваљују,ћи нашем ослобођењу од јеврејско - бољшевичке агитације, добивали смо много доказа да је совјетска влада персонификација страшног угњетавања руског народа и да слобода руског народа додази до изражаја сдмо у оним областима које су ратом одузете од совјетске власти, у оним областима где се поново рађа руски живот и где се Русија пожртвовањем стотина и стотина хиљада својих најбољих људи оружано бори против совјетске власти, раме уз раме са другим војскама Европе. Зато је претседник Вдаде народног спаса, генерал Недић одлучио да пружи том неверном Томи могућност да стави евоје прсте у крваве ране Русије да би се уверио да је Руеија стварно рањавана од комуниста и да је руски народ васкрсао у областима где више нема комуниста. Двадесет узорних сељака и радника пошли су у Укра.цшу Двадесет прстију српског народа рпипали су страшне ране руског народа. Они су ц^дели масовцо гробље у Виници. Они су се увериди да је тамо поубијано 30.000 људи од којих, нема скоро ниједног „капутдије" — у Виници су јудокомунисти извршили покољ руског сељаштва. Нису убијали неке бунтовнике, већ су уништавали сељаке само зато што су били « не на делу, већ у души^- противниии страшног и одвратног система колективизације сељачке привреде. Тај систем колективизације, као што су се навди делегати могли уверити, претставља на првом месту један назадак пољопривреде. И поред тога што су Совјети снабдевали кодхозе модерним поЈћопривредним машинама, продукција кодхоза стоји на невероватно ниском нивоу. У многим обдастима Европе добија се 26 — 30 — 34 дуплих центцера жита са једног хектара. На најплоднијем украјинском „чернозјому" колхози нису давали више од 13 дуплих центнера по хектару. Разлог томе не треба тражити нигде сем у чињеници да комунистичко газдинство убија код сељака вољу за рад. Нема сумње да заједничка обрада земље помоћу трактора и савршених машина може да буде олакшица за сел>аке али потпуно одузимање сељаку његове приватне свој«не претвара село у радионицу, где колхозник ради без и

најмање љубави према свом раду и према земљи која је престала да буде његова. Наши сељаци су видели огромну разлику између колхозника и оних домаћина Украјинаца који обрађују земљу чији су они власници. То су два света — свет колхозних робова и свет одушевљених сељака. Одушевљених радника иаши делегати нису нашли у Украјини. Наравно, сада, у ратним придикама, не може бити благостања у варошима, али радништво са којим су наши делегати били у додиру, носи на себи не само двогодишњу ратну, већ и двадесетогодишњу комунистичку беду. Сви су се радници жалили на тешке прилике за радништво у Совјетској Унији. У тим приликама оскудица није најтежа појава. Знатно горе стоји ствар са духовним животом радника. Совјетски систем не дозвољава ниједној радничкој породици да станује у засебном стану: усваком стану треба да буду две породице, како би једна другунаджиравала, шпијунирала, денунцирала, У разговорима еа људима у Украјини наши делегати су видели да сада у тој земљи постоји једно једино осећање: то је страх од повратка комунизма. Ниједан човек у Украјини не веРУЈе у тобожњу еволуцију бољшевизма. Сваки зна да може бити камуфлаже комунизма, а никако промене суштине и начина рада тог нечовечанског система, У Украјини сваки зна да и сада долазак Совјета значи терор, убијаше, одашиљање читавих седа у далеке пределе, истребљавање свега што стоји изнад просечног нивоа памети и врлина. Зато из свих градова које су сада Немци напустили, беже десетине и десетине хиљада лекара, учител-а, чинорника, занатлија, мајстора - они сви знају да их чека покољ. Зато из облдсти где се нриближава борбени фронт беже еељаци, јер им је цозцато да совјетска влада депортира стотиие кил.ада људи у далеки Сибир само зато што су они за време немачке окупације сазнали нешто истине о цивилизованом животу у Еврони- Да не би ти „заражени Европом" људи могли да „развраћују" црвену војску совјетска влада претвара читаве области у пустињу у којој нема никог осим војних јединица. Рат је ослободио неких 80 милиона Руса. У њима се пробудила руска душа, која је толико година била потлачена јеврејским, комунистичким системом. Руски народ се поново враћа жи ј воту у додиру са Европом. Руски народ васкрсава у слободном животу с ове стране фронта. На њему се још виде страшне крваве ране комунизма. / *