Српски народ

Српски иарод 2! септембра 1943

књиге и листови

ВИДЕО САМ МОСКВУ Конрад Барч: Видео сам Москву. Једна репортажа из „Совјетског раја". Стр. 86 са 16 фототрафија у тексту Издање Просветне заједнице а. д. Београд. Конрад Барч је први немачки новинар коме је било дозвољено путовање „Интуристом". У време мира посетио је овај новинар Совјетску Унију, обишавши баш оне крајеве које је немачки војник упознао, наддрући у унутрашњост „црвеног раја". Данас су све илузи.је о приликама и животу на „шестини земљине кугле", како европски комунисти с поносом називају Совјетску Унију, благодарећи искуству које је у тој земљи стекао европски воЈник — нестале. Остала је стварност. Гола. Пуста и тегобна. Двадесет пет година владавине бољшевизма приказало се као несхватљива беда, заосталост и оскудност једне природним благом тако богате земље. До рата Совјетску Унију могли су посећив,ати само интелектуалци и новинари, који су познати у свету као сиипатизери бољшевизма. Њихов ^бравак коришћен је у пропагаидне сврхе. Али, велика већина од њих разочарала се. Баш они који су били у СССР постали су највећи противници бољшевизма. Да споменемо само Жидов Повратак из СССР и сензацију коју је изазвала ова књига у редовима присталица Москве. Жид је имао илузија. Жид се заиста разочарао. За Конрад Барча се не може рећи да је имао илузија о ст^њу у Унији. Показало се да је Немачка била најбоље упозната о стварним приликама под којима живе 180 милиона људи. Отуда код Барча, као уосталом и код свих других Немаца, који учеству.ју у Источној кампањи нема разочарања. Све оно што виде, познато им је било још од раније. Негде је слика стварности била још црња, што је вазумљиво, јер странцу није никада било дозвољено да несметано лута по пространству Совјетске Уније. Његово. путовање било је унапред предвиђено планом. Без агената човек није нигде могао макнути. Све екскурзије биле су сјајни иримери потемкинијада. Па ипак се иза кулиса назирала стварност. Вешто око је запазило много штошта што је бољшевицима било стало да сакрију. Конрад Барч је то знао. Он је био припремље« на све непредвиђености и сметње на које налази инострани путник у СССР. У четрнајест поглавља употпуњава он ону слику коју је западни свет кроз овад рат стекао о Сов.јетској Унији и бољшевизму. Барч се трудио да на моменте умакне пажњи сво.јих пратилаца. У томе је успевао. Запазио је многе ствари које није смео да запази. И ако смо у рату, тешко нам лада ако понекад морамо чекати у ред. Редови су несносни. Они су код нас слика рата. Али, у Сов.јетској Унији већ двадесет пет година становништво сто.ји У ред да би добило намирнице, место у трамвају, новине. Људи су аутомати. Пре апатични него дисциплиновани. Од Москве ло Кавказа, дуж обала Црнога Мора, кроз равнице Украјине, Барча су пратили агенти. Њихово Присуство свуда се осећало. Ни најмање слободе нема о избору пута. Разговори ко.ји се воде носе траг свуда поисутне контроле. И онде где би требало да се дискутује, да се научним аргументима излажу тезе за и против овог или оног гледишта на свет, чак и међу универзитетским професорима осећа се контрола. И када слика, музеје. хотеле, ресторане, возове и друштво у СССР осећа се да је Барч све то проживео, видео и упознао. Барч пише течно, лако и занимљиво.

Америка противу Јапапа

Вгипо 51етег$: Јарапз Катр( &е§еп 1Ј5А - 1трег!аН$ти5. ВегЧп 1943. 5. 115. Бруно Сиемерс, један од најпознатијих публициста Немачке, у овој својо.ј књи^и бави се јапанско-америчком конкурентском борбом у Источнод Азији и покушава да повуче једну историску линију од првог уласка Американаца у јапанска пристаништа, који су претстављгди први империјалистички акт Американаца, до данашњице. У Америци такође постоји велика литература о овоме проблему, али амерички историчари као Прајс и Ла Фарг су случајно или намерно превидели двоструко лице америчке политике у Источно.ј Азији, т.ј. они приликом третирања овога питања нису рекли, да политика „отворених врата у Кини', коју заступају Сједињене америчке државе, као и „привредна равноправност" нису ништа друго него сретства којима се желело прикрити своје империјалистичке планове. Писац ове књиге показује ову америчку политику као „индиректну методу за постизавање далекосежних империјалистичких циљева са на.јмањим могућим ризиком,". Писац такође види у методама којима су Американци водили преговоре са Лапаном 1858 остварење своје по литике „отворених врата", коју су С.једињене америчке државе већ дененијама водиле са успехом у Кини. Симерс нам на врло интересантан начин у појединостима приказује империјалистичку полити ку Сједињених америчких држава у овоме простору. Он сматра Америку као највећег непријатеља Јапана. Тако Јапан није ни

код кога наишао на такав отпор као код Сједињених америчких држава, када је Кини упутио своју 21 тачку. Да Енглеска није истовремено са Америком наступила против Јапана, ова чињеница долази због деликатне ситуције у ко.јој се у то време налазила Енглеска према Јапану. Енглеска је рачунала на помоћ Јапана у својим плановима да протера немачку морнарицу из Источне Азије, те ,је стога у томе моменту помагала Јапан. Уз то се она бојала једног устанка у Индији, којом приликом би Јапан могао да .јо.ј направи велике сметње. Али, чим се ситуација изменила, Енглеска је исто тако као и-С.једињене америчке државе стала против јапанских захтева, и тек на захтев обију сила, Јапан је попустио и своје место, које му географски и судбински припада, уступио је Англо-саксонцима. Писац даље приказује развој догађаја после Светског рата, англо-саксонско заокружавање Јапана, које почиње конференцијама за наоружање, Уговором девет сила итд. Јапан се нашао пред једном непомирљивом америчком политиком према њему, која ни.је признавала његове интересе у источном простору. Свакако, да је оваква политика Америке и Енглеске према једној сили која је природно водећа у овом делу света, морала да доведе до једног сукоба великих размера, који ће најзад морати да доведе до јасне ситуације за увек. На чијој су страни шансе, .јасно је када се зна за методе владавине које су упражњавали Англо-саксонци над обојеним становништвом, које данас види зору свога ослобођења.

ЈЕДАН ПУТОПИС СА СЕВЕРА

Напз Јоз^: КопзиеЈа. Из дневника пута на Шпиценберг. Колекција Бисери светске књижевности. Издање „Југоисток" а. д. Београд. Северно море, Норвешка обала са својим плавим фјордовима, Шпиценберг и Северно ледено море добили су у Јосту правога песника. Јостов путопис је песма у прози. Он више слика своја осећања, хармонични склад северних поларнкх пејсажа но људе који тамо живе. Он их не гледа. Они су ту да употпуне декор. Јосту изгледају сви насмејани, тихи са словенским лицима. Природа на Северу је величанствена. Достојанствена. Морска обала украшена је до савршенства. Лепоте северних фјордова, фосфорирајуће плаветнило увала, мистика поларних н<зћи све то и човеку који иначе ни.је песник намеће поетска надахнућа. Није онда чудо што Јост у том амбијенту пева. Јоста овде упозна.јемо као изразитог лирика. Консуела је девојка која долази са Југа. Она путује истим бродом којим и ост. Иде у Осло. У путу се упознају. Консуела је као вео. Лепа. Лака и узвишена. Консуела је претстављена у беломе. То је боја северне чисте лепоте. Познанство се претвара у љубав ко.ја је за наше .јужначке прилике неразумљива. Без крупних и сувишних речи. Лепо, али готово хладно, утицај околине разви.ја се њихов. Консуелин и пишчев однос, до узвишености осећања. Растављају се. Свако иде својим путем. Консуела у Медитерану не би била окружена оним ореолом који јој да.је поларна светлост. Консуела југа била би друга Консуела. Оваква каква је она је савршенство. Она је велика, јер нам је иепозната. У овој новели у облику дневника, путописа Јост је дао доказа своде уметничке снаге. Када у Консуели у кратким потезима

слика величину Гогољеву, он нам и нехотице прича о својој величини. Међу књигама које су изашле у збирки Бисери Консуела има завидно место. Требало би Јоста преводити. Превод Страхиње М. Ђорђевића заслужује похвалу. ИСТОРИЈА ВОЉШЕВИЗМА Магјау РгИгкћ: Еигора о<Јег Сћао5. Један Мађар о бољшевизму. Р. \УИ1ту Уег1а§, Миглбег^ 1943, стр. 287. Писац нам у овој књизи, служећи се обилно немачким материјалом, даје преглед историје бољшевизма у Европи. До Париске комуне, 1871, и немира у царској Русији, он је биО гоњен. Велики део књиге заузима описивање „бољшевичке владе ужаса у Русији". Врхунац књиге је трећа глава „Узалудни напади бољшевизма на Европу". Овде ми гледамо финске одбранбене борбе 1918, бољшевичк устраховладу у Мађарској и Шпанији и још једном борбу Финске за своју слободу 1939-40. Угрожавање Немачке од комунизма и комунистички напад на балтичке земље само је овлаш додирнуто. Књига се завршава једним поглављем о европекој борби за слободу, где су јасно изложени узроци немачко-совјетског рата. По изложеном материјалу ова књига је врло убедљива. Књига је богата личним доживља.јима самога писца, што јој даје више непосредности. Од почетка комунистичког роварења у Европи д онајнови.јег доба изнесени су нам и приказани злочини овога покрета, који је донео толик озла свету. Ми неможемо да заборавимо никада оно што смо прочитали у овој књизи, шт онам још више повећава вољу за отпором и брбом против бољшевизма и јевреја.

$ &

14.00—14.50 14,50—15.00

18.4019.00- -19 00 -20.00

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6 15 Другарски поздрави 6.15— 700 Емисиш за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком |езику 7.10— 9 00 „Добро Јутро. драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9 20—12.00 Пауза 12.00—13.00 Подневни кониерт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14 00 Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостању 15,00—15.30 Извешта.ј Врховне команде с лаганим понављањем и кратке вести за војску 15.30-16 00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18.40 Час немачке народне групе Музика за тебе ,,Из савремених догаћаја" на немачком језику и вести на страним језицима — бугарски, мађарски, француски и румунски. 20.00—20.20 Вечерње вести 21 40—22.00 Поздрави младог београдског стражара '22 00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 26 септембра 16.05—17.00 Београд поздравља Бор. Суделују: Секстет Ћутић, секстет Симић, Војин Поповић, квартет ,Ђорђевић Димитрије Ћирић, Н. Марковић, тамбурашки оркеетар Араницки и А. Томић-Пантић. ПОНЕДЕЉАК, 27 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 1 16 00—16.30 Концерт фолклорне групе Маге Магазиновић 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Гласови са страних позорница (плоче)' 17.00—17.30 Народне песме гГевају Дивна Радић и Драги Петровић уз пратњу народног оркестра под управом про« фесора Петра Крстића 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.10 Народне песме и музика. Изводе: Народни оркестар Милановић, Б. Јовчић и Р. Маринковић 18.10'—18.20 Из савремених догађаја УТОРАК, 28 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Музика из тонфилмова: Једном плава, једном црна (" лоче > 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 За време једне паузе у биоскопу (плоче) 17.00—17.00 Забавни оркестар под управом Фрање Седлачека 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.10 Звуци тамбурица. Изводе: Тамбурашки оркестар Араницки, солисти: дует Катински и Симеон Ћесаровић 18.10—18.20 Из савремених догађаја СРЕДА, 29 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Српске мелодије свира квинтет Николић 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—16.50 Камерна музика. Изводе Илија Тодоровић (чело), Иван Туршић (клавир) и трио Преворшек 16 50—17.00 Из савремених догађаја 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 30 септембра 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Концертне свита (плоче) 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.30 Народни звуци. Изводе Тамбурашки оркестар Араницки, Ната Павловић. Бранко Гуцински, народни ор1 кестао Милановић. Д. Томић, Димитрије Јовић. Бора Савић-Коушарац, Петар Старчевић и ЈБубиша Спасић 17.30—-17.40 Предавање | 17.40—18.10 Дечји час 18.10—18.20 Из савремених догађаја ПЕТАК, 1 октобра 16.00—18.00 Српске емисије 16.00—16.30 Аудиција Радио Београда 16 30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Шлагери. Изводе: „Златна петорка" и квартет Савовић 17.00—17.30- Народне песме певају Милица Павловић и Јован Стефановић-Курсула уз ппатњу народног оркестра под управом проф. Петра Крстића 17.30'—17.40 Предавање ' 17.40—18.18 Народна музика. Изводе народни оркестар Обреновић и Мита Божиновић 18.10—18.20 Из савремених догађаја СУБОТА, 2 октобра 13.00—13.10 Вести на српском ,?езику 13.10—13.50 Подневна музика. Свира Ритер секстерт 13.50—14.00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српеком Језику 16.05—18.00 Наше шарено поподне 18.00—18.20 Српска емисија. Добровољачки час 18.20—19.00 II Музичка недеља Радио Београда. Гудачки квартет Штрос свира 20.20—21.00 Б^гпадски војнички кабаре (Пренос из позоришта (КДФ) 21.00—21.40 Свира велики радио-оркестар за игру под управом Фридриха Мајерв 1