Српски народ

г Српски народ 25 септембра 1$43

КЊИЖЕВНИК и филм

Пре проналаска тон - филма, реч је у филму била неугледно пасторче. О њој се није нико старао и као неваљало дете била је за казну остављена у мраК У- Дуго је остала непризнатач Неми филм, тај генијални прона лазак, био је у пуном замаху, у јеку највећег стваралаштва.Филмска индусТрија .је избацива ла филмове свих врста.. Нико ни је запажао невидљиви јаз који се стВорио између филма и књи жевности.

Тек последњих година приме тило се да филму нешто недоетаје. Почела је луда трка да се нађу писци сценарија. Али, сада се књижевник узјогунио. С потсмехом гледао је на оне који су му рани.је оспора.вали суделова ње у филму. Сиромашан књижевник ко.ш је живео негде у провинцији доби ја изненада писма од филмског предузећа ХУ. Позива се да одмах дађе у дирекцију. Стављају Му се на располагање апарт-

Вили Бмргел студира један сценарио

Нико није мислио на то да би се могао подићи мост који би спојио нову уметност са прастарим изразом душевних осећа.ја — песништвбм. Док су стварани пустоловни, романтични, еротични, криминални флмови, кп.и жевник је дремао на своме ирестолу, његов поглед је био упрт у неке маглом обавијене обале. На тим обалама стварала се, рађала се нова уметност, а он није позиван да са своје стране допринесе нешто што би украсило најмлађе љубимче муза. Први покуша.ј књижевника да се приближи филму свршио се, фијаском. Герхарт Хауптман је написао прве наслове за филм Фауст. То је био покушај који се рђаво свршио. У тренутку када је требало да књижевников прилазак филму буде обележен као историски сусрет, избила је дотада прикривена мржња изме ђу два табора. На једној страни су били богати филмски иро дуценти који су мислили да могу, захваљујући дебелој чековној књижици, купити све — па и живу реч књижевника. На другој страни ста.јао де књижевник, запрепашћен, видев ши да мора сво1у уметност, коју је под најтежим околностима заштићавао, продавати по мери и жељи других. Противници се нису могли споразумети — сваки од њих је хтео сувереност. Та, шта хоће књижевник у филм ској индустрији, где је спенарио бедна књижица од неколико десетина листова., ко.ш вире из џепа господина режисера и који у најбољем случају може да послужи за нотирање малих промена у филмско.ј радњи?! У почетку је тон-филм презирао књижевника. Јаз се није умањио ни када се у филму про говорило, већ .је напротив постао још већи. Оспоравала се потреба књижевника у филму. Он ,је био исувише скуп. Он је незграпан и има исувише много својих идеја. Његова је дужност да пише текстове, али не и да се меша V уобличавање сли ке. За филмску индустрију књижевнИк је оптерећење. Треба га одбацити. Не стварати непотреб не трошкове, а повећати прихо де до крајњих гранииа, — то је био диљ филмских продуцената. Прошло је дуго времена... "

мани у луксузном хбтелу и чекају га директори на раеговор. Пред њИма леже манускрипти. Од књижевника се тражи да на пише ди.јалоге за нови фидм. Дотада навикао да његове ра дове читају" пар хиљада људи, он треба да'пише теКстоВе које ће читати милиони биоскопских посетилаца. . Испочетка књижевнику није дОзвољено да утиче нз конструкцију радње. Књижев ник се револтирао и после првог покушаја решио је да одустане од сарадње. Али ни.ге лако напустити запо чету бообу. Он је као опседнут ч&ролијом филма. Он је продужио да се бопи за своја права. И успео је. Данас је сценарио најважнији део филма. Добгр сценарио је чврсто тло, на коме се граде релики филмови. Књижевнику је не само дозвољено да се меша у конструкцију сцене, већ му је штавише стављено \ дужност. Постоји данас велики бро.ј писаца сценарија. Они су присни сарадници режисера. Данас је он један од' главних саветника приликом одабирања манускрип та. Режисер ствара слику, књижевник је уобличава речју. Реч утиче и на саму слику, Бесмислено је ограничавати песникове визије. А реч — то је песникова визија. Када се данас говори о манускрипту и о одговорној улози књижевника у фил му каже се — „у почетку беше реч..." Љ. К.

КРОЗ СВЕТ И ИСТОРИЈУ Зашто месец август има 31 дан

Многи ће се запитати зашто месец август као и месец јули има 31 дан. На то питаше одговорено је да је то дошло услед тога што је познати римски император Август том месецу дао своје име. У своје време римски Сенат донео је едикт у коме се поред осталога каже: „Пошто је Цезар—Август у месецу сикстилису отпочео своје прво конзуловање, и пошто је имао част да трипута тријумфује и да под својом командом види како римски легиони моћни Египт потчињавају Римској Империји, и како је видео завршетак грађанског рата, Сенату је мило да се овај месец, најсрећнији по Империју, у будуће зове авгует месец".

Император Август, хтео не хтео на тај начин био је приморан да доврши реформу календара коју ,је отпочео Јулије Цезар, и као што је Јулије Цезар претходном месецу дао своје име Јули, тако је и Август потоњем месецу дао своје име, а да не би некако био инфериоран према Јулију Цезару, наредио је да се његов месец, тј. Август, као и Цезарев мееец Јули који је имао 31 дан, повећа за један дан те и он да има 31 дан. Да би се ова реформа извршила, император Август узео је један дан од месеца фебруара, који .је у то време стално имао 29 дана, и Додао га своме месецу, који је дотЛе имао 30 дана.

Немачки институт у Београду наставља рад —■ Зимски семестар почиње 4 октобра — Свршени ученици специ јалног курса добијаће диплому Немачке академије у Минхену

Отварају се течајеви немачког језика за почетнике, средњи и виши течајеви. Слушаоци са добрим предавањима немачког ,језика имају прилике да учествују на нарочитим течајевима из књикевности, конверзације и грамагике. Поред тога, отварају се за лривреднике нарочити курсеви из трговачке кореспонденци.је, немачке стенографије и трговачког књиговодства. Као и прошле године, отвара се и у овом зимском семестру на рочити преподиевни теча.ј за слушаоце са добрим знањем немачхог језика у циљу дубљег упонзавања немачког језика и духовним творевинама немачког на рода. Ова.ј курс ће се одржати чва пута седмично, тј. са осам ча сова недељно и обухвата историје уметности и музике, књижевност, историју, земљопис, народну песму, изговор и стилистику. Изнова се отвара и курс за при вреднике, са осам недељних часова, који ће се држати такође зва пута пре подне, и обухвата трговачку кореспонденцИ.ју, правопис и интерпункцију, немачку стенографију и трговачко књиговодство, За овдашње Немце и слушаоце са руским матерњим је зиком отвориће се. ако се при.јави довољан број слушаоца нарочити течајеви. Слушаоци средњих и виших курсева. као и слушаоци трговач ких курсева и стенографије, мог.у после годину дана полагати испит о чему добијају диклому Немачке академије у Минхену. Свима слугааоцима Лектората пружа се прилика да учествују у приредбама Лектората, предавањима. филмским приказивањима. кончертима и музичким вечерима. Предвиђено је и отвара-

н>е певачког кружока за неговање народне песме. Слушаоцима стоји на расположењу књижница Лектората која располаже са знатним бројем књига уз умерену чланарину од 100 динара годишње. Неслушаоци плаћа.ју за коришћење књижнице 200 динара. При.јаве за учествовање на течајевима приМају се од 20 септембра до 2 октобра закључно од понедеоиика до петка од 9 до 12 и од 16 до 18 часова, а суботом само од 9 до 12 у канцелари.ш Лектората Краља Алек сандра 2/11, тел. 28-137. Теча.јеви трају до 30 јуна 1944 године. Плаћа се за сваки течај 350 динара за три месеца. Слушаоци који похађају више течајева плаћају за први течај 350 динара а за сваки други 150 динара. За ученичке и студентске течајеве плаћа се 250 дин. за три месепа за преподневне течајеве 500 динара. Ови последњи плаћају износ у две рате. Истовремено почињу свој рад и одељци Лектората на Баново^ Брду у Београду и у Вршцу као и Лекторат у Великом Бечкереку. Одељак Лектората у Нишу почео је свој рад већ 15 септембра. Пријаве за одељак Лекторат на Бановом Брду примају се сва ког дана од 11—12 часова у Непотпуној гимназији на Бановом Брду, прва врата десно, код професора Др. Михаила Ортхабера. Адресе осталих одељака: Лекторат Вел. Бечкерек: Пг. ГасИз1аи$ и^еЈГег!. Маскепгеп&а$зе 6. Одељак V Нишу: Пг. Ргјес!г1сћ Тгеч, Кга1,јјсе Мапје I. Одељак у Вршцу: Ог. Ваиег, ГеИег с)ег ГећгегћЛсЗипа-запб^аК:.

дС 'У Гжшт ^л ттМш

зна лоуадамо, да главобоља нестајв ввН после неиоликс минута.

таби«то Рротавв бопвва Оглас рвг С бо- о« б-Х'1942 Добија.се, у, свакој апотеди.

Настраност једног скупљача марака Мистер Б. С. Абердинбио је Амбриканац своје врсте, али и страствен скупљач поштанских марака. Његова је страст примила сасвим чудне облике. Он је прибирао и највредносније поштанске марке, ако су се ове могле добити у неколико примерака. Његово му је частољубље дозвољавало само да скупља раритете. Његова се збирка због тога састојала само из осам страних поштанских марака: три саксонске, две Турн-Таксис и три инострана комада. Ове су; марке као што је било доказано, постојале само у једном јединОм примерку и претстављале су велико богатство. Он је био врло поносан на своје благо. Држао их је под једном витрином, најмио за њих једног чувара и био је срећан. Свом при.јатељу Белмору често је причао како је врло срећан што има ове марке. Једнога дана одлучио је Белмор да се нашали са својим настраним скупљачем. Целу годину дана тражио је по стручним часописима целог света поштанске марке. Најзад му је успело да нађе пет таквих поштанских марака у вредности од 50.000 марака. Абердин био је страшно несрећан. Бавио се чак и помишљу на самоубиство. Ништа му на свету није било више интересантно, јер ,је од сваког његовог примерка постојао још по једаи. Онда је почео да преговара са својим при.јатељем. да му препусти те марке Скупљач је добио те примерке за 100.000 марака. Дубоко дишући, зажарена лица исплатио је тражену свотУ. Сада је, међутим, дошло оно што је изазвало запрепашћење. Са промењеним лицем пошао је према ватри и уништио је марке ко.је ,је баш био исплатио. Његов га је пријатељ гледао укоченим погледом. Скупљач де хтео да има само .један једини примерак од ове поштанске марке, па зато није хтео да и даље задржи остале примерке. (ЕОС). Како постаје млеко ? Можда људи врло ретко размишљају о томе како крава из траве производи тај свој драгоцени продукт — млеко. А ипак је то један врло компликовани процес, као што о томе извешта ва професор др Ферингер из Хајлделберга. Казеин и млечни шећер, два најважнија саставна дела млека, не налазе се нигде у телесним ткивима краве. Дакле, млеко не може да се једноставно ствара од телесних сокова или да директно дође из крви. Претпоставка да се млеко тек у млечној жљезди ствара хемиским процесом и то материјама које се добијају из крви, има много истина V себи. Даље се може см л тпати, да распаднуте ћелије, које испуњавају фине жљездане лоптице, придоносе !"ош јецан воло важан саставни део. Распаднуте ћелије стално се допуњавају, тако да млеко никада не престаје. Дакле, цела млечна жљезда је један прави сигтем канала, који су све финиш док се нз.јвал не завршавају у јелном мехурићу. Исто тако фино разгранати систем крвних судова придоноси потребне матеоије, док један фи ни нервни сплет управља продук цијом млека. Изгледа да се глав ни надража.ј за све нови.ју продукци 1у млека налази V потпуном измужењу млека. Већ иначе Витаминима богато млеко бива још боље свежом и зеленом пашом. Из овог разлога одавно су већ ппестали са сувом храном, ма да је она много једноставнија. . I ■~-"•" (ЕОС)