Српски народ
Српски народ 25 септембра 1943
ГЕНЕРАЛ СРПСКОМ НАРОДУ Броко Срби и сестре Српкиње, Прошло је више од две године откако српски народ крваво плаћа погрешке оних, који су га гурнули у рат не ради наших већ ради туђих интереса. Две године се навршило откако сам се ја ставио на чело српскога народа у овом најтежем поглављу његове историје. Обезглављени и пометени српски народ ја сам повео путем, који га једино може спасти од оног најгорег — шегове потпуне пропасти. Мој задатак није био нимало лак. Али нема те жртве коју ја не бих поднео, када је у питању не само интерес српског народа, већ и један једини живот српски. Да бих животе српске обезбедио, ја сам од народа захтевао мир, ред и рад. И српски народ ме је огромном већином својом послушао. Хвала му! Хвала ти, народе српски, не мене ради, већ тебе самог и твоје будућности ради. Да си ме до краја послушао, да није било оних који су те одвраћали са пута којим сам те ја повео, жртве и патње твоје биле би далеко мање. Многи живот српски био би сачуван, многа невина крв српска не би била проливена! Све своје знање и целокупно искуство свога дугог живота ја сам ставио у службу интереса српског народа. Та служба је за мене света служба, она је моја молитва Богу. Мисао са којом лежем и устајем јесте мисао како ћу што боље послужити своме народу, како ћу га што боље заштитити и одбранити. Нема те сузе, нема тог уздаха српског који се нису коснули мога срца. Бранио сам те, народе српски, браним те и, ако Бог да, одбранићу те. Чинио сам то ради тога, што сам из дубине душе уверен да си ти достојан да као народ, самосталан и свој, живиш и постојиш. У тешком и претешком задатку који је судбина навалила на моја плећа, јја ћу успети, али само тако ако ме ти и даље будеш слушао и помагао. Данас, више него икада раниЈе, )а сам уверен да је једини пут твога спасења пут којим сам те ја повео — пут мира и народне слоге. На томе путу очекује те лепша будућност. Послушај ме, нећеш се покајати! Скори догађаји који ће знатно побољшати твој положај потврдиће ове моје речи. НАРОДЕ СРПСКИ! Ја бих радије сачекао да ти догађаји проговоре и не бих ти се речима обраћао. Ако то ипак чиним, ја то чиним стога што знам да ће мрачне силе, које су те и довеле до данашње несреће, учинити све да те лише тековина које си заслужио. Покушаће да те опет заведу, како би ти себе и мене демантовао. Ти то ни по коју цену не смеш дозволити! ЗАТО У ИМЕ ОТАЏБИНЕ ЗАХТЕВАМ: ДА МИР И РЕД У ЗЕМЉИ НИПОШТО НЕ СМЕШ НАРУШИТИ! ДА ОДБАДИШ СВЕ ЛАЖНЕ ГЛАСОВЕ КОЈИМА ЖЕЛЕ ДА ТЕ ОДВУКУ У НОВУ НЕСРЕТаУ! ДА СЕ У БРАТСКОЈ ЉУБАВИ СЛОЖИШ II УЈЕДИНИШ! ДА СЕ НАОРУЖАШ СТРПЉЕЊЕМ И ДА СА ПОВЕРЕЊЕМ ГЛЕДАШ У СВОЈУ БУДУЋНОСТ! ДА БЕЗ ПОГОВОРА ИЗВРШУЈЕШ МОЈА НАРЕЂЕЊА, КОЈА ИМАЈУ ЈЕДАН ЈЕДИИИ ДИЉ: СПАС СРПСТВА II МАЈКЕ СРБИЈЕ.
Претседник српске влддс армиски генерал МИЛАН Ђ. НЕДИЋ
ЈЕДИНА П9ЛИТИКА Сама чињеница да је Претседник Српске владе био примљен код Вође Рајха доказ је да је Немачка прешла преко свега оног што се досад у току овог рата одиграло између немачког и српског народа. Више од тога: воћство немачког народа јасно и недвосмислено је рекло да не гаји никакву мржњу према српском народу и да чак жели да и српски народ у Новој Европи добије место које му припада, наравно с тим да он то место заслужи својим конструктивним радом и преданошћу општеевропској ствари. Али оно што је од свега овог најважније јесте обећање да ће се оправданим српским жељама изики у сусрет чим то буде могућно. Од даљег држања и става српског народа зависи кад ће се то дести и у коме обиму. Судбина српског народа је, дакле, у његовим властитим рукама. До свих ових повољних изгледа свакако не би дошло да Немачки Рајх гаји неповерење према српском народу, а поглавито према генералу Недићу и његовим досадашњим настојањима. Зато су му и стављена средства на расположење којима он треба да обезбеди мир, ред и рад у Србији. Ми смо уверени да огромна веђина српског народа жели то исто. Ако Српска влада успе да заШтити животе својих мирних и лојалних грађана, онда ће I мир, ред и рад у Србији бити обезбеђени. Досад они су нарушивани од стране незнатне мањине, која се одметнула и од Бога и од закона. Цехове тог крвавог и сулудог пировања плаћао је скупо и прескупо српски народ, често крвљу својих најбољих синова. Са једном ствари морамо бити сви начисто. После најновијег благонаклоног става Немачког Рајха према нама наша је одговорност у погледу одржања мира и реда још повећана. Ако би сем 27 марта, сем комунистичке побуне, дошла, недај Боже, још нека нова побуна у Србији, онда би са нама као народом било свршено. Нека о томе добро размисле они наши шумци, који о себи мисле да су нациопалисти! Национализам, прави национализам налаже свима нама чување српских живота. То ће се једино тако постићи, ако мир и ред очувамо до краја рата. То је данас једино могућа политика. Свака друга политика је опасна аваттура, која угрожава сам опстанак српског народа. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ