Српски народ

Српски народ 25 септембра 1943

СРПСКА МАЈКА

Да о њој напишем ово неколи- великим тешкоћама подиже Српко редака, побудио ме је и уз- чиће, даје друштву честите члабудио један напис упућен мени нове а Отаџбини јунаке познатв од наше велике и уважене Срп- широм целога свет«. киње, госпође др Милице Богда- Мајка је опичењв светИ№ е г новић, претседнице Секције Глав- продужење нашег живота . ног одбора Црвеног крста у БеоИ данашња српска жене заслуу и.рии гаи иаишап иа п. ' '

МАЈКА КРАЉЕВИЋА МАРКА

граду.

њему сам наишао на о-

Признајем да ме је јако изненадила жалба наше врле Српкин>е, уважене Јавне раднице, го- -Кол'ко Марко тежио на правду, спође др Богданови^, да се сме "^ол ко моли Јевросима мајка: „Марко сине, једини у мајке: и може наКи ма ко од нзших љу~ ,, , Не била ти моЈа храна клета, ди који не би свугде и на сваком Немој> сине> говорити криво> жује пуно наше поштовање и у- месту указао достојну пажњу на- Ни по бабу ни по стричевима,

МАЛА АНТОЛ ОГИЈ А СРПСКЕ МАЈКЕ

правдану жалбу да се у данашњем добу, када је сва људска се- важење - ° на Ј е ма Ј ка ' родољуб, шој жени, а нарочито мајци. Зар Већ по правди Бога истинога бичност избила на површину, ка- узорна *Р и ш*анка, неуморна ра- да нема уважења и обзира пре . Немој, сине, изгубити душе, да су најнижи инстинкти завлада- ^ ница ' у "алац, пуна снаге и бор- ^ свако ј ма јци, најслађем име- Боље ™ Ј е изгубити главу, , бености. окретности и инициЈати- 1Т — ——'* ли не само у маси ве^ и код по- л ну Собиновом имену оне Сопве. Она духовно држи и помаже И У *-роиновом, имену оне ^рп Јединаца чак и на одговорним ' г - Србина. Она подиже нов свет, киње која крвљу и патњом своместима, потпуно заборавило шта г то значи мајка, српска мајка. Не новв С Р пчи * е ' мла АУ Србадију. јом проноси и овековечава расу само да јој се не поклања до- ° на се Р авноп Р авно са човеком српску1 расу пуну ча ј ства к ј уна вољно дужне и потребне пажње, уп У шта у тешку 6ор6у са Д ашњи " штва? већ јој се не указује ни најнуж- це ла часио и поштено заСлуЖИ

Него своју огр'јешити душу." Народна песма ж СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА

нија помоћ, коју би она са пра-

вом могла да очекује од нашег човека.

сваког

насушни хлеб за себе и своју породицу. Остављена често сама себи, без мушке помоћи, она је старешина породице и н»ен храНајсветлије и најсветије име, нилац, стуб дома и верни чувар најдраже, до божанства уздиг- који бдије да се дома -ке огњинуто кроз векове у српској ште не угаси, да се кућа не рансторији, било је и остаће увек стури. име српске мајке. Оно мора да Као год што су историске наше остане тако и данас и у будућ- жене и мајке створиле велики и ности ради среће и опстанка недостижни мит огромне моралсрпскога рода и српскога на- не величине и снаге српскога народа, тако и данашња српска жена, узорна као мајка, радница и мученица, уздиже се својим најпесма и прича пуне су неисказа- . ' ' лепшим особинама, које су се на

Зато данас позмвам све Србе да свугде и на сваком месту, у свакој прилнци одликују својом

...Узе мајка руку Дамјанову, Окретала, превртала с њоме, Пак је руци тихо говорила:

дужном пажњом српску жену, .Моја руко, зелена јабуко. а нарочито мајку, да јој учине „Гђе си расла, гђе си истргиута. све олакшице, да јој даду сву »А расла си на криоцу моме, помоћ било на путу: у желез- „Истргнута на Косову равном". ници илм броду, било у трамва- Надула се Југовића мајка, Ју или јавном месту, а нарочи- Надула се па се и распаде, то у свмма државним установа- За својијех девот Југовића ма у које дође својим потреба- И десетим стар-Југом Богдапом.

рода. Наша историја, наша народна

ног поштовања и милоште према том слатком имену српск® мајке.

муци тек у пуном обиму испољиле, и ни у чему не заостаје од

ма, потребама своје деце или отсустног мужа. У сваком нашем поступку морамо јој дати да осети колико је поштујемо и шта за нас значи српска мајка. Особиту пажњу и заштиту сви-

^ -I / / — — I —■ — п I I V > « миш " Ко од нас Срба не зна за наше . . , наЈвеличанствениЈИХ фигура жена . заслужује она кадз је бре светитељке, за наше великомуче- „ ипа 7 и мајки из витешке наше про-

нице: мајку Јевросиму, мајку Југови&а, мајку Лазара Кујунџића. Као шпартанске мајке тако су и српске одгајивале нараштаје ј *унака и кроз њих уздигле српску на-

менита, јер под својим српским грудима носи новог члана наше

Народна песма \|/ СРПСКА МАЈКА На меком топлом крилу Једиика сина њиха, љуби га ноћ и дан; цвећем му влаеи кити; песмом му слади сан.

којима и противници имају поштовања. Све те поворке витезова, и оне из древне прошлости о

шлости, опеване у песми и ношене у души народној. Баш зато српска жена мора бити од Срби- нације, носи Српче које треба да р асте ј^. синак р асте на поштована, јер је као девој- достојно попуни у будућности на- на сво ј е ноге ста ј е) ка и као к ^ и скромна, као жена шв тако проређене редове. Исто ту у историјИ у ред оних пред поатилач свога лоуга ње- проре^ене редове. .. ве Р ни п Р атила Ч ДР уга ' ње - тако ако је мати са нејаком дегова достојна замена и потпора, . , цом помозите јо] г олакшаЈте јој а као маЈка узвишена: светитељ- ' ' 1 1 '• ка и великомученица. У свакој У свему њену тешку борбу не којима Нс1м само народна песма го - нашо ј усамљеној, самохраној само за свој го живот већ и за пева и историја прича и оне дру- ^ жени, била она са села или из оне невине црви^е око ње. ге из не тако далеких дана када . « м Г р а д а| јпежи сжа Јуначка снага и се стварала Србија, дале су нам, л . Срби, покажимо и себи и сва. г I ' гл 1 , одлучност какву Је показала кне- 1 одгаЈиле и очеличиле српске мај- риња Љубица на Љ убићу, какву коме А а смо велики и као л,уди су испољавале српске жене и мај- и као хришКани и као народ. УУ доба Краљеви&а Марка, у до- ке у најтежим временима наше кажимо дужну пажњу српској жеба ускока и хајдука, исто као и у минуле прошлости. доба Карађорђа и Милоша није била то школа, нити је било то друштво, вев српска мајка која је своме детету улила у душу о-

ни, српској мајци, јер Је то питање наше, српске части и нашег и свака част н признање узор- . будућег олстанка и

Зато нека буде слава и хвала

ној српској жеки и велмкој српској мајци.

величине.

васцео маЈчин свет. Ох, није шала, није на грани један цвет. Расте јој синак, расте, а мајка дршће, стрепи у нежном срцу свом, да не би на цвет пао из ведра неба гром. Расте јој синак, расте једино благо мајци, које јој даде Бог. Ко не би брижно чуво зеницу ока свог.

Милан Ђ. Недмћ

Змај Јован Јовановић

гањ родољубља и начинила од њега хероЈ - ског борца и витеза. Није му она дала само јунаштво већ и високу етику: осећањв за правду и правичност, за поштење, за пожртвовање, за самилост, за ватрену љубав према својој земљи и према своме народу. Зато се њега, тога слатког имена се■ћа сваки Србин са дивљењем и дужном поштом на свакоме кораку, па то тако мора и да остане. Мајка је стуб породице, темељ друштва, продужетак наше расе, опетанак српског рода. У тешким часовима Србин се сећз увек ње и само ње. Уздахне и каже: јаој мо)"а мајко! Ово нарочито када Ј - е у рату, у смртној опасности или каквој другоЈ невољи. Српска мајка заслужује то поштовање и то сећање. Зато капу доле сви ми Срби пред њом, пред њеним светлим ликом. Треба да буде какав чудовишни изузетак, какав одрођени саможивац, какво окорело, изопачено срце, па да се нађе у нашем друштву неко који не би имао ни призрења ни поштозања према мајци, тој великоЈ - мучени- Претседник влад«, генерал Недчк. мџплзи нз С«8®рне цриее восле помена палим српским до-■•Јх. ■■■ ■&*&

РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА ...Кад зачула љуба Стојанова, Ишетала пред дворе бијеле, Прима мајку на господске руке И говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко. Тебе стару огрејало сунце: Ево теби твог Стојана сина". Кад угледа остарела мајка, Кад угледа свог Стојана сина, Мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку. Како царски ваља и требује. Народна, песма ж ПОНОЋ ...Врата шкрипнуше... О, душе! 0, мила сени! 0, мајко моја! О, благо мени! 1 Много је дана, много година, много је горких било истина; много ми пута дрхташе груди, много ми срца, цепаше људи, много сам кај'о, много грешио и хладном смрћу себе тешио; многу сам горку чашу попио, многи сам комад сузом топио... 0, мајко, мајко! 0, мила сени? Од кад те, мајко нисам видео, никаква добра нисам видео... Ђура Јакшић ж МАЈЦИ Не, ти ниси у гроб пала, Нит, је твоје лице свело: Ја осјећам како и сад Куца твоје срце врело. Јз осећам како дише Твоја смјерна душа чиста, /\х, још и сад из тог ока Мени топла љубав блиста. Свуда, куд ми око креве. Ја те видим, добрз мати, Твога сина осамљеног Свуда твоја слика прати. Из дубине нбћи тамне, Ти се ув'јек јављаш мени. Руком гладиш чело моје И љубиш ме, блага сјени. А ја падам, жељно падам На олтаре светог раја, Жељно падам, добра мајко, • Усред твога ззгрљаја. Па ту заспим слатки санак, ?Сог сам некад бла>жен снив'о, Кад се на ме са твог лица, Сами Господ осмјехив'о: Слатко снивам, а анђела« Под вијенцима рајских ружа, С твојом душом, сјајне зв'језде, Са плавог ми неба пружа. Алексз Шантић

ци која са малим сретствима

бровољцима и четницнма

(Фото: Државна пропаганда)