Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Назначење добровољачко

Завет смо сво] мм Отаџбини дали Да старе елазе вратимо јој сјај.

Не сдмо то што су у најсудбоносиијем, најнритични јем, у најопаснијем тренутку по српски народ, септембра 1941, — у часу у којем је скоро сва наша јавност била укочена од страха вестима о снази и убеђењем о кобној близини партизана и њиховој победи, и чак уласку у Београд, — не само то што су решено, одлучно, смело, самосвесно, самопожртвовано, самопрегорно пр би незауставно кренули у сусрет најезди до тада незадржатој нових вандалских хор ди припадника идеологије свеобухватне мржње, и тако разбили чудну вест и веру слабоверних о неминовности партизанских дана... Не само то што су већ готово изгубљену народну ситуацију Божјом вољом и помоћу до те мере поправили да потом, до данас, није више долазио озбиљно у питање сам опстанак и живот српског народа... Не само то што и јуче и данас и сутра, и увек раде и радиће до самозаборава на томе да се поред голог народног живота очува и још нешто преосталог народног мала и имања... Не само тјз што су у пародно биће почели да с успехом уливџју нову веру у народну будућност, дакле, не само то што су прве претходнице наше светлије народне будућности... Већ и то што су вратили прави сјај српском оружју, српском јунаштву . и мучеништву, српској части и слави... Поготову то и за то позив, значај и назначење добровољачко одлучно је у стварању, у изградњи постојане неварљиве српске будућности. Рече ми један омладинац српски, следбеник мисли истине; рече ми реч која ме узбуди својом истинитошћу. Он каза: „Добровољци настављају прекинуту традицију славом овенчане српске војске". Заиста, људи и браћо, тако је. То је истинита реч коју је требало изрећи. И она је изречена у правоме тренутку. И из правих уста; из устију омдадинских, будућности српске за српску будућност. Да. И ту је једно тежинпе значаја добровољачког. После Куманова, Доброг поља, Кајмакчалана, после свих других небројених места и рана славе, мучеништва и јунаштва, после дивних дана српске славе и херојства, настало је мучно ситно жнвовање у сивој атомизираној надоидемократији масонској, без светла, јер без духа и мисли. без идеала, јер без циља. Без циља народног, циља нацио-

налног. Без циља јер циљ није смео бити постављен. Ни виђен. Јер цнљ ,је морао бит\изгубљен. Јер, путоказ је морао бити разбијен. Јер, бусола је народна морала бити загубљена. Јер, тако је хтела масонска надридемократија која је као мора захватила цео скоро народни организам и омотала га плаштом самообмана и заблуда. Која нас је кроз сиву безциљну смртоносну укоченост сурвавала низ падине расутости и иситњености у понор непознавања и непризнаван-а ни себе ни својих животних интереса. И у тсј мрачној јучерашњици. где се губило и изгубцло све што је имало да нас одржи у најтежим историским тренутцима, морали смо се нужно изгубити и ми сами на путу неосветљеном, на беспућу мрачном и завојитом . И ту и зато изгубл ена је и сдава и традиццја некад светле војске српске која је с правом могла да поносцо дигне своје уморно бледо, али чисто чело пред лицем васколиког света. И баш када смо у сраму изгубљености због безврсд■ пости били готови да се предамо пропасги последњој у осећању „пораженства", јављају се српски добровољ■■ ци. Духовни унуци и синови Немањчћа и Карађорђевића и свих других славних дивјунака наше тешке али дичне историје, голобради момци срца пуних љубави и свести испуњене светошћу кроз мисао спознате вечите истине — они освећују славу да не живе неславно, кукавно, непознато и непризнато. Онако како Србин живети не може, и не сме. И док су потомци интернационалиста демократа чекали помоћ од других, непрекидно се окрећу у очараноме кругу и вртећи се у варљивих угледања прекоморских „наших", страних, туђих, ненародних, противнародних, — дотле потомци пационалне славе светосавске налазе снату у својим срцима, у својим душама, у своме духу, у својим мишицама, у својој свести, у својој идеји и мисли, — у српској древној снази праисконској, у својој традицији народној, и доказују још једном да је то велика снага која ће моћи да спасе народ наш и да га са беспућа одведе на прави пут реда, рада и мира. На пут позива Недићевог. Ето тако добровољци настављају традицију преки-

нуту увек славом овенчане српске војске. Војске која је славу стекла, јер је имала. ред у глави, мир у срцу, и вршила рад за народ. Као што данас чине народни српски добровољци. Која је увек имала пред очима чо јство и јунаштво. Као што то данас имају добровољци. Која није никада. чинила злодела или бесрамности, као што то чине шумски, а никада не чине добровољци српски. Која је част издизала увек високо — као српски добровољци. И то је, ето, значај добровољаца и њихово назначење. И зато је српско добровољаштво залога народне будућности. И зато без добровољаца ње не може ни бити. В. Ст. 0.

Св. Ђорђе поировител. српскч* доброеољаца Цртеж: Ђука Јанковцћ

Речи генерала Недића добровољцима

Међу првима, који су се одазвали позиву генерала Недића и принели прве жртве за спас срп* ског народа, то су добровољци. Генерал Недић је досада у више махова истицао овакав став српских добровољаца, одајући им уједно, у име народа и Отаџбине, пуно признање. На ором месту наводимо његове речи, које је он у више махова упућивао доброволЈЦима: ... „Име српских добровољаца је свето. То је честито, потено и јуначко име. Нека за вас буде Мајка Србија пре свега и нада све. Ви сте њен стуб и ви је носите и носићете је на својим плећима. Зато све који се противе томе уништште"... „Добровољци су стекли велико име, име које служи на част. Добровољци су први скочили

кад је требало спасавати Мијку Србију. Они су се жртвовали и испунили достојно најлепше странице историје српског народа. То име неће никада бити помрачено"... ... „Добровољци су својом крвљу дали прве жџтве за Мајку Србију и створили данашњи поредак. Зато ми можемо сада да радимо како би обезбедили српском народу достојно место у Европи"... Увек када му се за то укааивала прилика, генерал Недић се обраћао добровољцима, упућујући их у њихове задатке и дајући им уједно очинеке и домаћинске савете: ... „Када стигнете на своју дужност, наћи ће\ге тамо наш најбољи свет, расне ШумадинС. Према њима будите свугде и на

сваком месту браћа. Али, ви ћете наићи и на извесне друге људе. То су одроди, комунисти. Сатрнте их. То издајничко семе сатрите да би наш народ живео"... ... „Шум&дија, у коју одлазите, најплемеиитији је део нашег народа. Сва стварања, велике идеје и покрети, потичу из ње. И нова велика Србија одатле ће да се роди. Ви имате дужност да је попесете. Српском народу пружите заштиту и правду, јер је закон највећа сила. Где буде добровољац, да се распросре ред; где буде добровољац, да завлада мир и закспитост. А свакр ко се дрзне да ради супротно, сматраће се непријатељем. Највећи иепријатељи српског народа јесу комунисти. Еи сте Мајку Србнју спасли, чувајте је » у будућности живеће она вечно".

, А" ■' ■ 'у ' ~. уЈ? < . ^ '' ' Ј "* ' ' % "" ' ' ' > Ч '. "... ' ,, ,Ч > к (V. -ч м N ' I Генерал поздј»аоља двбрв-вољце У батаљона

СФото: Држата пдопагшАаЈ