Српски народ

СРПСКИ ДОБР0ВОЉАЦ

I В

Помен добровољачким бор- држава и са н»ом неповратно оти

цима, палим у току дзогодишње борбе против народних угсропаститеља, одржан је у понедељак, у Саборној цркви у Београду. Овом свечаном помену присуствовали су претседник вла. де, армијски гвнерал Милан Недић, са свима члановима владе, претстазницима привредних и културних устакова, официрским корозима Српског доброеољзчког корпуса, Српска државне страже, великим бројем четничких војвода на челу са војаодом Костом Пећанцем, као и породицама и другсвима изгинулих и миоштвом грађанства. После помена, који је обавио викарни епископ Арсеније уз асистенцију знатног броја свештенствз, одржао је пригодну беседу прота Коста Луковић. У својој беседи, прота Луковић је, између осталог, рекао:

шли сви они елементи, ко|в има једма организована држава. Остало нам је нешто што кикаква сила не може да нам одузме. Остала нам јз памет и мудрост да се помоћу њих из најцри>их дана наше историје извучемо, дз не би смо потонули у понор н пропаст. Ви се сећате како је наша земља све више и више клизила ивици понора. И тада -:е догодило чудо. Господу нека је слава, пробуђена је билз свест код једне шаке јада, код једне групе од 120 младића и заблистео је неизгладиви светосегски печат наше славне прошлости, наше славне националне српске идеологије. Та група младости наше дошла ;е да се супротстави непријатељу, који ја желео да нас нестане. О-

Са помена у Саборној цркви добровољцнма и четницима

»Људи и њихова дела, њихове речи и њихове мисли могу се мерити разним мерама и ценити разним мерил*ма. Једино исправна, трајна мера могла би да буде семо она која цени оне елементе душе и срца -човека, који претстављају вечне елементе, оно што је трајније од костију, крви и меса. Такво мерило оставио нам је учитељ као аманет и заоставштину, Ми немамо примера и не би смо могли да тражимо боље и сигурније мерило него што је то мерило људи и људских особина. Моралло га примити из два разлога: прво што то мерило долази од највишег ауторитета који је икада живео на земљи, који је/човека познао боље и дубља него што човек може себе познати, који сваку нашу мисао зна од колевке па до гроба, долази од онога који је увек и који и сад гледа кроз душу и кроз срце, долази од онога који нас највише воли, који је за нас пролио своју крв. То мерило јесте да се човек мора мерити по љубави и осећајима према браћи и по служби која долази као израз те љубави. Сви људи не могу се серстати заједио. Разне су способности, и љубави њихове, и службе њихове. Али нема веће љубави, него кад неко положи свој живот за браћу своју. То мерило морамо данас узети када се молимо за покој душа оних који су драговољно и свесно положили своје животе за веру и отаџбину. Морамо да се потсетимо на страшне дане из септембра месеца пре две године. Срушила се

ни су пошли у једну невероватну борбу. Мимо сваке логике пошли су против бесконачно ве*.ег броја, против много јачег наоружања, против симпатија изражених добрим делом за другу страну, у смрт, а оставили куКу, родитеље, свој кров. Ко зна да није било те мале групе одушевљених младиКа, у чијој је души стајао печат наи^ег Светосавља, шта би било данас, да ли би смо могли да се данас окупимо овде. Многи од вас и сам је склонио главу овде у Београду, јер је земља била у пламену. Ево, ми смо данас живи и молимо се да се разведре теш!*и облаци над нашом Отаџбином. Кад прођу ови дани облака и узвитлане магле, историја ће донети свој суд н ставити свакога на своје место. А добровољци &е за покољења значити оно што морају по божјој правди да значе. Сад морамо да се помолимоГо споду Богу за покој душа палих добровољвца, да им Господ подари рајско нвсеље и да им опрости грехе, које су можда учинили и да њихове душе усели тамо где нема туге, жалости и уздаха. Нека је слава палим добровољцима«. После беседе проте Луковч&а, претседник владе и остали послужени су кољивом.

ОВИМ ПУТЕМ...

Овде је младост и радост *•+ и туга! Оеде је божански дивно, узвишено и депо... Свестворитељ је дао човеку једно богато одличје, дар несвакидашњи, пурпурни и златни, а то је жива реч наша. И Због тогз наше двогодишше добровољачко искуство даје нам за право када најобјективније можемо ублажити и дефинисати тај појам, да је реч жива сила, најјаче убојно оружје, рамо је треба правилно схватитЛ, разумети и служити се н>оме. Она је тужилац и бранилац, оштра као сабља, јака као гром... И свака је реч иаша зато уклесана у гранитне стубове вечитих идеја Истине и Правде, који су и синоними наодег унутрашњег проживљавања, соиа на шег чистог и душе наше беле. Овим путем иду само хероји и мученици. Ово је испробани, утабани пут протеклих генерација и

генерациЈа, чијом је крвљу наш кропана свака грудвица земље Србинове и чије су кости узидане у ове темеље од живих Споменика- Они су вечити мементо нама и нараштајима који долаЗе. А добровољци иду овим путем Они су доста прешли и поодмакли. Бразда је заорана, али не и изорана — а то добровољци добро знају. Још треба ићи, још треба труда, борбе, жртве. А за тај задатак и пут дорасли су млздићи јаког, челичног духа, топлог срца, благе душе, чврстог карактера и беспрекорлог морала. Идући овим путем доб.оовољци су положили предиспит српске духовне зрелости — сведочанства егзистенццје народа свог: Гропка, Дубона, Ваоовнице. Рача, Кнић. Хапине Ливаде, Петро вац на Млави, Кукавица, Вучје,

Душан А. Крстовић — Прва добровољачка жртва —-

Данас се навршава тачно 2 године од јуначке погибије Душана А. Крстовића, матуранта текстнлне школе у Лесковцу и добровољца III Срп. ђачког добровољ. одреда. Душан Крстовић рођен је у Рашкој 1922 год. а пао је 25 септембра 1941 год. код села Дубоне као прва добровољачка жртва у борби противу комуниста. Веселост, нежност, дружељубље, храброст, витештво, пофожност, дубока љубав према напаћеној родној груди и вера у жи вотну снагу његовог народа биле су врлине које су красиле ње гову младост. Дошао је 6 април. Дан народне катастрофе. И то онако тешке и мучне, како се другу Крстовићу приказивала још раније. Пошао је тога дана у Свајој 18 години као добровољац четник да да свој млади жјшот Отаџбини која ће сутра — он је тога био свестан и у томе је величина његова — и Сама бити тешко рањена, ако не и уништена. Алн Свевишњи сачува његов жиаот тада да би га могао доцније опет дати Отаџбини која се рађа. После народне пропасти отпочео је рад на обнови ратом и јеврејско-масонским духом разривене земље. Крстовић је одмах приступио том раду. Јуна месеца 1941 год. десила је катастрофа у Смедереву. Он сматра светом дужновдћу својом да пострадалој браћи пружи помоћ у границама свој'их могућности. И сасвојим друговима стуна у Добровољну радну службу. По највећој врућини у великој прашини порушених кућа он. са свој'им исто тако младнм доугозима, по васцели дан ради најгрубље послове потпучо бесплатно.

Отпоче рат Немачке и СовЈ'етије. Паралелно с ратом запрашташе пушке и бомбе улицам.а градоВа нашиХ, горама и пољима нашим. Неред поче владати. У престоном Веограду јави се потреба обезбеђења реда и мира. Вило је потребно створити градску стражу од интелигентних чланова и идејних бораца. Друг Крстовић похита и тамо, знајући да је драгоцена свака српска глава. Ни је се стидео ни извикане полициске униформе. Није се плашио ни пребацивања од страиб његових познаника. Био је убеђен да ради само оно што је од користи за Јћегов народ. Време је оДмицало. Акција комунистичких бандита и сопСких одрода постајала је све обимнија. Српски народ нашао се је између чекића и наковња. ИзгледаЛо је да нам нсма спаса. Али толико пута доказани геније рода нашег ппоговори и овога пута. Генерал, Милан Недић уздиже српски барјак и позва на окуп све поштене и праве Србе. Овом позиву одазва се прво градилачка младост. Један од те одушевљене националне младости јесте и Кр/ловић, Одмичу дани, месеци, године. СрпСки народ се враћа своме Светосавском путу. Црвена магла већ се дигла са светог тла наше намучене домовине. Нова зора се већ насдућује. А према новој зори виде Се ликови који постају све већи, све светлији и светији. То су ликови нових мученика. ЛиковИ нових неимара Српства. Ликови Прометеја српске наде, срцске вере и српске љубави. Један од н>их јесте лик Душана Крстовића. Душан Ј. Пејчић

Љиг, Ариље — ето победа, живота, венаца славе, све то! — али и доказа да само хероји иду преко трња и стења, успињући се и приближаваЈући се сви ближе и ближе идеалу свом... — Мирно. — Умукните очајници. — Бежите песимисти. —- Сакрите се неверници. — Не вређај их, позадино. — Поштуј их. Добровољачке младе животе свакодневно лижу пламени језици смрти... А ако се и деси да поклекну, евентуално, за тренутак, и да падну, невини и чедни као снопови на гумну, у жрвањ нелагодног и немилосрдног снобизма — да се њихова душа мучи и вулкански ври у грчу спутаног и заробљеног духа и у стожерима унакрсних ватри интригашких, адских светова; испливаће ипак они, испливаће и допливаће срећни и благи у вечну луку духовне смирености. Јер сваки свој ' акт пред Богом, пред људима, пред народом сво јим, посведочавају добровољци, као нико до сада, дубоким, продуховљеним, хришћанским визионзрством, праћеним симболима живе речи своје и живог крста свог... Зато они већ тако лако и са успехом полажу претешке испите на којима би и на којима су духовна материјалистичко — капиталистичко — пролетерска праунучад одавно положила оружје и пала, јер су морала пасти... И затО, баш зато, они иду овим путем, путем жртве, крста и распећа, јер верују, докрајчавајући своју младост у добровољачким четама и драговољно дајући животе за Отаџбину — „Отаџбино, ти си као здравље!" да земља наша мора васкрснути нова, лепа, дивна. величанствена и красна. Тиме уједно, својим, не само речима,_већ_и делимз, јавно и отворено, мандфае1 : ују безграничну љубав за Србију, правдајући ону велику- истину великог индиског филозофа, песника и мисилоца који вели: „Живот нам је дат, ми ћемо га заслужити ако га дамо!"Још једном: добровољци се зато не обазиру нн лево, ни десно, ни у мекано перје, ни у „обећане" персијске ћилиме, ни за пакленим ђаволским изданцима, који су оличени и изражени у живим примерима савремених, обезбожених, бедних и уображених Фарисеја и СадукеЈЈ. Иако им се на путу супротстављају изненађења и разочарења, они хрле, лете напред, у праведна и стреловита, фанатична усхиђења — само овим путем, јер: Овде је младост и радост и туга! Овде је божански дивно, узвишено и лепо... Живорад Д. Илпћ, добровољац

Погреб једног добровољца

(Фото: Државна пцопаганда)