Српски народ
Српски народ 25 септембра 1943
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ
- Ошвач српске уметничке националне музике -
Први српски композитор, Корнелије Станковић. рођен је 1831 год. у Будиму, а умро је 1865 год. у истој вароши. Његов кратак и мало ружичаст живот, био је испуњен неуморним радом, који је великим делом био управљен на лично музичко усавршавање, а исто тако и на ствараше музичких дела. И поред свога веома слабог здрављ.а, Станковић је боловао и умро од туберкулозе, он је сву своју снагу и све своје способности уложио да по узору и трагу великог Вука Караџића, скупи српске народне мелрдије и наше црквене песме и да на основу тога музичког блага створи српску националну уметничку му§ику. Та је замисао била огромна и од највеће и најбитније важности за даљи развој наше националне уметничке музике, и што Станковић због свога кратког живота и скромног талента није у потпуности могао остварити, учинили су његови следбеници почев од Стевана Мокрањца па све до неких наших композитора данашњице. Први српски композитор, Корнелије Станковић, ударио је темељ и дао правац оној нашој уметничкој музичкој школи, која је на основу наших народних и црквених мелодија, а и самостално у духу тих мелодија, дала најлепше и најбоље примере музичких остварења у целокупном нашем музичком стварању. Та дела и јесу нешто врло позитивно и вредно у нашој уметничкој музици. У томе и десте на.јвећи значај Корнелија Станковића, јер ,је он пр?и показао прави пут будућим српским композиторима, а то је пут здравих музичких остварења, на основу народних мелодија, или остварења у духу тих мелодија. И није никакво чудо што су овим уметничким идеалима Корнелија Стан ковића тежили готово сви наши истакнутији композитори. Две битне особине Станковићевог духа и карактера јесу велика побожност и велико родољубље. Томе треба додати још и његове тихе и племените душевне особине и урођену скромност, али и чврстину карактера и посто.јаност воље, па се тек онда може јасније и одређеније схватити његов уметнички став као композитора, и унутарња, суштинска вредност његових композиција. Са практичне тачке гледишта његове композиције имале су да издрже борбу у тадашњој Срби.ји са хорским композици.јама страних композитора, мале уметничке вредности, које је нарочито одржавао и пропагирао тадашњи хоровођа П^вог Београдског певачког друштва, Милан Миловук са сво.јим хор.ом. Приватан Станковићев живот био је врло тих и једноставан. Он није био од оних композитора, према чијем би се животу могли писати читави романи. Као двадесетдруго дете, остао је р?но без родитеља, када га је узела на издржавање његова сгарија сестра. Тада је он свршио основну школу и неколико разрсда гимназије. Као младић од шеснаест година налази се у Пешти где се скоро самоучки усавршава у музици, нарочито је велику пажњу обраћао свирању на клавиру, вежбајући и по неколико сати дневно. Затим 1850 одлази у Беч и продужава музичке студије код тадашњег врло познатог музичког педагога Симона Сехтера. Живот у Бечу омогућио је материјално Станковићу један стари пријатељ његовог оца. Познато је да је Корнелије Станковић био одличан клавириста и да је приређивао концерте са технички доста тешким програмима. Већ у својој двадесетој години Станковић има поилике да чује извођење своје Прве Литургије, а одмах после тога и извођење и своје Друге Литургије. Незнатан успех обе ове композиције потстиче Станкови-
ћа на одлазак у Сремске Карловце где остаје око две године ради записивања српских православних црквених песама. Овај га је посао и забележени музички материјал толико одушевио, те је одмах приступио хармонизовању тих мелодија. Тако је постала његова Бошанствена Служба Јована Златоустог и Православно црквено појање у српског народа. Интересантно је и карактеристично за самог Корнелија и његово родољубље, што је Божанствену Службу посветио српском народу. Целокупан овај значзјаи Станковићев рад на црквеној музици обилно су помоглч црквени великодосто.јници и црквене власти у Сремским Карловцима, мада је на почетку рада и код ових имао незнатних тешкоћа. улогу имала његова велика оданост религији и Богу и његова искрена љубав према српском народу, а то је оно што и даје највећу важност и вредност за будућност делима Корнелија Станковића и његовој уметничкој личности, као творцу и оснивачу српске националие уметничке му.зике. Станковић је свесно, можда и жртвујући друге успехе да је пошао другим путем, кренуо народним путем на који га је навео генијални самоук Вук Караџић. Али је Станковић баш тим својим уметничким ставом и својим скромним народним композиција. ма много више учинио за нашу музичку културу, иего да је у компоновању лоше подражавао Шопена или Листа, који су у то доба својом музиком и својим концертима доминирали у Евро-
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ
Године 1861 Станковић приређује у Бечу у сали МизЈк-Уегеш-а концерт сво.јих хорских црквених композиција, под покровитељством патри.јарха Јосифа Рајачића, као српско народно црквено појање, и постиже пред врло одабраном и једним делом и стручно музички образованом публиком врло леп успех. После овог успеха Корнелије долази у Београд по другипут и ту добија новчану помоћ од Кне за Михаила Обреновића ради прикупљања и бележења српских народни- меЛодиј&. Забележене мелодије одмах је хармонизирао и обрадио, за певање са клавирском пратњом, па су као такве штампане, под насловом Сппске народне песме, књига /. Треба напоменути да је Корнелије и пре по.јаве ове књиге песама издао још две књиге, које је раније обрадио, и које тако исто садржавају српске народне мелодије. Од осталих Станковићевих композиција треба поменути Дпе песме, рађене на текстове Шилера и Гетеа. Словенски кадрил, Српски кадпил (по срп. нар. песмама), Бугарски кадрил (по бугар. нар. песмама), Братим^тво (полка по сремским нар. песмама), Сремско коло, и још неколико песама за клавир соло или за певање са пратњом клавипа. Из пелокупног његовог композитооског пада види се да .је Корнелије Станковић највећу пажњу посветио хармонизирању, хорској обради, Карловачког српског црквеног певања, и хармонизиоању српских народних песама за један глас са пратњом клавира. Веома мали број је његових сопствених композицц.ја. Из тога се не може тврдити д'а Станковић не би био у.стању да компонује и већи бро! извопних. сопствених композици!а, али се може закључити да је у његовом уметничком раду претежну
пи. То се лако могло десити тим пре, што је и сам Станковић био одличан клавириста. Стеван Мокрањац, наш компо; зитор који је остварио оно што је желео Станковић, за свој успех у уметничком и организаторском раду имао је много да захваљује уметничкој идеологији и борби за ту идеологију Корнелију Станковићу, јермујеон показао којим путем једино треба да иде у своме стварању. И заиста, Мокрањац је само Корнелијевим путем и ишао обрађујући искључи наше црквено певање и наше народне песме. Колико је Корнелије Станковић био одан сво.јим уметничким и националним идеалима сведочи и то тпто је 09 после свога другог доласка у Београд, а по жељи свога одличног друга и пријатеља, нашег познатог сликара Стеве Тодоровића, и његових присталица националног правца у Првом Београдском певачком друштву, примио се за хоровођу овог. друштва наместо Милана Миловука, који је изводио композиције страних композитора. То је било 1863 године, када је у сваком случају, Станковић сврјим способностима могао добити запослење као музичар у свакој већој вароши Средње Европе. Њагов долазак у то доба у мали и примитивни Београд значи само велику љубав и пожртвовање за сво.ј народ. Једна ствар оста.је неразјашњена у раду Корнели.је Станковића, или можда није откоивена и довољно наглашена. Технички поступак у његовим делима у смислу хармоније и контрапунката врло је скроман и једноставан, школски, да се мора поставити питање: можда је Станковић и ту донекле поднео жртву, 1"ер је сВесно; просто и лако обрађивао своје композиције. да би се оне у тадатњем ппимитивном и патријархалном, српском дру-
штву могле изводити и на јавним концертима и у приватним кућама. Свакако да је његова спрема морала бити много већа, јер је као већ врло добар клавириста ступио на студије музичке теорије код тадашњег најбољег професора контрапункта у Бечу, Симона Сихтера и са успехом радио. Дела Корнелија Станковића већином су штампана за време његовог живота и као таква растурена и до њих се данас врло тешко мож_е доћи. Пошто се готово сви рукописи његових дела
налазе у Академији наука у Бео- ™ граду, требало би их штампати као популарно државно издање, јер свака српска музикална породица треба да има у својој музичкој библиотеци и обраде народних песама нашег првог композитора, а сваки наш црквени хор треба да пева и понеку обраду његов-их црквених композици.ја. То би био најлепши споменик овом заиста вредном, заслужном, честитом и способ- ^ ном Србину, првом нашем ком- ' позитору. Б.
ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА МУЗИЧКА ПРИРЕДБА ДРУГА МУЗИМКА НЕДЕЉА БЕОГРАДСКЕ РАДИОСТАНИЦЕ ^ У времену од 1 до 7 октобра, недеље Београдске радиостанице,; Београдска радиостаница прир«- у четвртак, 7 октобра, изв,ешћеј ђује своју Другу музичку неде- се други симфониски концерт у,ј току ове недеље. На овом симфо- • писком концерту, на коме ће сви.'
љу, у чијем ће извођењу узети учешћа велики број угледних уметника из Немачке. Друга музичка недеља Београд ске радиостанице почиње великим симфоииским концертом, у петак, 1 октобра. Као гости, на
рати Велики оркестар Београдске | радиостаниде под управом Ос-Ј валда Бухолца, појавиће се као солист Ержк Тен-Берг, клавири-' ст<а из Берлина. Програм је сле- ;ј
овом концерту појавиће се проф. дећи: Концерт за дугачки оркеВилхелм Штрос, познат« умстник стар од Хермаиа Шредера, Копна виолини из Берлина и проф. церт за клавир од Моцарта, С»м: Рудолф Мецмахер, чело, из Мин- фоннјске варијације од Цезара \ хена. Као диригент на овом симфониском концерту биће Карл Лист, док је програм следећи: Двоатруки концерт од Јохана Брамса и Симфонија бр. 4 (неисправљени оригинал) од Антова Брукнера. Другог дана ове музичке недеље, у суботу, 2 октобра, пред бео градску публику појавиће се познати Квартет-Штрос из Минхена: проф. Вилхелм Штрос (I виолина), проф. Рихард Хебер (II виолина), проф. Валентин Хертл (виола) и проф. Рудолф Мецмахер (чело). Трећи дан Друге музичке недеље Београдске радиостанице биће испуњен камерном музиком. На камерном концерту, који ће се одржати у недељу, 3 октобра, узеће учешћа као солисти: Ерика Рокнта, сопран из Беча и Рудолф Виле, на клавиру. На овом камерном концерту свираће Камерни оркестар Београдске радиостанице, под управом Карла Листа. После једнодневне паузе, гости из Иемачке појавиће се поново на подијуму Коларчевог народног универзитета у уторак, 5 окотбра. Овог дана извешће се Вече песама и мелодија, уз учешће гостију: камерног певача, Хајнца Мартена, тенора из Берлина, и концертне певачице Дорис Винклер, алта из Дрездена. Најодабраније ствари, међутим, извешће се у току последња два дана Друге музичке недеље Бео градске радиостанице, 6 и 7 октобра. Првог дана биће извођена Миса солемнис Лудвига ван Бетовеиа. Поред Великог радио оркестра Београдске војне радио станице, под управом госта, познатог генералног музичког директора проф. Хајнца Вајсбауха из Беча, у извођењу Мисе солемнис, узеће учешћа и солисти: Ерика Рокита, сопран из Беча, Дорис Винклер, алт Из Берлина, Хајнц Мартен, тенор из Берлина, Јоханес Вили, бас-баритон из Франкфурта, затам Радио хор и хор београдског Народног позоришта. Последњег дана Друге музичке
Фравка и Тил Ојленшаител од 1 Рихарда Штрауса. Све ове приредбе Друге музичке недеље Београдске радиостанице одржаће се на Коларчевом народном универзитету, са почет ком у 18 часова. Карте за ове приредбе биће пуштене у прода- • ју у среду, 22 о. м. и моћи ће да се добију на блзгајни Колар- : чеве задужбине. ж ВАГНЕРОВА ПРИВАТНА ПРЕПИСКА Познато француско издавачко предузеће Галимар, у својој колекцији Немачки класици, издало је две свеске приватне преписке Рихарда Вагнера са Листом. Два генијална немачка композиторз били су велики при.јатељи, и све оне мисли о музици и уметности које су они измењали, сада су приступачне и најширим слОЈевима. Издања имају стручне предговоре. Рудолф Баумгарт, познати истОричар и биограф, постигао ,је велики успех књигом Фернандо Мегалан, у којој је са пуно занимљивих појединости описана истор-ија првог »ута око света. Та књига је гада пре«;дена на Француски а под насловом „Мегалан, Историја први пут око света". Прво издање овог француског превода већ је распродато, а друго је већ у штампи. Од истог писца, ускоро ће на француском језику изићи књига најугледни.јих личиости XIX века, под насловом Стубови храма. | ЛУКСЕМБУРШКА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Народна библиотека у Луксембургу, као што је познато, створена је у XVIII веку и од тога дсба она је, бро.ј својих рукогшса и књига стално повећавала. Библиотека сада има 61,5.000 примерака разних књига, међу којима су неке врло ретке и скупоцене. Библиотека такође располаже са преко 300 драгоцених рукописа. Сада је наређено да се тој б;иблиотеци предаду на чување све секвестиране библиотеке у војр.одству, тако да ће ова централ-ј на библиотека бити знатно по-ј већана примерцима ретких к и>и*ј га.