Српски народ

Српски народ 2 октовра 1943

МОЦАРТОВА ПРОДУКТИВНОСТ

Немачки умешниџи у Београду

Велика Мос.арто-ла ггзкјалвосг граничи се са чудом највишсг реда, не сако по суштинској музичкој вредности његових дела, већ и по, броју, (количини) и дужини трајања тих дела. Само они који компонују музичка дела или они којк преписују музичке партитуре могу да схвате и прет ставе себи Моцартову огромну радљивост и брзину компоновања и писања нота. У своме кр-зтном животу од 35 година (17661791) он је компоновао пуних 25 година, почевши од сроје десете гсдине. За го време написао је 622 завршене композиције и 132 незавршене, да;<ле укупно "54 композиције већином дужег трајања, јер је Мсиарт врло мало компоновао кратке ствари, као што су на прчмер с »с песме или мањи комади за клавир, који м^гу трајати и свега но неколико мг'кута. Ако претио.-тавимо да је Моцарт у свакој глдини 300 дана посвећивао компоновању (осталих 65 дана морао је посветити другом раду: спремању концерата, свирању на инструменгима, дириговању, путовању, затим одмору, болести итд.), онда је он за својих 25 година рада имао на расположењу свега 7500 радних дана, тј. он је био у могућности да за сваких 10 дана створи по једну нову комиозицију, јер их је свег^ напиоао 754. Треба имати на уму да претежни ^ео ових композиција заузимају аелика дела која су у вези са оркестром, тј. инструментирашем, као напр. 14 опера и 49 симфочија и друге црквене композиције са солима, хором и оркестром, или концерти појединих инструмената са пратњом оркестра. Овај велики број Моцартових дела и њихова велика дужина трајања, само нам сведоче о томе да су код њега инспир,аци.'л, инвс-нција и механичка енергија,

при раду непрекидно истицале као из непресушног извора. Такт се само може објаснити чудо, да је Моцарт своју оперу „Фигарова свадба'' компоновао за 42 дана, а да је могао компоновати за је^ан дан читав гудачки квартет, који при извођењу може да траје 20—30 минутч. И увек је музичка суштина озих дела била на достојној висини свога творца. Моцарт, геније радости у музици, био је и геније рада и велике активности у жнвоту, иако, је интимно сматрао да је смрт највећа човекова пријатељица. Један кратак попис Моцартових важнијих дела још боље ће употпунити слику његовог огром ног рада на компоновању. Према овим делима види се да је Моцарт компоновао само дела већих облика, чи,1е трајање извођења не може бити мање од двадесет минута |'с >нате,) а може и да траје два до три сата (опере). Он је у главном држао три композициона облика: опера, миса и соната. Од опера најуспелије су му комичне опере; од миса,-чувдни Реквијем (Свечани парастос), а сонатни облик употребљивао је зз симфоније, концерте и камерну музику. Највећи број Моцартових дела написан је у сонатиом облику. Према данашњим појмовима компоновања и успеха постигнутих у смислу квантитативне продукције музичких дела, ови су бројеви несхватљиви, и да би један савремени композитор могао да достигне Моцарта у томе потледу он би морао да живи и да ради најмање 250 до 300 година, јер су данашњи музички таленти сасвим друге врсте и другог карактера, а и поступак у раду и у данашњем музичком стилу је сасвим друкчида. Ђ.

У току прошле позоришне сезон-е београдска Радиостаница нам је приредила више врло успелих концерата, на којима су учествовали најеминентнији прет ставници културног живота немачког Рајха. Доласком немачких уметника у Србију учињено је врло много на међусобном упознавању наша два народа и ти ме ударен чврст темељ за један

бољи и са више разумевања живот у новој европској заједници. И ове године управа Радиостанице је припремила читав низ приредби, за које је већ обезбедила учествовање великог броја немачких уметника. Тако ће још у току идућег месеца на Коларчевом универзитету бити одржано неколико концерата, са најодабранијим програмом.

Горе: Урсупа Дајнерт у је,. балетској тачки. Десно: Маргит Симо пева (Фото: ВРА)

Увод у ову сезону било је „Ве лико шарено поподне", које је одржано 24 и 25 за немачку војску а поновљено у недељу 26 сеп тембра за београђане. На овој приредби су поред осталих уметника учеотвовале и познате филм ске глумице Маргит Симо и Урсула Дајнерт, које су на јуриш освојиле београдску публику. Леп, звучан алт Маргит Симо је нешто што се рвтко чује и аплауз којим ју је публика иаградила био је потпуно заслужен. Урсула Дајнерт је изазвала одушевљење београђана својом оригиналном интерпретацијом шпанских игара. Гостовање ових двеју симпатичних филмских .глумица остаће у дугом памћењу београдске публике.

Културан филм као васпитао сретство

Кула градске куће у Брижу, из средине XIII века, симбоп моћи холандских трговаца Ро1о: Тођјз Из Тобисовог културног фипма: »Фландрија германског дшвЈГ"

Од свега онога што нам је филм дао нема ничега драгоценијег и лепшег него што је поглед у најскривенија чуда наше васионе, која нам открива културни филм. Хиљадуструки, микроскопски ситан живот у капљици воде, борба за опстанак, умножавање невидљивих инфузорија, лагано рашћење, цветање и вењење биљака, бескрајност цебеског свода, живот звезда, царство облака, светлоети, извора топлоте, кружење крви у венама, продирући поглед Рентгенових зракова, хируршке операци.је лекара, ,-грандиозни свет модерних фабрика. од постанка хемијских ттродуката до серијске фабрикације трактора, цела синфонија рада од неуморног копања рударског раденика до свакодневног живота сељака... бескрајан свемир и ограничен живот људи ... културни филм је велики мађионичар, који нам показује све тајне овога света, које неможе ни најсмелија фантазија да величанственије и шареније измисли... 'О ј како 'Је Уфа ! 1ула 1918 осНовала одељење за културне и поучне филмове, она је за два•десет година прижељног рада ргворнла немачком културном ; ;/фил«у светски глас. Уфин одерЉак за продакцију кдату.рних

филмова располаже са неколико специјалних атељеа, која су снаб девена последњим тековинама модерие технике на овоме пољу. Овде ее испробавају сви нови проналасци на пољу кинематографије, да би се после практично употребили. Ту се већ радило на тон-филму, када је међу филм ским стручњацима владала најжешћа дискусија о могућности употребе тона у забавном филму. У овим одељењима се налазе телеобјективи и сочива за даљинска снимања, апарати за снимање које траје месецима без престанка, апарати за снимања под водом, и најзад микролабораторије са најмодернијом микроапаратуром. Овде су се стварали филмови у бојама, када се још није ни мислило на филм у бојама. Културни, а нарочито биолошки филм, је област у којој је Уфа стекла трајних заелуга. Она има сопствену групу за производњу биолошких филмова, уз коју се као саветодавац налази читав низ научника од светског гласа. Биолошки филмови као „Снага биљака", „Држава мрава" и „Држава пчела", затим „Мистерија живота", „Природа и техника", „Умеју ли животиње да мисле.", као и филмови у боји „Зоолошка башта на дну мора", „Једна свадба међу животињама" и „Шарени свет гмиз-аваца" оби-

шли су целу земаљску куглу џ свуда су постигли највећи успех. Поред Уфе и остале велике фирме као Тобис, Бавариа, и Винфилм, имају своја сопствена одељења за израду културних филмова. Један од најинтересантнијих филмова био је својевремено „Шта је свет?", грандиозна историја стварања света, затим Баваријин филм „Германи против фарао-на", који нас уводи у рану историју човечанства као и у почетке наше културе и уметности. Изнад нормалног обима културног филма се истиче Ертелов филм „Микеланђело", којим је по први пут учињен покушај да се на филму прикаже гигантско дело највећег уметника Ренесансе и да се ова личност прикаже публици биографски и историјско-уметнички. Овај филм једном интересантном драматургијом, документима онога доба, уметничким разматрањима и оригиналним снимцима на лицу места^ отворио је нове путеве овој врсти филмова. Могућности културног и поуч-' ног филма су неограничене. Они ће у будућности да заузму врло важно место у филмској продукцији и доћи ће дан када се мо-< деран човек и модерна настава неће моћи ни замислити. без ове врсте . филмова, /■