Српски народ

Српски народ 2 октобра 1943 л ; ,

КБИГЕ И ЛИСТОВИ

Живот V Мароку Значај Југоистока •< 1 / Јо$е( Магг: Се5(аИ\уапс!с1 с!(

Ерлинг Бахе: Иа падинама да би боравак утицао да се заАтласа. У земљи где је пажања расплину у ширину, да ХаЈнрих држао земљу на се многе ствари научнички проколенима. Путописне црти- верава.ју, и да се уобличе у једце из Марока. Издањс Про- ну можда гломазну студију. Осветне заједнице а. д. Стр. вако, ова путописна скица дата 131.

Познати дански новинар Ер'линг Бахе упознао нас је овом својом књигом са оним Мароком који нам је иначе непознат, обвијен мистеоијом авантура из „Хиљаду и једне ноћи", харемским зидинама, трговином робља... земљом која врви од полици.јских агената и јеврејских трговаца. Као сви репортери који у жељи За сазнањима крстаре земљиним шаром Ерлинг Бахе' је хтео да уђе у срж Марока. У томе је ус-

Јо$еГ Магг: Се$1аНмапс1е1 с1ез $ис/05(ел5, Ргипс15дег§-Уег1а§, ВегНп, 5., 368,85 ВНс1ег, &ећ. 12,5 КМ. О југоисточном простору постоји читав низ књига на немау облику репортаже, поред своје чком Ј ез ику, али ни једна од непосредности одлику.је се и из- њих ни Ј е тако прегледна, не изванредном занимљивошћу. А у носи тако обиље материјала као томе је и њена велика вредност. ова . у овој књизи се налазе од . говори на историска, политичка, културна и привредна питања О/е Ша-1ег$сћаи: Оег И/е§ целог овог "ростора, свих дрс?ех РНтз уол с1ег Р1апип& жава и народа који у њему жи&/5 гиг УогШгип^. Вапд 3 с1ег ве. Читајући ову књигу ми ви5С г Г ! Пе "и п ег г Ша : 1ећг , 5сћа ?. димо да европски Југоисток ни„рЈЈтзспаНеп-РцтГогбсћипз „Ша-Висћуег1а§" СтћН. 1941 само Ј една шарена слика питорескних ношњи, лепих пејсаОва мала свеска даје исцрпан жа као и музе ј ре квизита Истои детаљан приказ почетка рада

БмблиограсЈзија

пео. Дао нам Мароко без вела, Уфиног института који је једин- ка к °ји нестаје, већ је то без бурнуса. Он је путовао кроз ствена установа своје врсте. У- простор у коме живе народи копустињу, разговарао са колони- ф И ц институт ,је мали, али вр- ји припадају разним расама и стима, са странцима који су у ло богат музеј, где се могу на- религи ј ама . Процес који се даМароку нашли другу отацбину, ћи сви могући податци о филму ^ ^ ^ Југоистоку има ду .

са шеицима који тако течно го воре француски ,а који Французе мрзе горе него јевре.је. Бахеова књига занимаће све оне који се интересују животом и приликама овога дела Северне Африке. На Северу, у цивилизованом ^елу света, посто.је скупови жена, тзв. феминисткиња које се громким фразама боре за п.рава жене. Оне су против ропства, харема и окрутног понашања мушкараца према слабом полу. Ерлинг Бахе је видео хареме. Разговарао је са лекаркама којима је слрбодан приступ у ове женске тамнице. Он је нашао да је

арапска жена задовољна. Она . , друкчији живот не тражи. Она ОВО Ј мал0Ј књижи « и је против слободе. Сматра себе Ресантних података коЈима ће за драгоценост коју људи мора- да У ™тпуне своје знање о кинеју чувати од туђих погледа. За матог Р а Ф и Ј и еврорљанке мисле да их мужеви ■не воле, чим им дају слободу кретања. Бахе је ванредно описао свакидашњи .живот Марока, пијацехотеле, друмове, скитнице, просјаке, трговце и студенте. Од малог гимназисте у чијој се глави развијају планови о бескрајним путовањима, па до

и развитку филмске индустрвде, која је данас такорећи, на вр- гу предисторију, и може се рехунцу стварања. ћи да ни један део нашег конВише од 80.000 студената, но- тинента није претрпео такве винара и глумаца, што страних промен е у својој структури као што домаћих, годишње разгледају ову установу. валкан. Овде се могу видети не само Књига Ј е В Р Л0 занимљиво пикуриозитети првих филмских сана и потребна .је свима онима покушаја, већ да се студирају који желе да се упознју са проразне етапе на пољу развијања блемима Балкана, јер је написафилмске индустрије. Једно од на човека к ји наше пол наЈИНтересантниЈих одељења Је л бесумње архива, у којој су са- стрво врло добро познаЈе и кокупљена најстарија документа и ји је до сада дао неколико станфотографије филмске прошлости. Љубитељи филма наћи ће у

дардних дела о Балкану. <!/'

О КАВКАЗУ 'А. БапсЈегз: КаиказЈеп: Се- тим црактичну помоћ Рајх није зсћкћШсћег Птг155. Мип- могао да пружи Кавказу, као што сћеп, Ноћепекћеп - Уег1а§. није могао да му помогне ни за 249 5. време крсташких ратова. ! Померањем светских путева на . „ Писац овог дела о Кавказу, А. велике океане, Европа је почела научника потребно је да ову Саидерс, познат је у свету као да се мање интересује за Кавказ; један од најбољих познаваоца поново рађање континентално

књигу прочитаЈу сви интелектуалци, јер ће им она увелико употпунити њихову слику о свету. Бахе пише без много околишења. Улази одмах у суштину ства ри. И онда када описује напорне студије и з^датке који стоје пред арапским студентима, као и своје бекство пред француском полицијом, Бахе је подједнако занимљив. Поред занимљивости причања, код Бахеа читалац опажа на из-

Источне Европе. Овом књигом он нам се претставио и као добар познаВаоц Кавказа. Кавкаски народи, који припадају Индогерманима, од најранијег времера су узимали учешћа у великим европским и аријским државним и културним покретима; при томе се овде не ради само о једном обичном примању европских културних и државних тековина, већ истовременим

европске мисли поново је Кавказ ставило у центар пажње.

Понетак веше киузичке недеље у Београду Јуче је отпочела друга музичка недеља, коју приређује Београдска радио станица. По учешвесним местима ванредну, готово појавама, као што су феуЈализам ћу најистакнутијих немачких уи витештво, али и јачање кне- метника и по програму ова недеља претставља један од најве-

песничку лепоту описа афричких зора и звезданог неба, каравана жевС ке власти на штету целе на-

који Језде пустињом и тамних арапских очију, које странца гле дају охоло и неповерљиво. Бахе је хтео да види све. Он се спријатељио са утицајним Арапима. То властима није било по вољи. И онда је он морао на себи да искуси да француске вла • «. сти у Мароку више воле да гле- њег0В0Ј "Ж 0 "* Т*'

дзју кад странци одлазе, него ка. да долазе. Оне им чак у одласку иду наруку, гледају једноставно

ЦИЈе " . ћих уметничких догађаја у кулКавказ је морао из Ј 'едног ве- турном животу послератног Београда, може бити у нашем културном животу уопште. Недеља је отпочела концертом на коме је учествовао. професср Штроса, један од најпознатијих немачких виолиниста, који је по своме долаеку у Београд изразио своје задовољство, што у

ка у други да издржи продирање азијских народа, који су га сваки пут опусташили; да кавкаски свет није никада подлегао овим нападима има се захвалити

ном географском положају: Каспи.јско море је увек отклањало директан напад азијских народа, да их се што п а е отресу, да не " 0ЈИ су при СВ0ЈИМ >? ападима на кораку ЗЛИ Д3 ИХ " РаТе У СВЗК0М с е^ерним^делом*"^К авказаГ т а к о* 1 е Београду може да изведе музичКавказ остао релативно поште- ки програм тако високе музичке " МарГо™д Г' «* Ху "р К0,И СУ у « ° 6 »»» очи у друкчијој светлости од оне веку 0П У СТ0ШИЛИ вропу. публици са великим музичким у којој смо га замишљали. што У новом веку Кавказ је све ви- смислом и културом. нам постаЈ'е ј 'асно да Арапи по- ше и више долазио у интересну ред све своје лепоте страшно за- сферу појединих својих суседа, — Уосталом — додао је проф. УДарају, да у Мароку деца уми- Персије, Турске и Русије. Када т смешећи се — га сам на РУ одмах по рођењу Више но у је почела да опада моћ Персије ш ' рос ' смеш <~ли се Ја сам на ма којој ' другој земљи, услед пр- и Турске а Русија постајала све својим турнејама и по Немачкој љавштине и нехигиЈ *ене, и што јача и отпочела да врши прити- ^ по дру ГИМ земљама стекао иску при свем том арапски свет заслу- сак на Кавказ, тада се краљ Исжује бољи живот од оног који точне Ђурђијанске Хераклиус II. ■ ство, да публика у средњим и му се пружа, сведочи о томе да обратио за помоћ цару Јосифу мањим градовима има далеко ви је Бахе умео да гледа Мароко II. и Фридриху Великом, на кога очима реалисте. И, не остаје нам је Хераклиусова држава учинила ше крититизма, него у великим, ништа друго него да зажалимо велики утисак, уколико је његошто је морао да ову земљу на- ва изрека „Ја у Европи. Херакпусти^тако брзо. Али, верујемо лиусу у Азији" аутентична. Међу г0 ВИ111е захтева.

милионским градовима и да мно-

14? &

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7.00 Емисија за српске сељаке и вести иа српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9 00 „Добро јутро, драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9.20—12.00 Пауза 12.00—13.00 Подневни концерт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14.00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 14.50—15.00 Извештај о водостању 15.00—15.30 Извештај Врховне команде с лаг ;ннм цинЈВљањем и кратке вести за војску 15.30—16.00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18.40 Час немачке народне групе 18.40—19 00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених догађаја" на немачком језик\ и вести на страним језицима — бугарски, мађарски Француски и румунски. 20 00—20.20 Вечерње вести 21 40—22.00 Поздрави младог београлског стражарл 22.00—22. Ј5 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 3 октобра

16.05—17.00

17.00—18.00 18.00—19.00

19.00—20.20 20.20—24.00 21.40—22.00 00.00— 2.00 2.00— 4.00

Београд поздравља Бор. Суделују Тамбураш:.и оркестар Араницки, Јован Милићевић-Мостарац, Деса Јовановић- хавајски квартет Ђорђевић, секстет Симић, Војин Поповић и сестре Перић Весело поподне II. Музичка недеља Радио Београда. — Камерни концерт. Свира камерни оркестар Радио Беогозда под управом Карла Листа. Солисти: Ерика Рокита (сопран) и Гинтер Кисхауер (клавир) Глас Југоистока Пожели нешто из Београд-з Београдски стражар Поноћне мелодије Чекаоница Београд

ПОИЕДЕЉАК, 4 октобра 16.00—18.20 Сппске емисије 16.00—16.30 Забавна музика. Изводи забавни орхестар под управом Ф{зање Седлачека. Солисти. Њура Бошковић-Јовановић и Вујица Брковић. 16.30——16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17:00 Наши омладински оркестри: Ђорђевић, Миклавчић, секстет Чутић и М. Николић 17.00—17.30 Народна музика. Изводе тамбурашки оркестар Араницки, Милена Ћесаровић, Радомир Маринковић и Бора Савић-Крушарац -7.40—18.10 Књижевни час. Деса Дугалић-Недељковић и Виктор Старчић рецитују песме Алексе Шантића 1 УТОРАК, 5 октобра I 1 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Музика из тонфилмова: Нови филмови (Ж . анђели) 16.30—16.35 Извештај Врховне команде 16.35—17.00 Српске мелодије свира квинтет Николић 17.00—17.30 Озбиљна музика (плоче) 17.40—18.10 Народне песме и музика. Изводе: народни оркестар Милановић, Вука Шећеровић, Предраг Буташ и дует Тодоровић—Спасојевић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СР*ЕДА, б октобра 16.00—18.20 Српске емисије 16.00—16.30 Квартет Немечек—Слатин 16.30—16.35 Извешта.ј Врховне команде 16.35—17.00 Народне песме и музика. Изводе: народни оркестар под управом проф. Петра Крстића и солисти 17.00—17.30 Народне песме. Изводе народни оркестар Обреновић, дует Срнић, Зорка и Богдан Буташ и Мита Божиновић ЧЕТВРТАК, 7 октобра 16.00—18.20 Српске емисије ПЕТАК, 8 октобра 16.00—1Ј3.20 Српске емисије 16.00—16.30 Аудиција Радио Београда 16.30—16.35 Извешта.ј Врховне команде 16.35—17.00 Концерт београдског камерног оркесгра под управом проф'< Пашћана 17.00—17.30 Шлагери.' Изводи „Златна петорка" 17.40—18.10 Народнб песме. Изђоде народни оркестар Милановић, Катарина Лилић, Предраг Буташ и Мита Божиновић 18.10—18.20 Из савремених догађа.ја. СУБОТА, 9 октобра 12.00—13.00 Подневни концерт војног дувачк^л о, ..., 1300—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика. Свира Ритер секстет 13.50—14.00 Вести на немачком језику 14.00—14.50 Нешто за тебе 15.00—15.30 Извештај Врховне команде и кратке вести за војску 15.30—16.00 Пауза 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српском језику 16.05—18.00 Весела поподневна музика 18.00—18.20 Српска емисија: Добрпвољачки час 18.40—19.00 Музика у сутон . Пева Станоје Јанковић. За клавиром Хермен Шредер.