Српски народ

Страиа б

СРПСКИ НАРОД

30 октобра 1943

СЛАВА НИШКИМ КПВША

Пре недељу дана су кидисали на Ниш, па ^е тако редом. Уништавају ти оно мало сиротиње што се сачувало од пропасти и оно мало крова што ти је остало над главом. Убијају ти преостале с^нове, повећавају ти и онако велики број удовица и сирочадм. Убијају ти и невину децу коју су чак и комунистичке убице штеделе. Хове злочинци из Лондона и Вашингтона и они душмани српски који су се под к>ихове скуте скупили да цела Србија будо гробница, цела Србија да буде у згариштима, и цела Србија да буде у црним барјацима. То су ти, који једнако декламују о бољој сре&и човечанства, о култури, о хришћанству, о праву човека. Ти безочници и фарисеји разарали су у Нишу бомбама српска огњишта и митраљирали су децу, жене и старце кад су хтели да побегну испред страхота Које су они сејали, И да би трагедија твоја, о српски народе, била већа и болнија, знаш ли ко предводи твоје убице, међу којима има и правих црначких дивљака? Авај, твоји рођени синови. Они исти који су побегли са бојнога поља 1941 године. Они твоји властити ваздухопловци, питомци Симовића и компаније, који те срамно оставише самог, узеше твоје авионе и одмаглише да буду туђи плаћеници, туђа слуге, а твоје поновне убице. Када је требало бранити небо над тобом нигде их није било, али када треба вршити покоље над тобом, када треба предводити и калаузити убицама твоје незаштићене деце, они су први. Зато су се пре неки дан топили од радости, што су им Рузвелт и разни јевреји у Вашингтону певали славопојке, кад су примали летеће тврђаве да ти дођу у походе и донесу црне дарове — смрт, теби }«дни и искрвављени, већ полумртви народе мој. О, српски роде, о невине нишке жртве уде ли сте среће. Настало је последње време. Ми наричемо и вапкјемо за правду. А има Бога. Он нам је још остао једини пријатењ. О ви, уклати синови српског народа, како ваше бомбе нађоше баш горди српски град Ниш? Још нам зује уши од ваше дреке из Лондона и од ваших прича о »племенитим савезницима« Енглезима и Американцима. О њиховим великим осећањима за српски народ. Јесу ли то њихови дарови Србима? Је ли то уздарје »родној груди«, о којој се једнако пренемажете? Зар не видите да ти трговци људским месом не лажу само вас, ону жалосну »југословенску владу«, већ и самога Бога? Зар ни после две и по године није вам се слепило скинуло са очију? О, ви трговци српском крвљу, који трчите од Лондона до Вашингтона и од Вашингтона до Москве и нудите ту српску крв. Зашто срамотите српско име урличу^и: ево пазара, ко да више? Српски народ вас поздравља крвавим поздравом. Доћи ће макар ко од вас да за све ово одговара и божјем и народном суду. А ти, јадни народе српски, стегни срце, Србин је за муку створен, недај аваза од себе да твоји силни и бројни непријатељи не ликују. Освета ће доћи јер је и пред олтаром проплакало кандило. И Богу је жао шта нељуди све раде са нама. Видео си их на делу опет и Енглезе и Американце и Тита. Не дај се жив у руке тих џелата. Сврставај се под барјак српски, како би и поред жеља душмана да те униште, остао жив. Истрај на путу српскоме. Прикупи последњу снагу. Хајдемо напред, победићемо само слогом. Наши двори опустети неће, наше племе пОгинути неће. Ми смо 500 година требљени, па нисмо истребљени. 500 година смо мучени, живи на коље набијани, везивани коњима на рзпове, вешани и стрељани, шта све нисмо претрпели, па смо опет живи. Стоји као гранитна стена и живи српски народ на страх душманима, као страшни судија свим немирним и прљавим савестима. Зато, Срби браћо и сестре Српкиње, не уздајте се у помоћ Туђина. Помоћ туђа наплата је скупа. Свако гледа свој рачун, само ми не. Оставите се лудовања. Зар очекујете помоћ од Енглеза, од Американаца или можда од Тита и његових господара? Свугде је ту издаја, пропаст, уништење српског народа. Зовем вас на самоодбрану и самопомоћ. Сви у један фронт. Српски фронт. Само тако ћемо се сами и одржати и одбранити. Нишке невине жртве, родитељи чија су деца разнета, сирочи^и чије су очеве енглеске бомбе раскомадале, видите ли: то ја енглеска захвалност, то је енглеско поштење, то је енглеска правда. Сва перфидија, сва подлост енглеске политике јасна је данас за сваког брата Србина и сестру Српкињу. Карте су откривене. Доста је Лондон две и по године тровао српску душу, мутио здрав разум српски. Нема више никог паметног у Србији који би веровао Енглезима. Над гробовима невиних нишких жртава морамо да затражиМо целокупни крвави обрачун. Над крвавим телима последњих двестапедесет Срба, Српкиња и Српчића побијених овог пута директно од ©нглеске руке пИтамо се: За кога су до сада пале толике жртве српске? За чији рачун толике патње? За кога толике сузе мајки, сирочади, удовица? За кога толики гробови опојени и неопојени? Зар за Черчила? Зар за Рузвелта? Зар за белосветске јевреје или за Стаљина и Тита? Зашто? За кога? За Енглеску и за Америку ми таман толико значимо колико И њихова црначка племена у Африци. Они су нас помињали и поч

Народна жалост за невиним жртваиа у Кишу

;; • •• ' .

. •,. ■ •

Претседник впаде генерал Недић у пратњи министра г. Драг. Јовановића изиази из Свбпрне цркве после пом«иа нввиним жртвама у Иишу Пр&тест раџтшш&а

Српски радници, једнтдушнп окупљени у Српској зајгдници рада одржали су у Београду, у просторијама Заједнице, један величанствен збор, на коме су одали почаст жртвама палим од зверског бомбардовања у Пишу и дали израза свом одлучном протесту против енглеске политике према српском народу усшште, а према српском радништву напосе. Одзив београдског радништва био је тако велик, да дворана пи. је могла све да их прими, већ је збор одржан у два маха. Пре почетка присутни радници одали су пошту својим другови-

ма невино палим у Нишу једним минутом ћутања и устајањем. Фабрички радник Каменко Петровић одржао је радницима пре давање ,у коме је између осталога рекао: „Сва дубина енглеског неморалног става према нама као према народу, па и према радницима, види се из политичког држања Енглеске: док јој је то било потребно она је упорно, из дана у дан потстицала широке пародне масе на буне, устанке, саботаже и друга безумља. Када јој се учинило да јој више користи да из основа измени своје држање она је окреиула лист и

мињаће увек само када треба да нашим месом нахране топове, да не би њихова фина плава крв текла. Или да нас баце у чељуст Стаљинових азијатских хорди. Али, ипак... Срби, главе горе. Чујете ли кораке судбине. И њима долази црни петак. Бог је наредио да ми сами будемо ковачи своје судбине. Ово болно нишко крвопролиће зове нас у јодан јединствени фронт. Срби на окуп. На ову најновију енглеску издају одговоримо збијањем српских редова. Не оклевајмо. С нама је Бог који увек чува Србију. Слава невиним нишким жртвама палим од бомби и митраљеских метака англо-америчких убица. Живео српски народ.

! почела да напада све оно што је квалила, а да хвали што је нападала: некада јој је бољшевик Тито био бандит и злочинац; данас је он миљеник Енглеске, а Дража. Михајловић је бандит и проскрибовани тип. Некада тлавно упориште Енглеске против бољшевизма, он је давас проказана личност, која треба или да се покори Титу, или да буде уништен. „Черчил је препустио све нас ропству бољшевичких тирана. Ми овде иа својој земљи, у духу својих.отаца, хоћемо да исправимо оно што је у прошлости погрешно постављено. Трудимо се да из наше средине уклонимо све социјалне остатке туђипштине. КРАГУЈЕВАЦ ОДАЈЕ ПОШТУ Крагујевац, 27 октобра У Саборној цркви одржан је помен невиним српским жртвама англоамеричких терориста. Грађанство Крагујевца сакупило се у црквеној порти да тиме да одушке своме болу и та.ко једнодушно манифест-ује свој про тест против овога злочина. У знак жалости и протеста за време овога парастоса све радње биле су затворен ; е. Нешто пре почетка парастоса у цркву је дошао начелни.к Окру га краг.ујевачдог Душан Поповдф са Крајскомандантом др Шустером. Због великог броја присутиих који нису сви могли стати у цркву, маса света за време парастоса стајала је у порти. Црквени обред извршило је де вет свештеника на челу са. архијерејским намесником Димитријем Стефановићем. ПОМЕН У ПОЖАРЕВЦУ Пожаревац, 27 октобра 11 октобра у пожаревачкзј Саборној цркви Одржан Је помен невиним жртвама погинулим у Нишу од англоамеричког терористичког напада извршеног 20 овог месеца. Помену су присуствозали: окоун(ни начелник пуковник Маринковић са својим пом Лниксм, затим срески начелник, претседник градске општине, старешина свих месних државних и самоуправних надлештава, социјална културна и просветна друштва, и велики број угледних граћана. Чинодејствовало је 12 свештеччка, а потом је прота Драгутин М%инковић одржао пригодан го вор. Сви присутни су са највећим пкјететом одали пошту снима ксји су невино пали од демоиског и рушилачког беСа очајника. з? које невино просута српска крв не претставља никакву вредност, манифесту .Јући тиме чврсту веру српскога народа који се није хтео у овим тешким данима одрећи свога правсг срв* ског пута,