Српски народ

С Р П С Н И ДОБРОВОЉАЦ

Срба Павповић

„Ни најбољи утисци у новој средини ни удобан живот, све то није ме могло за-

Друг^двбв^а&§1«н«^6§|а^.на .збмаЈОм м.всху^у КрагЈЈЈ»вцу СФ.ото :~Васптш отсех С.ДЈ&Ј Ј

»Ми живимо животом нојим нам Србија диригује...«

неозбиљне детаље нашега живота." Ономад је пао смртно погођен у крушевачком округу још један студент добровољац који свесно није хтео да настави студије и удобан живот, већ је остао у својој Отаџбини, да се за њу бори не би ли јој лакше и боље било. Млад као кап росе, пао је студент технике, добровољац V батаљона, Драгослав Костић. И њега. је домовина стихијском снагом привлачила, јер је био свестан да су ране њене „тек почеле да зарашћују", јер је знао да ће се и на његовим костима помоћи изградња његове Отаџбине. И његовим животом нису дириговали ни родитељи ни све пријатности и удобности студентског живота него је дириговала Србија... Све су речи мале, сва су поређења безначајна, кад се хоће да укаже на лик оваквога српског омладинца. Р. П.

КРАГУЗЕВАЦ ПОЗДРАВЉА ДОБРОВОЉЦЕ ВЕЛИКА МАНИФЕСТАЦИЈА СРПС.КИХ ОДРЕДА И СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ У недељу. 23 о. м„ олржана је у Крагујевцу једна значајна манифестација посвећена II батаљону српских добровољаца, који је ових дана дошао у Крагујевац. Други добровољачки батаљон познат је становништву крагујевачког округа још из 1941 године, када је као 5 одред српских добровољаца дошао да се бори против партизанских банди и спасава народ овога краја од коначног истребљења. Садашњи долазак добровољаца II батаљона у овај крај скренуо је на се у толико већу пажњу што су командант овога батаљона Марисав Петровић, прекаљени антикомунистички борац, као и зиатан део добровољаца Другог батаљона родом из крагујевачког округа, Народу је, гаарочито сеоском становништву додијало вршљање банди и народ се непрестанО обраћа државним властима тражећи заштиту од бандитског тероризма, јер све последице њиховог злочиначког рада сноси готово искључиво сеоско с.тановништво, и ако је оно за то најмање криво.Недељна манифестација у Крагујевцу имала је за циљ да покаже свима и свакоме, да су одговорни чиниоци окупаторске и српске државне власти решени да се бескомпромисно заложе за мир, ред и рад у крагујевачком округу и да је народ овога краја против свакот бандитизма. I

Већ од сванућа примећено је. живо кретањб у вароши. Једна за другом пролазиле су чете добровољаца, јединице Државне страже, Националне службе за обнову Србије и велике групе средњошколске омладине, које су у савршеном реду уз свирање војне музике и песму хитале на зборно место. И ако је почетак манифестације' заказан за 10,30, већ цео сат раније, на игралишту „Шумадије", стајали су постројени добровољци II батаљона са заставом и музиком на челу, четз С.Д.С. са својом музиком, омладинци Националне службе за обнову Срби.је и ученици и ученице свих средњих и стручних школа са својим наставницима.. У 10 часова обишао је постројане добровољце командант СД К пуковник Коста Мушицки, поздрављајући добровољце са „Помози Бог јунаци", на шта је уследило громогласно „Бог ти помого". Командант је затим разговар&о са појединим добровољачким старешинама и добровољцима, очигледно задовољан њиховим држањем и одговорима. У 10,30 дошао је ва зборно место окружни начелник Душан Поповић, који је обишао строј С.Д.К. добровољаца и Наџионалне службе. Одмах иза шега стигао је и кра-јскомандант, капетан Шустер, који је такођер обишао стројеве поздрављајући их са „Помози Бог". Свечзност је почела са поздравним говором окружног начелника Душана Поповића, који је у свом говору нагласио да ће сви органи државне влаг сти дг-ти све од себе да народу крагујевачког округа обезбеде мир и ред, да би и даље могао да настави са радом на својим домовима и њивама. Затим је говорио крајскомандант капетан Шустер, који је поздравио долазак добровољаца у Крагујевац, као сигурну гаг ранцију да ће у овом крзју владати мир и рад. Крајскомандант је подвукао велики значај посете Претседника вла-де генерала Милана Недића Вођи Немачког Рајха Хитлеру, рекавши да је српском народу поново пружена рука помирења и само до српског народа стоји да из-

Кад је 1942, после разби'јаља комунистичких банди, завладао мир у Србији, педесетина добровољаца студената пошли су у Немачку да наставе студије. То су би

довољити. Стално ми је мисао будна на Отаџбину, како је сад тамо и како сад у Србији живот тече. Иоћу ме буде из сна слике из домовине. И слике мојих другова из бсрбе почеше да ми долазе у свест.

Драгослав Костмђ ли све добри ђаци, добри сту денти. НадокнаДили су брзо оно што су услед учешћа у борби у науци били изгубили и полагали су редовно испите. На студијама у Немачкој њима је и иначе добро ишло. Поводом недавне погибије студента добровољца Србе Павловића, објавили смо неколико извода из једног његова писма у коме је, између осталога, писао: „... Овде имам и топлу постељу и сит сам, нисам изложен ни физичким напорима ни бригама. Ја не бежим од тешкоћа, не плашим се учења или нечег другог. Више него икад моја је жеља да студирам у Немачкој. . ." Исти је случај био и са осталим његовим друговима добровољцима - студентима који су пошли на студије у Немачку. Али, ипак највећи број тих студената добровољаца ове јесени није наставио своје студије. Они су дошли преко ферија у Отаџбину, одмах су поново ушли у добровољачке јединице и нису се више, са оста лим колегама студентима, враћали на студије. Остали су са својим друговима борцима, да с њима наставе бор бу за мир и ред у Србији. О томе нам је покојни Срба Павловић такође оставио неколико редова у истом писму. Он л ту каже:

Кроз главу су ми се вртеле мисли да моја домовина још није у миру и реду, да моји другови још падају, а ја далеко од свега тога у удобној и топлој соби спремам себи каријеру да бих добио лекарску диплому ... Нашој домовини треба синова који су свршили велику школу, али, пре тота, треба да будем свестан да су ране моје домовине тек почеле да зарашћују. Ради тога. ја не могу више остати овде и враћам се натраг домовини и друговима .. Један друг пок. Србе Павловића, такођер студент уни верзитета на једном другом универзитету Немачке, писао је, пре него се ове јесени вратио у своју добровољачку јединицу, следеће: „Ништа нас материјално не веже за овај свет. „Све што имам носим собом", а и то што имамо не вреди ништа. Имамо, дакле, само животе које дугујемо Отаџбини. Животи нису наша сво% јина. Они су својина једне узвишене мисли, једне вслике заједнице, према којој је ова наша орахова љуска ... Ми живимо животом којим нам Србија диригује и помисао да живот жртвујемо земљи, уклонила је све