Српски народ

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

6 новембар 1943

Догађаји на ратиштима СВЕ ПО СТАРОМ

О догађ.ајима протекле недеље може се рећи: све по старом. На мору, као и рани.је, немачке подморниие и авиони полагцју огроман број бродова. Рекапитулапија тих "потапања у току октобра да.је једну. 1 веома импо зантну слпк\ знападних нема-}ких успеха. Према тод рекапитулаци.ји Немци су у октобру потопили 1 крстарицу, а оштетили 5. Кад :се из стро.ја непри.јатељске морнарице избацп 6 крстарица, то ,је несумњива победа. Нарочито је та победа знача.јна, кад је постигнута са на.јмањим губицима, и то са губицима у мањим -ратним бродовима, као што су подморнице.. Да су немачки губици у подморницама веома бграниЧени, видимо по томе што чак и британоамеричка пронаганда пе може. да се похвали неким успесима морнарице и авијаци.је против немачких подморница. Осим 6 крстарица избачено ,је из строја британоамеричке морнарице и 18 разарача. Од тага је 11 потопљено, а 7 оштећено тако да се може рачунати са пОтапањем извесног броја ових оштећених .јединица. Потопљен® је још и 6 мањих ратних бродова разних врста, а већи брсј Таквих бродова :је оштећен и по сво.ј прилици цотонуо услед оштећења. Дакле, ратна , морнарица коа&иције доживела је у октобру прилично тешке губитке. И трговачка морнарица .је такође имала осетних губитака. Потопљено је 52 непри.јатељска пароброда, оштећено .је и вероватно потопљено даљих 18. Осим тога, о-штећено је 27 паргброда. Укупчо ,ј,е избачеџо из непридатељсК~г са - )браћаја 97 паооброда, што претспвља преко Б/0.000 брт. „Све по старом" — може се рећи и о операцијама на италијанском ратишту. Овде витимо нешто веома интересантно, а наслућу.јемо нешто што ,је Још ин•хересантније од онога што видимо. Видимо да темпо британоамеритаог напредовања осга.|е исти као што је био на Сицилији, а пре тога у Тунису. Кил шетар на: дан; то ,је брзина британсамери,чке' инвазије. Трупе хеаерала . Александе.ра испољавају и^тнуно очигледну неспособност за вођење смелих и одлучних борби, за вођење уепешних б оби Сами непријатељски извештачи из Алекасндеровог штаба са ч/ђењем говоре о с^учају једне немачке дивизије ко1а ,је би 1а читавих пола дана плдврг.чута жесг.жој ватри многобро.дае америчке артилериде, а поеле трга _је. одбранила свој поЛои<а,1 на који су јуришале осам дивизида јенкиа. .Надмоћноет у квалитету немачких трупа доззољава маршалу Кеселрингу да спроводи свк.је операЦи.је одугоз^лачења са весма мзлим бродем ангажованих пукова, .а са великом добити у времену. Све то видимо, а наслућудемо ово: Британци неће да напредУју, већ гледаЈу шга раде Американци, а Амеоиканци г.рилаггђавз.ју темпо св.ЈЈ'- акпиде према Бр»-танднма..Д<к*свака од тих коалиционих група дивиз^.;а де чеповерљива према партнеру. и з';"го цела та бритлноамеричка ак тада:, ниде ништа. друго до ксмбинацида две уз^ламне токтичке ксдвале — бригансхе и америчке. , Док де традала конференција у МоскВи, Вриитаноамериканци су сг трудили да прикажу 1'воЈе во.ј ае напоре у Итали|и и затс су давали извешгале о томе, како је дедног дана осводена нека хумка. а другог дана образован мостобран на некод оеци кода се, узгред буди речено, не може пронаћи ни на детаљнод мапи. Таква куриозна саопштења нису имала никаквОг ефектч код бољшевика. коГи су стварнт улагали много више труда да приреде за

време традања московске кг.нференциде неку већ.у стратегиску аткрациду. Додуше, они су морали да обуставе своде нападе пзмеђу Иљменског дезера и ..Лењинграда. Одавно се ништа не чу.је о области Великиде Луки. Код Смоленска нема више офанзиве. већ се само с времена на време д.шаааду масовни напади коди не Пчстизаваду успех и поред тога што су, на пример, дедног дана Совдети на ширини од 6 километара поређали 9 нападних дивизија. 1 Престала де сов.јетска оф нзива код града Кричева, код Гомеља иницидатива де у рукамз Немаца. Код ушћа Припдета Немци су повраТили терен где су р*ниде били продрли СовЈеги. Код Ки.јева бољшевичка офанзива .је застала, код Кременчуга бољшевици нису имали у последње вре ме ни надмањег успеха. Дакле, од свеколиког совјетског фронта само. два секто.ра су још у сталнод активности. То је окука Дњепра и зона : између Дњепра и Азовског мора. У тој окуци бољшевици су нападали само дугозападно од Дњепропетровска, дОк су Немци извршили дедан веома успели противнапад северно од града Криво.ј Рсг. У петодневнод борби уништено де два совдетска моторизована корпуса и више бољшевичких Стрељачких дивизида ч углавном гардиских. Овом приликом , де уништено или заплењено на стотине тенкова и топова, а приведено де неколико-*хиљада заробљеника. У области Нога.Гске степе бољшевици су после вишедневних борби продрли са некллико покретних дединица, и онта су настале интересантне борбе између немачких брзих јединица и совјетских. Ова ечизода чигш саставни део огромне би>кг к. ,ја већ траје толико месеци, з која

се у току протекле недеље водила тако да се о њод може рећи: „Све по старом". По стгром бацгду Совјети у борбу десетине хиљада људи и губе за јетан или два дана борбе по 50?/о ефективатих јуришних трупа. Али жртвовање толиког људства не доводи до страгегиског резултата, не доводи до. таквог успеха коди би могао да г.равд'и то сов.јетско расипање борбених снага. Дакле, све по старом. „Све по старом" ,је и у питању. „другог фронта". Московска !<он ференцида, коду су .< бољшевици схватали*Као конферечииду а дру гом фронту, није. изгледа, до.не-. ла неке промепе сграТегисКих. намера БританОамериканацл. Додуше, у резрлуциди конференц.иде у троје има. некодико м ^гловитих речи о гк треби убрзања рата. Али нема ништа кинкретног о томе да ,је постигнута сагласност у стратегиским плановима. Говори се само о водно.ј сарадњи, али војна сарадња посТоди већ годинама и никако не: може да буд.е нешто што би личило на заједничку стратегнску акциду. Британска штампа и дал.е гш1ре о другом фронту у таквом духу као што де писала и ран;г,|Р. Пошто, де Черчил слагао када је прорицао да ће инвази.ја бити о» слварена пре него што почне да пада јесење лишће, британски водни стручњаци наговештавлли су инвазиду у самом почетку 1944 године. Сада нема више говора о почетку године, као року инвазиде, већ се каже да ће инвази.ја бити у рано пролеће. Одмах иза тог наговештавања стручњаци до аају: „Али пре ће бити у почетку идућег лета". Дакле, „све по, старом". Британоамериканци и даље одуговлаче своје акциде, јер нису сигурци у своду борбену , снагу. Према томе, не може се

очекивати убрзање рата, као што захтева Москва. Московски стратези пишу да де одуговлачење рата у. интересу Немачке и Јапана. Британоамеричка тромост, према томе, само повећава шансе Тројног пакта за победу. М. Војновић

Немачки тенкови увек у дејству

Московска конфе^енцијз уједињена ирооа (Наставак са 4-те стране) за поделу материјалних добара света на равне части, за све друштвене класе, Вечне светске пијавице и крвопије желе, да мало пусте своје жртве да се одморе и уљушкавају их лажним надама у бољи живот. И још има будала на свету, који верују у до,бронамерност енглеских државника! У овој белосветској завери про тиву с,тарог континента, најодвратнију улогу игра Америка, земља трустова, картела, мозгова и гангстера. Истресци европских народа дегенерисали су се дотле, да подижу своје крваве песнице натопљене радничком крвљу на дивљим преријама новог континента, џо подземиим рудницима и димљивим фабрикама, на стару постојбину, јер они више нису ни Американци ни Европљани, него Јенки! Рузвелтова Америка понизила се до најнижег срама, јер је отишла ,на ноге црвеном диктатпру Стаљину, да проси ми лост за продужење своје неморалне-капиталистичке владавине над америчким робом — радником. Што ће тај срамни подвиг коштати човечанство милионских жргава, што ће у даном трснутку песница московског џелата срушити 1 и његов паучипасти престо и претворити капиталистичку вла давину у ништавило, то га ,не по треса, јер га фарисеји уче: после нас, потоп! То је лице ове светске заверс противу дапашње Европе. Хвала Богу, Те има и своје наличје, јер би иначе наступио сумрак Европе, а затим и смак света. Просвећепо радништво угроженог старог континента ,осетило је опасност механизације душе и тела европског човека и удруженим снагама у фабрици и на фронту даје изванредан отпор бољшевич кој куги и њеним преносиоцима из Енглеске и Америке. Под воћством најјаче силе Европе, удружени народи масовно прилазе немачкој војсци и појачавају њене редове у одбрани старе културе и цивилизације, очекујући дан победе светлости над мраком, разума иад лудилом, вере над безверјем, права над злочипом Бије се последња битка, московска завера је знак за епропску узбуну, дужност је свих европских народа без изузетака. да ставе све своје расположиве бпаге у заједнички фронт одбране Европе, за победу крста противу пекрста, за победу свесног људског бића противу ропског аутомата, људског роботника. Уједињена Европа противу белосветских завереника резултат је иосковске конферепције. Б. Н.

Упуства за оииај напада из ваздуха РЕД И САМОПОЖРТЗОВАНОСТ Две ствари су неопходне да би се по могућности умањиле последице напада из ваздуха. Да би становништво имало што мање губитака, а варош што мање штете. То су: прво, РЕД И ПРИСЕБНОСТ У ПОНАШАЊУ СВИХ ГРАЂАНА, И ДРУГО, ПОЖРТВОВАНОСТ И ЕНЕРГИЈА СВИХ КОЈИ ПО ЗВАНИЧНОЈ ДУЖНОСТИ ИЛИ ПО ДУЖНОСТИ ПЛЕМЕНИТЕ ДУШЕ СПАСАВАЈУ ЖИВОТ И ИМОВИНУ БЛИЖЊЕГА. „Опасност од напада из ваздуха објављује се непрестаним звуком сирена са иеколико прекида. Престамак опасности такође објављују сирене. Као што је познато, сигнал престанка опасности је испрекидани звук сирене. Ноћу, одмах после сигнала опасноети укида се електрично осветљење. У том случају сви станови и локали морају бити потпуно замрачени. Сва возила морају имати на фаровима осветљењу навучене навлаке од непрозирног материјала. Чим је дат знак за опасност, сви грађани морају да се најхитније уклоне са улица. Хаузмајеторима је наређено да затворе капију, али да буду поред капије са кључем, како би пустили унутра људе који треба да се уклоне са улица. На улиј дама не сме остати ниједно грађанеко лице, без обзира на функције, јер се излаже опасности да буде стреЉан на лицу места. На њима могу да остану само чланови окупаторске војне силе, униформисани органи полииије — Српске државне страже И| помоћне екипе у униформама Српеке државне страже. Ноћу важе иста наређења. Дозвола за ноћно кретање не даје човеку право да остане на улици. Јавна саобраћајиа средства треба да се склоне у депое или да осгаиу на појединим станицама. | У свима зградама кућевласници (рдносно управитељи имања) имају да припреме све шта треба за пасивну одбрану. На сваком тавану треба ставити потребну количину земље или песка са једном или две лопате. Сви грађани морају у својим кућама организовати пасивну одбрану. Грађани су дужни за време трајања опасности да не ометају у раду својим присуством односно радозналошћу она лица која обављају ову или ону функцију на јавном месту. Ко буде ухваћен у крађи или покушају крађе за време трајања опасности од напада из ваздуха биће изведен пред преки суд, који изриче - само смртне казне. Лица која за време опасности од напада из ваздуха или после ње буду проносила алармантне и узнемиравајуће гласове, имају бити изведена пред преки суд као кривци за тешко угрожавање јавне беабедностн. 1 *