Српски народ

СРПСНИ

ДОБРОВОЉАЦ

7>&з> иллцм

Добровољци немају илузија. о времену у коме жире, ни о људима који су оџичење паклене злобе дана, ситних жеља, сујета и невитешког повијања пред ве ■ тровима који дувају часовако, час онако. Са сржи проблема који су зеница онога што овако стихиски потреса свет, добровољци су се суочили још пре, него што су примили свој тешки подвиг несебичног и драгоиољног служења. Идеја која их води, дух који их покреће и велика мисао отаџбине за коју живе уз дивни и витешки презир смрти, — све је то у њима живело и пре него што су узели пушку да се и са њом ставе на браник народа и земље, која је упропашћена лудошћу и безумљеМ. Отуда континуитет у њиховом ставу. Они су увек исти, непроменљиви, постојани као стена и увек готови да згроме све упропаститеље ових трагичних остатака некад велике и славне отаџбине. Бу.ре времена, променљивост судбина, ова или она преоријентација, — све то не утиче на њих. Они су на овоме месту НЕ ЗБОГ СЕБЕ, НИ ЗА СЕБЕ, НЕГО ЗБОГ НАРОДА, ЗБОГ СР- ј ЊЕМУ,

БИЈЕ, ЗБОГ ТОГА ДА ЈОЈ ОСИГУРАЈУ БОЉЕ И СРЕТНИЈЕ ДАНЕ. Ништа уско лично, себично, оно што заробљава срце сујетом и пожудом и што помрачава очи разума не живи у њима. Они су свесно жртвовали себе и све лично у себи Србији и њеним потребама. У овом моменту је извор њихове постојаности. Они су срцем везани за Србију. Разум им оправдава и потврђује оно за чим их воде мисли срца. Добровољци јасно, без икаквих илузија и обмана, виде СТИХИЈУ ЗЈ1А како узраста и како се уткива у срца, мисли и свести оних који собом мере све и према својим личним интересима одређују свој пут и став. » У временима драматичним када се тражи срчаност и јунаштво, у моментима када се из себе, по неотклоњивом закону изживљености, распада једна дотрајала епоха и рађа нова, добровољци претстављају НОВЕ ЉУДЕ Г који израстају из снажних народних основа и сво јом личном жртвом, оном најбо љом, још никада у свој пуноћи непројављеном, осигуравају место у новом. свету који се већ уобличава у огљу борби које се данас воде. \ Добровољци су стожер националног отпора против свих оних слуга зла које код нас поново подижу уши. Они су бич и мач за партиЗане, али не само за оне по шумама, бандите и крволо-

ке, него и за оне који у свили и обиљу, као да се ништа није десило са овом земљом растачу духовне основе народа и својим животом, обешћу и злобом одгајају подмладак шумским партизанима. Јер поред цартизана у шуми постоје џартизани и по градовима. Нимало безопасни ји за опстанак нације од оних који кољу српске домаћине и пале српске домове по селима. Једно их осећање прожима и једна мисао веже. Једнака им и плата мора бити. Лсбоовољци слушају глас генерала Недића и као што су први пут, септембра месеца 1941 године, пошли у тешку и неравну борбу на његов позив, тако су и данас готови да ту борбу не само наставе, него и коренито доврше. Зато је у срцима добровољаца његов позив од прошле недеље изазвао дубок одјек. Ни пред каквим опасностима добровољци неће устукнути. ОСТВАРЕЊЕ МОРАЛНОГ И ДУХОВНОГЈЕДИНСТВА СРПСКОГ НАРОДА, СВИХ КОНСТРУКТИВНИХ И НАЦИОНАЛНИХ СНАГА У ОДАВНО ЈЕ ЊИХОВА НАЈДУБЉА ЖЕЉА. ДА СЕ ТО ПОСТИГНЕ НЕПОШТЕДНО ДАЈУ СЕБЕ. Они умиру да би се Србија обновила и живела. Умиру без горчине и страха, свесни да стихија зла не може бити уништена без скупих и драгоцених жртава. Они те жртве дају. Добровољци живе без илузија, али и без страха. Гледају стварности у очи и знају да ће они њу савладати, а не она њих. Ранко Бановић

ЗАДАЦИ СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ

Садања улога наше омладине историском нужношћу је везана за њена будућа настојања која мора принети својој смени, стално управљајући све своје снаге и погледе највишим народним и људским светињама. Као прво, омладина мора свом снагом да улети у ток садањих страшних догађаја, да се бори за непосредне народне чнтересе, а с друге стране да се спрема за будуће своје задатке који се по природи ствари сталнт надовезују и временом увећавају. Наша омладина нашла се пред великим захтевима судбине. Можда се њен положај не би могао назвати најтежим и цлјалгоелрнијим у нашој историји, дг ни.*е реке унутарње коби која

Пре свега омладина мора свој поглед да обрати на себе, на свој животни склоп, да своју прву пажњу и бригу посвети унутарњој изградњи свога бића. Јер хармонију у растројени живот друштва и народа може ла уне-е само онај који ју је у себи самом остварио. Отуд нужда да омладина жртвује свој комт.татет, своју лакомисленост, своју поводљивост за лаким и безбриж ним животом;она мора отстрани ти из својих односа нетрпељивост и искључивост примитивне природе, а да унесе помирл.ивост, трпељивост, примамљцвсгст тућих разлога и изнад свега неисцрпност добре воље — да од буре у својој души створи благотворни мир. На меств раска-

но својим узвишеним схватањии ма. Омладина, односно њени при* аадници, не сме никада своју моћ и величину изграђивати ка понижавању и невољама других, већ на њиховом уздизању аа висину, јер се тек у таком порећењу види и њена права величина. Она се мора научити да пени унутарњу, а не спољну вредност човека. Примања људи са површине, по њиховој спољашности, јесте једна од тешких болести нашега времена из кој« мноте несреће происходе. У недостатку живих примера и ауторитета код њених старијих савременика и сународника, омладина мора да узме за пример великане из наше славне прош-

Другк добровољачки батаљон про лази поред почасне трибиие на омладинској свечаности у

' -Г. - - -■: т' је в'ећ дуго прата и саплиће заједно са њеним народом. Да би српска омладина решила задатке који јој се постављају изван ње она мора да пре тога рецш задатке који се постав■вају унутар ње, јер „ко што нема или не зна, не може другЈМ дати или цренети". Решења задатка и постигиућа циља нема без проналажења цута и потребног средсгва.

Крагујевцу лЗШВости и расипности, духОвне и физичке, што је још особина омлалинског живота треба д? Њоме завлада права и дубока скромност, једнакост, осећај части и младалачког достојанства; пред. собом омладина треба , дз има здеал душевне лепоте и моралне чистоте. Млади Срби мОра да буду људи високих и дуб'.ких схватања живота и људског послања и Да живе дослед-

Са омладннске смотре у Крагујевцу

(Фого; Арх. В. от. С.Д.К.)

(Фото: Арх. В. от. СД.К.) лости, која је дала миого еветитеља и јунака. Тамо на бистрим извррима треба тражити душевне окрепе и животне снаге за сврје садвње и будуће задатке. У мудрости својих предака српска омладина наћи ће и потребне идеолошке основе рвога стремљења. Ту се налазе и мерила којима све појаве и вредности туђег духа треба да мере и важу, па да нх^ тек тада омладина наша прима и разврстава. На основама дубоке и бистре духовности ,и моралности треба да се уздиже моћна зграда м да ' далачког умног развоја, борба за шире видике сазнања. Из узвишене осећајности, добре воље и љубави треба да проистече неисцрпна радљивост на обнови свога народа, његових светиња и добара. Омладина мора да види свој спас у раду, спремању и стицању корисног знања, ко.је мора да пренесе на свој народ. Стварањем култа рада мора се започети грозничаво и неуморно истраживање, развијање и умножавање омладинских дарова и склоност«, које су у нашем народу остале дубоко закриане и трунуле. Све спбсобности и могућности свога духа и тела, ерпска омладина мора до крајности да развије и стави у службу свога народа, његових идеала, као накнаду за оне наде и величине које овај немилосрдни рат тако обилно код нас покоси. У изградњи своје свести омла-