Српски народ

I V V « 13 аовембра ТУ43

Страна 12 СРПСКИ НАРОД

РОМАН ЈЕДНОГ ЖИВОТА

ЕДУАР МАНЕ: Аутопортрет ж

Кратко време иза тога отпутовала је девојка, у пратњи своје мајке, у француску престоницу. Тамо је иосећивала конзерваторнјум. Али је Лист још више учинио ■ за н>у. Сузана је дошла у кућу господина Манеа, као учитаљица клавира, чија је оба сина, Гистаза и Еужена, увела у тајне клавирског концентрирња. Својим родитељима, вратио са једног дана и старији син Едуар, из Бразилије. И он је постао Сузанин ученик. Његова велика жеља била је, да постана сликар, о чему је много говорио својој учитељици, са којом се зближио, у дугим часовиМа музичке заједнице. И једног лепог пролетњег јутра, док се сунце пробијало кроз !утарњу маглу Париза, пољубили су се први пут... Доцније се нису никад одвајали. Све радости љубави и животне тегобе поде^ лили су доцнији чувени Еелики сликар ^уар Мане, до смрти, са својом холандском женом. Многоброј не дужности дома^ица принудили су госпођу Мане, да своје музичке студије напусти. Па ипак, у кру гу уметника, у коме је брачни пар Мане живео, коме је припадао међу осталима и песник Бодлер, Сузана је често свирала дела великих композитора, а нарочито радо комада франц« Листа.

Торан> цркве у Цалтбвмепу

ф р а н ц л и т.

У Цалтбомелу, малој холандској варошици, крајем , педесетих година прошлог столећа, једног летњег дана одјекивала је музика са торња болнице за неизлечиве. Високо горе на торњу свирао је стари органиста Ленхоф, док су се звуци разлегали преко пространог трга, на коме је владала велика живост. То не би претстављало некакав

На улазу у стан музичара, срели су младу девојку са букетом цвећа. То је била Сузана, кћер органисте. Тренутно је била збуњена, тргнувши се од изнензђења, пришла је ближе и срдачно поздравила странца. После попијене кафе замолио је странац старог Ленхофа, да му нешто отсвира на своме челу.

добијете у Паризу одлично музичко васпитање. Имате ли воље за то?« Девојка је заруменела од радости, била је збуњена неочекиваним питањем. И родитељи су били изненађени. Непознати је пружио девојци једну Листову партитуру, и замолио дл чује. »Лист, рекла је Сузана, он је врло тежак«. »Онда допустите да сам покушам«, одвратио је странац са тајанственим осмејком, и сео за клавир. Са затвореним очима отпочео је, руке су сигурно додиривале дирке клавира, а породица Ленхоф је пажљиво слушала извођење музичког дела. Кад је завршио, ставила је госпођа Ленхоф питање, које су већ одавно хтели ставити: »Ко сте ви?« Странац се осмехнуо. »Ја сам Франц Лист«, одговорио је. И ускоро, пошто је Лист отпутовао, дошло је једно писмо од њега, у коме је писао, да је за Сузану у Паризу си урађвно.

карочити догбђ«}, да у том трвиутку није реком допловио једам пароброд. На топлом сунцу, седео је на палуби један високм, мршав путник, са пребаченом пвлерином преко леђа, задубљен у читање Шекспира. Био је тако задубљен у читање, да није ни обра-ћао пажњу на дивни холандски речни предео. Али је подигво главу, акорди музика изазвали су његову пажњу. Угледао јв малу мирну варошицу, са својим огромним монументалним црквеним торњем, и малим звоником, који је потсећао на италијанске кампаниле, иза бедема обраслим зеленилом. Са звоника одјекнула је једна воната од Моцарта. Очаран овом изненадном музиком и чистотом извођења, одлучио се путник, да прекина путовање за кратко време, и проборави у овој старој мирној варошици. Брод је стао •Л штеку. Странац је ушао кроз градску капију у варошицу, иду•Ки за звуцима музике. Дошавши до торња болнице, и наишавши иа отворена врата, пео се стрмим втепеницама. Горе је затекао органисту, који ја завршава.о своје воследње акорде. и- Изненађено погледао ја стари Ленхоф странца, који му је једном мешавином немачког и фран цуског језика објашњавао, да се јк горе попео очаран тоновимз ивнадмашна снаге. Убрзо се развио разговор између ова два човека, разуме се о музици, док -му стари музичар није рокао: »Сиђимо доле код мене, па ћето уз кафу продужити разговор.«

ЕДУАР МАНЕ: Партрст његове супруге

Старац ј® прихввтио ж»љу, и Сузана је пратила на клавиру свога оца. »Свирајте сад нешто и сами«, замолио ј® странац девојку. Њему је пало у очи, њена озбиљност м очмгледна музичка обдаремост. Пошто је Сузана уметничкм отсвирала Анданте од Бетовена, рекао јој је: »Слушајте, ја бих могао да вам помогнем, да