Српски народ

П иовеЈиб ра 1943

СРПСКИ НАРОД

Сграпа I

ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ ТЕМЕЉИ НОВЕ СРБИЗЕ

Заседање Главног просветног савета

Иако је Европа у рату, иако смо ми у нередовним приликама, просветна реформа, задирући дубоко у национални живот са далекосежним последицама, врши се у Србији, иако многи смат Р а 1У Д а није време ни за какве подухвате и да треба чекати. Генерал Кедић преузимајући историску мисију спасазања српског ,народа и обнове Србије заједно са својим сарадницима сматрао је да не треба губити ниједан час, јер за две последње деценије много је пропуштено времена и сада треба брзим темпом радити и стварати, поправљати и подизати. Они сматрају исто тако да треба почети са духовном обновом и да у првом реду треба препородити нова српска поколења, која могу једино да остваре нову Србију. Зато је просветној реформи дата велика важност и Министар просвете са својом екипом просветних радника развија велику активност и постигао је крупне и значајне резултате, који ће оставити дубоки траг у нашем обновљеном националном животу. На првој свечаној седници новоименованог Главног просветног савета Министар просвете Велибор Јонић и Помоћник Министра просвете Влад. Велмар-Јанковић изнели су постигнуте тековине у области васпитања омладине у духу наших народних традиција и њеног образовања у смислу народних и државних потреба. Претседник владе генерал Недић у своме поздраву испољио је колико је велико његово старање за васпитање наше омладине и интересовање за »државни просветни план, који ће обухватити цео национални живот«. Заседање реорганизованог Главног просветног савета, остварујући сарадњу свију трудбеника на духовном и културном подизању Србије, значи један нов моменат у културном и духовном животу Србије. Свечану седницу Главног просветног савета отворио је министар просвете и вера Велибор Јотаић великим говором у коме је рекао између осталог: »За последње две деденије на подручју просветне политике, као и у осталим гранама нашег народиог и државног живота, владао је неплански рад, који је био далеко од стварних народних потреба. Услед тога многи и важни животни проблеми подизања и одгајивања нових нараштаја или нису били решавзни или су чак и наопако решавани. Министарство које је имало свети задатак да васпитава народну омладину у јединственом националном духу, прелазило је преко национализма као основе васпитања. Отуда никакво чудо што се наша школа добрим делом однародила. Наместо да омладину васпитава у духу народних традиција, она је широм отворила евоја врата свим могућим и немогућим утицајима са стране и свима експериментима, педагошким и непедагошким. Наша настава није била довољно иЗграђена према потребама народне заједнице, нити је од ње полазила. Зато је она остала по својим стремљењима на једној, а народни живот и његови циљеви на другој страни. Настава је давала просечно образовање, али није формирала поглед на свет и живот. Настава је отварала видике, али није давала сигурне оријентације.; давала је пуне прегршти знања, али ни!е формирала к^рактере; водила је рачуна о општем образовању, а није водила рачуна о структури наше земље, о потребзма нације, њеног живота, њених основа и њеног органског развитка. Зато је просзета, добрим делом, одговорна за оно што се десило 27 марта 1941 године. као и доцни.је. Али за све ово није крива само просвета. Овакво стање у школама било је природна последица иездравих

Мииистар просвете В. говори

Јонић

политичких и друштвених прилика које су владале у нашој земљи. Двадееет година смо доживљавали систематско срозавање угледа како школе тако и школских радника. ...Влада народног спаса приступила. је ревизији вредности, одлучно решена да отклони зла прошлости, као и узроке који су до њих довели, како би се коренитим реформама на свима подручјима народног и државног живота створиле основе за лепшу и бољу будућност нашег народа. Једна од најважнијих рефорама која се да.нас врши у Србији јесте несумњиво просветна реформа, Она је истовремено и једна од најпрешнијих, јер је духовно оздрављење предуслов сваког оздрављења.. За опстанак нације и за њену обнову потребно је ставити народну просвету на здраве темеље. Основно начело наше просветне реформе глзси: српска се омладина мора васпитавати у духу наших

народних традиција, а образоваги у смислу народнлх и државних потреба. Само тако српски , народ ће моћи себе као народ очувати и изграђивати. Само то му може зајемчити оригћнално културно стваралаштво, којим он тј)ебз да допринесе свој обол општем човечанском напретку. Отаџбини у изграђивању, Новој Собији на помолу, потребна су данас покољења преваспитана у духу националне дисциплине и сацијалне солидарности и у поштовању рада и конструктивног стваралаштва. Потребан нам је народни подмладак који ће У' раду и стваралаштву гледати смисао свога живота. Да би се отклонили досадашњи недостаци и да би се створило тело које би у заједници са Министарством просвете и вера сарађивало на изградњи општег просветног и општег културног плана, реорганизован је Главни просветни савет чијем првом .свечаном скупу данас при суствујемо. Овом реорганизаци}ом ишло се за тим да се самим саставом Главног просветног савета обевбеди континуитет просветне политике као и стручан плански рад у том важном домену наше народне обнове. На оенову података израђен је пројект држа|ног просветног плана, по коме су за озе области фиксирани типови и број школа које се сукцесивно имају отварати, односно затварати. Овај план је дугороча« и имао би се реализовати у току једног низа година. Он је заснован на сле дећим принципима: према географско - демографским, културним и привредним приликама по јединих области одређени су ти пови школа који ће се у тим реони ма оживотворити; реорганизација обухвата целокупан школски систем, како по типовима и по броју школа, тако и по наставном плану и програму; програми ће се подесити тако да се образовање и васпитање наше омладине прилагоди нашој национал-

ПРЕТСЕДНИК ВЈ1ЛДЕ НАРОДНИИ ПРОСВЕТИТЕЉИМД Господо и Госпође, народни просветитељи и учитељи, Ову прилику користим да вас, народне просветитеље и\ учитеље поздравим и захвапим вам у име Мајке Србије, на труду, који улажете ради њене обнове и препорода. Наша народна несрећа открила је много чега трулог у нашој средини и данас стегнута срца стојимо ми над развалинама нације и државе. Ово вам не говорим ради тога да очајавамо. Ми ћемо све то преболети, али тре^ба да радимо, да дижемо што је порушено и да учинимо све да се то више не понови у будућности. Вашу улогу и место у народу сам је народ обележио речима: Бог да прости родитеља па учитеља! Ви сте његови просветитељи и васпитачи. То тако мора да буде и остане. Вама се предаје у руке највеће национално благо отаџбине, предаје вам се наша омладина. Кроз њу треба да спроведе-. те велики при-нцип мисли и рада за добро нације и државе. Идеја водиља у овом вашем светом раду мора да буде: да од Србадије створите: честите људе, велике Србе, милостиве хришћане, трезвене грађане, поштене државне и самоуправне функционере и добре раденике и родољубе. Због овог великог народног задатка ви морате да будете не само способни да просвећујете, но и да васпитате и формирате будуће Србе. Не зна се шта је важније од овог двога: да ли просвећивање или васпитање. Србији су потребни нарочито карактерни грађани, морално јаки и духовно повезани, способни за будући живот. Отуда се намеће и реформа школства, његових циљева и његових метода. Овај импозантни скуп наших највећих и најбољих просветних радника зора је бољих дана. Ту је наш спас и наш препород. Основа овог свега је државни просветни план, који ће обухватити цео национални живот: духовни, еконо<лски и градитељски. Он мора бити део општег државног плана, целокупног живо*га државе и нације. Зато ја, као претседник Владе народног спаса поздрављам овај велики народни посао и вас просветне раднике и захваљујем господину министру просвете и вера и његовим сарадницима на овој корисној иницијативи, у којој видим боље дане за нашу омладину и васкрс нове Србије. Живели народни просветитељи и учитељи! Живео српски народ!

ној српскоЈ стварности, уз поштоваше добрих народних традиција и у служби јединке нацији. Од школске реформе пошло се даље и прешло се на план организациЈ 'е целокупног духовног, културног и научног рада код нас. Школско-просвегни план је

само део општег духовног националног плана, део цивилног плана српског националног живота. У току прошлих двадесет година атомизациЈ'ом снага поремећено је српско духовно јединство; наступила Ј"е денационализација у многим областима у ко(Наставак иа 9-тој страни)

Чланови Главног просветног савета и други просветни радници на свечаној седкици