Српски народ

М новембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страпа 11

Зшнмм 1 ШЖРШШЉ Јп тт ктс>1А.тжЈИШ

Ш&

400-годишњиџа ХОЛБА - МЛА7ЈЕ1

Једна од ретких и блиставих појава цветне периоде шеснаестог века је несумњивб Ханс Холбајн млађи. Породица Холбајн припада династији уметника који су већи део читавог једног столећа били признати као неоспорне вође у свом позиву. Ханс Холбајн старији родио се 1460 године у Аугсбургу, где се бавио израђивањем кожа. Тај занат је тада био исто тако угледан као у ренесансној Италији златарски или у данашње доба фабрикације свиле и памука. Стари је Холбајн био у својој средини необично цењен човек и једна од водећих личности Аугсбурга. Када је цар припиком свог пута у Италију навратио у његов родни град, Холбајн је био тај који му је пожелео добродошлицу. Његова два сина Ханс и Сигмунд постали су познати сликари, а старији Ханс дао је свету два изврсна уметника: Амброзија и Ханса Холбајна млађег. Током времена слава Холбајна млађег засенила је славу оца и брата и захваљујући њему остало је живо сећање на њих. Млади Холбајн родио се 1497 године у Аугсбургу. Ве^ тада су му срећни родитељи одредили уметничку каријеру. Касније млади Холбајн не само да није изневерио њихова наде него их је у правом смислу превазишао. Своје прво стручно знањв стиче он од оца. Касније као и његов савремвиик Дирер проводи дуже »ремеиа на карактеристичним лутањима средњега века. Грађанин Мајнца Јоханес Гут»и берг поклонио је 1454 године штампарију човечанству. Али фор мулари за опроштај грехова и спавна патинска библија били су моментано једина дела на којима је она била запослона. Научне књиге и уџбеници појавили су се

много касније. Ако је ко желео да нешто научи морао је путовати и знање добити директно од учитеља. Знаменити учитељи били су у то време просто опседани амбициозним ђацима. Ако је у неком граду славни сликар малао сводове какве дворнице хрлили су ученици са свих страна. Прање киста и мешање боја био је за то време њихов једини посао. Али очи су биле добро отворзне. Све што је било важно и поучно записано је и једном када је такав ученик постао свој човек, имао је приручник који му јо био најбољи вођа и саветник. Холбајн млађи стекао је своје знање на путовањима по Француској, Низоземској и северној

рвђено 1527 (Фато; ^У-фа") ИталиЈи. Ова лутања обогатмла су његов ум и развила његову машту. Утицај талијанског препорода видно је деловао на његов даљни рад. Свет касне готике који је у Кранаху и ГрИневалду плануо последњи пут потонуо је у Диреру, прешавши у н*што но-

Јакоб Мајер Претседнмк општине из Бозела рађено 1Ј25/26

(фото: „Уфа")

во. Холбајн мпађи је развио и усавршио то што се са Дирером родило. Саградио је мост којим је уметност старога века кроз средњи крочила у нови век. Његово знање покупљено је од чувених учитеља тога доба Волгемута, Шонгауера и других незнатнији;;. Али снажна интуиција рођенога уметника пружила је свету нешто индивидуалнв и велико. Холбајн је богомдани уметник. Његови цртежи одишу животом као што његови портрети претстављају људе нв онаквим какви су век какви би требали да буду. Али у овоме не треба гледати грешку ве^ једну дубоку психологију и инстикт уметника. Холбајн је најнепосреднији сликар свога доба и најбољи колорист средњевековне Немачке. За непуних тридесет година вреднога рада створио је он своје снажно животно дело. Аугсбург, Базел и Лондон три су велике периоде његова уметничка живота. У Базелу је Еразмо Ротердамски зчзвршио штампање своје опасне друштвене сатире »У похвалу лудости«. Књига је наишла на незапамКени успех код читалаца и издавач јз био принуђен да шт^мпа ново коло. Књигу је трвбало илустровати. Идеалан уметник за то био је млади Холбајн и њему са поверава овај прсао. Њвгова илустрације посталв су саставки део Еразмове књиге као што су Круиксханкови цртежи постали део Дикенсових романа. Овој потхват открио је необично развијено опажање Холбајново. Његови цртежи били су изванредно природни и живахни. Услови потребни за доброг портретисту избијају свом снагом и он се одушевљено баца на ову врсту сликања. Портрети у то доба били су у великој моди. Холбајн је и поред своје генијалности необично практичан дух. А то је бар код уметности у средњем веку карактеристична појава. Парола: уметност ради уметности, много се нв цени. Јаз између уметника и других људи још не постоји. Уметност је једна хигијена духа, која чвсто са стварним занимањем уметника нема ничег заједничког. Ханс Захс био је познати песник, али недостатак у његовом буџету попуњавао је он зарадом стаченом од израђивању ципела. Себастиан Франк био је истакнутк историчар, али је своју породицу издрх<авао новцем од производње сапуна. Лукас Кранах, био је лекар.., Али Холбајн је заиста могао да живи сомо од уметности и само за уметност. Био је плаћен боље од многих талијанских сликара оког доба. Његови портрети су тражени на све стране. У њима је он оцртао човека као апсолутно биће. Најситнијв појединости лица или набори хаљине нису били занемарени. Техника одаје стил ренесансе, ал»илица су још увек помало средаћзвековна. Стари аскетски ликови са издуженим лицима и укоченим погледом једва се још осећају. Дах новога доба обасјава благошћу и топлином његове људе са слика. Педесет година касније Рубенс је до краја извео ову промену. У бујном и блистаЕОМ изгледу

ХАНС ХОЛБАЈН-МЛАЂИ Једиии аутопрортре Холбајна који се налазм у музеју у Фиренци се бо-

његових личности огледа гатство и раскош тадашњег друштвеног живота. Из тог доба потичу и њвгови многобројни дуборези и интересантни цртежи на стаклу. Многе куће по Базећу и околним градовима биле су украшене Холбајновим сликама. Антика и старинске приче биле су оживљене његовом кичицом. Необично популарни су његови језиви цртежи »Плесова смрти«. Символичне и трагикомичне слике на којима је приказана смрт како весело игра са сваком врстом људи. Почев од цара и папе па до сиромашног шегрта и земљорадника. 1520 године страховита депресија обузима Европу. Нагло притицање силних милиона које је Шпанија ископала у златним рудницима Новога света пореметило је дотле једноставни и срвђени привредни живот средњега века. Цоне невероватно расту док приуоди или опадају или остају исти. Базел јв као трговачко срадиште први осетио оцу депресију. Енгла ска је у ово време била мирно прибежиште и Холбајн са својим алаткама прелази канал. На новом земљишту наставља он свој рад са огромним успехом. Зидови Виндзор-Кастле-а украшени су са ништа мање од 87 цртежа који прзтстављају праву галерију портрета људи и жена који су играли важну улогу у јавном животу за време краљевања Хенрика VIII, 1528 враћа се у свој родни град где остаје свега две године. Непрестано ради на својиМ сликама и цртвжима уносе^и б^скраЈно љубави у своје дело. Језик душе преводи он на језик слика и зато кад гледамо његове слике ми их не видимо само већ их и осећамо. 1530 године налазимо га опет у Енглеској. Под окриљем краља Хекрика он крунише свој животии рад послед-

њом и најлепшом серијом слика. За време ове посете свршио је много више него за време прве. Његова техника је увелико достигла врхунац и он је прешао границе које се један човек могао надати да ће прећи. Енглеска га именује почасним дворским а родни град службен.им градским сликаром. 1543 годинв када је имао свега 46 година узео је и сам учешћа у »Плесу смрти«. Немилосрдна и цинична дама зажелела је да одигра своју игру и са овим слав љеним уметником. Нв марећи за његово дело, отскакутала је весело са њим. Баш као и на цртежима које је он са толико успеха правио. Холбајново доба често назива;у и »ДирерОвим« иако су његова дела, нарочито портрети у многоме превазишли овог славног савременика. Споменв ли ко дармштадскв мадоне, портрете Хенрика VIII и његввих жена, зна свако да се ради о Холбајну млађем, о уметНику, који је са подјоднако радости и искрености сликао лепв жене Енглеске и Немачкв, као и трагичне фигурв из галерије »Плесова смрти«. Иако јв више од пола свог уметничког века провзо у иностранству он је остао изразито германски сликар. Као што својим двлом пр^пада човачанству, тако је духом и срцем остао веран Немачкој. Сва његова дела одишу чистим духом доба, које је сада мртво и које се можда никада неће вратити, али из кога се разв.ило ово друштвено стањв у коме м'и живимо данас. Холбајн је усавршио оно што је деценијама стајало .нвтакнуто. Дирерова дубина, Гриневалдова страст и сопствена мирноћа про* нашла су у Холбајновим делима једну додирну тачку, која их Је и уздигла до савршенства. Н. Маринкови*