Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

11в&ори нсиие- енме

Често пута су се непријатељи наши запитали одакле добровољцима толико снаге да упорно, већ више од две године, стоје на линији коју је обележио генерал Недић. Па не само непријатељи, него чак и они „млаки" — неопредељени, који сматрају да ,/е најпаметније остати у ставу скрштених руку, и гледати своје личне бриге, да се не би коме замерио. Таква питања постављају се најчешће у оним данима када се линије фронтова почну да померају и када кафанским стратезима изгледа да је коначно дошао час да се овог пута, али сад стопроцентном сигурношћу, постави коначни рок: „Кроз петнаест дана". И не схватају такви људи упорност и непоколебивост добровољаца ко,ји, ето, по њиховом, неће да виде догађаје, него и даље, тврдоглаво, настављају својим путем. Зато се и љуте на добровољце, зато их и грде, а по неки пут и жале. А не би требало ни да се чуде, ни да се љуте, а још мање да нас жале. Јер, ако они сами нису у стању да правилно оцењу ју ствари и догађаје, најмање имају права да зато окрив■љују добровољце. Још ће се дуго они и чудити и љутити и повијати при сваком повијању фронта као што се барска трска повија при најмањем• даху ветра и чуди се, сирота, за што се не љуљају стене и брегови. И биће тако све док копачно не увиде да догађаји, ма какви они били, никада не долазе сами од себе, нити је извор и сврха у њима самима, него да су'само спољна манифестација дубоких узрока и далеких циљева. Ето, то они не знају и не виде, а добровољци и знају и виде. И једно сигурно мерило, којим све ствари и до гађа је мере, увек је код добровољаца: ТЕЖЊА ДА СЕ ИСТИНА САГЛЕДА. А када се сагледа истина '— за нас претешка и преозбиљна, али не и безнадна, онда се из ње рађа И висока свест о судбинско ј одговорности за животни опстанак, узраст и срећу српског народа, коме се, после толиких тешких искушења, пружа још једна једина могућност да, у тешким данима који наилазе, чврсто стане на своје ноге и одоли новим искушењима. Добровољци су свесни да је ово последња битка коју српски народ још може да добије, и ДА ОД ЊЕНОГ ИСХОДА ЗАВИСИ. НЕ ПОБЕДА ОВЕ ИЛИ ОНЕ ПАРтије. или групе; него ЖИВОТ ЦЕЛОГА СРПСКОГА НАРОДА. његово „бити

или не бити". А ту дилему добровољци не посматрају хладним духом, јер за њих дилеме не сме бити. Они је пресецају, јер су они за оно „бити" и зато су спремни да жртвују све па и живот да би спречили сваку могућност остварења „не бити". Они тако чине јер је извор њихове снаге непресушан: безгранична је љубав њихова према српском народу. Воле они свој народ и данас, када је још увек много греха у њему, воле га ради оних што су били пре и ради оиих који треба да буду после њих. Свесни су они да је тај исти народ грешио и лутао двадесет година, али зато добровољци носе у себи веру у велико и свето Сутра, које ће доћи, изборено напорима и жртва-

ма препорођеног српског народа, ДА БИ КОНАЧНО ДОШАО НА ОНО МЕСТО КОЈЕ ПО ВРЕДНОСТИ СВО ЈОЈ ЗАСЛУЖУЈЕ. Ето, то су основни елементи снаге добровољачке: тежња за истином, љубав према народу свом, висока свест о одговорности у н0јсудбоноснијем часу српског народа, и вера у боље и светли је дане са више хришћанске правде, човечности и честитости. И зато могу догађаји да се одигравају како хоће, добровољци се неће ни поколебати, ни збунити, а најмање устукнути. Ломиће се о њих и лаки ветрови и тешке буре, а повити их неће. Са Божјом помоћу издржаће до победе.

ДОБРОВОЉАЧКА АКАДЕМИЈА У ШАПЦУ

Шабац,- 17 новембра После успелог збора у Прњавору, крајем овог месеца, 'Грећи добровољачки батаљон одржао је у Шагвду, веома уепелу национаушу академију. Академија је одржана у сали „Занатског дома", а присуствовали су јој: ркружни начелник Округа шабачкрг Светислав Стефановић, окружни командант Српске државне страже пуковник Мандровић, као и велики број грађана и омдадине. Академију је отворио к-омандант Трећег батаљона, капетан Бранисдав Здравковић, поздравг љајуКи присутне кратким говоР0'М у коме је нагласио родољубиви рад добровол^аца и њихова. настојања ка ширењу спас.оносце истине, коју проџоведа влада Народног спаса. Затим -е изведен програм, на коме је, врло 1 речито и ватрено, наглашава-

Инж. Драгутин Јакшић јући сво.јим речима /!мисао И

Трећи добровољачки батаљон пред полазак у Шабац (Фото: Арх. васп. отсек СДК,)

ИЗ ЈЕДНЕ ПОРУКЕ ДОБРОВОЉЦИМА... У чланку „Стаљинова цр- ски добровољци који својим жиква", штампаном у прош- вотима бране колевку својих лом броју „Српеког наро- ота ц а и К р Че П ут Новој Србији. да", др М. Спалајковић удобровољцима ° н1 * с * народни херо,^ Они су и најмлађи апостоли Светосавског православља које нам је предало ону једину истиниту моралну филозофију — оно највише вечно сазнање које нам је Христос својим божанским учењем открио._ О, ви. српски добровољци. Ви

путио ,1е следеће речи: ...»Нова српска омладина је за појена трајним вредностима срп-

цдљ добровољ&чке борбе, увод у свгху тачку давао добровољац Славко Контић. Као прва тачка програма, било је предавање добровоЉца Радована МиљковиМ, професора богословије, о теми: „Српски пут". На врло убедљив и јасан начии, предавач је изнео све странпутице на> које су туђивци позивали и наводили Србе, само да би их бездушно искористили за своде себичне интересе, ма колико то п-заћао српски народ у најбољим животима. својим, док ти исти људи чувају крв свог.а народа. Предавач је у свом говору навео карактеристичан случај дво-

прошлости и српске патриЈархал не задружности. Она нема ничег заједничког са дегенерисаном ко. мунистичком омладином која упире очи у Москву, као ни са сте младићи добре воље, ви смибеоградским англофилским сно- рено славите Бога на висини и у знак дивљења и захвалности, бовима код којих је, из дефети- предано ширите мир и љубав ја вам упућујем ове редове, јер стичке понизности према Лондону међу браћом на земљи. Ви без- на првом месту желим вас да саутрнуо сваки осећај мЛадићског гранично волите свој народ, не чувам од сваке спољне обмане поноса и националног достојан- мрзе&и друге народе, и зато којом аморални, анационални и ства. Данашњи узор праве срп- ћете Божјом помоћу увек побе- атеистички бољшевизам хоће да ске омладине, то су млади срп- ђивати свако зло, отрује Православље«.

јице Евглеза, једног официра н једног подофицира, које су пре кратког времена ухватили у шуми органи , Српске државне страже. Ови Енглези скренуЈш су пажњу оргЗнима СДС да тхазе шта раде са њима, јер „Черчил зна да емо ми овде". „Черчил з,на, наставио .је предавач за двојдцу Енглеза које је послао да нахушкају Србе на буку и води рачуна о ц>]има, али не зна и неће да ана за преко милион његовом кривидом по^ гинулих Срба у равним српским крајевима. Колико своју крв чува, толико је'спреман да ту.ђу пролива. Пут „шумских странпутица" има исте резултате ма под којом фирмом ове стајале и м.а чију команду туђинску извршиваде." Предавач Миљковић завршио је своје предавање речима: „Који је прави српски пут? То је пут којим води свој царод генерал Недић. Прво се по плодовима својим познају а, затиЈм пб плодовимз и разликују шумске странпутице од правог >српског пута. Плодови шумских странпутица су: буна, пауња, бод, беда, згариште, пустош, смрт. Плодови српског пута су: мир, ред, рад, градилаштво, живот, — а тим нас путем баш и води генерал Недић. Та.ј је пут утрт у историји нашо.ј, то је прави еветосавски пут српског народа..." Академија је завршена песмом: „Ој Србијо!". Искреме речи добровољаца, пуне младићског одушевљења и идеализм?«.. топло су примљене од гсрисуттих. Никола Буљ, добровољац

Д9БРРВ0ЉЦИ У Нј| I 1ГСЦЕМ Шабац, 17 новембра Почеткбм овога месеца, добрдво.Ђци Трећег батаљона одржали су ! низ зборова у Поцерини. Као последњи био је збор у Варни, коме је присуствовао велики број сељака и на коме су говорили добровољци Славко Контић и Иикола .. Буљ. . Дббровољац , Контић је. говорио, о раду ' шумских и , поеледицама њиховог рада, нагласивши да је Поцерина већ једном скупо платџла њихов рад и осетила шта значе сапкције. Српски сељак мора да увиди да му је пре.ко потребан . ред и мир, да би могао да рбрађује своја поља, да прехрани себе и своје и оне који се не баве пољопривредом и којима бгш она мора да >омогне V дг.нашњем претешком времену. Досга је српске' крви проливано за туђе рачуне и интересе, сувише је пало српских глава да бисмо још могли и смели да правимо експерименте, који би могли да вас доведу до истребљењак Енглези нас зову на буну, да гинемо, али своју крв и евоје животе брижљиво чувају. Енгле^и су огроман. велики.народ који ратује преко четири године, а ми мали народ који јб ратовао свега неколико дана па смо имали петнаестоструко' више жртава од њих. У средњем веку, енглески народ није био ни за дзаку већи од српског, а данас је он један од најбећих, а ми ♦ .један . од на.јмањих. А т, и док су они чували своје животе, ми смо гинули . Не смемо и д?.д-е гинути, јер ће нас нестати. Добровољци раде баш на спасавању Срба. Добровољац Буљ је говопио ^ једиовлашћу које мооа пото,јати и у кући и у држави и у