Српски народ

СРОСКИ ДОБРОВОЉАЦ

НАЦИОНАЛИЗАМ И СОЦИАЛИЗАМ Из областм добровОЈљачких

; Под национализмом се у ЈугоСлавији обичавао подрагумгвати појам који означава једно лазадно схвагање о уређењу друштаа. Под социализмо:? пак се подразумввао појам о напредном уређењу, друштва. И ако се за неког р^кло да је националиста, онда се .он сматрао за назадњака. Ако је пак неко носио титул-у социалиста ,онда је сн био напредан човек. А пошто је идејч напредног чбвека билз ушла у моду, то је и социализам био постао ствар моде, само се његзв кур.с није : лако мењао кас других модних артикала. Бити социалиста је за неке билс чак и дужност. Јер, они су ћод тим појмом подразумевам ч^века који увиђа сву ексномСку разлику у односима друштвеним, који увиђа беду многих, који же ли дз материјална добра буду правилније распоређена итд. За њих је националиста био човек који све то не увиђа или неђе да увиди, 'човек ко,ји је зажмурио за стварност и који се предао некаквим идеалистичким схватањима Друштва без способности да увиди реалност. И тако су углавном обични мањи.људи који су себе сматрали соцИалистима гледали на националисте и просто су се дичили тиме што они увиђају неправду и против ње су дигли свој глас, као да су оки из другог табора толико сле пи да све то не виде. Јасно је ,да у горњем не лежи разЈшка изМеђу социализма и нацидШлизма. (Кад говоримо о национализму не мислиМо толико на општи појам национализма колико на српско схватање национализма). Она је мног.о дубља. А моглз би се исказати овако: социализам на прво место\ставља економију; отуда они и своју политику изграђују на бази економије. Оно што је важно то су економска добра и главни је проблем њихова правилна подела. И о том имају своја политичка схватања. Међутим, за национализам је дух над политиком (која се на њему базира), а цолитика је над економијом. Постоји осим екоиомског живота нар.ода и његов 'духовни жизот. И то је он примарнији. Он је стварни живот, односно дух испуњава живот правилном, вредном садржином. Национализам садржи духовне вредности. Он пре свега истиче нацију

као вредност, као органску заједницу која је чланица велике заједнице нар.ода. Нација није фикција. Она је скуп људи повезаних истим духом, истом крвљу и истом судбином. Она је засебна органска индивидуа. Сва ки њен члан је на првом месту члан једне органске целине нације, па тек после члан човечанске заједнице. Он такође издиже дух историје. По њему један народ, заборавивши на своју историју, одрекао се своје традиције, престаје бити народ. Традкција је моћна снага која један народ одржава као индивидуалнтет. Она дух народа преноси с колс(-т на колено. Национализам под собом услов љ>ава милитаризам. Он је неопходна потреба ради очувања и вредности :језика, всре и обичаја, своје народне културе, а тек одбране првснствсно духовних онда материјалних добара! Свих тих напред наведених духовних вредности социализам се одрекао из поменутих разлога (по^решно постављеног почетног схватања о примарносги економије). схватања револуцију ради крајњег доброг циља. Национализа.м у томе види зло. Зашто убити човека да би љегова смрт убрзала решење, када се он може убедити да пост(.,ји начин за мирно еволутивно решење кроз сарадњу класа. Национализам неће грађански рат, јер он хође да реши социалн ^ ^ —

Ко може, управљајући државом, да заборави на своје интересе? Јунаци и мученици. Јунаци су положили испит на бојним пољима. Нису се плашили за свој живот. Заборавили су своје интереее... РадиЛи су гако, као да их ништа не боли, као да им није ништа све жртвовати ради других, ради дужности, ради љубави. Мученици полажу још тежи испит сваки дан. Имају пред собог* могућности да иду лакшим, угоднијим, ширим путем и на коме су сва могућа добра, али они заборавља/у сваки дан своје интересе и муче се ради општих људс«их или пссебнмх изродних идеала...

Вама мученици Далим џ Жџпа$ш$> Зашто се ово даиас наједмом расплака небо Над овим лепим крајем увек питомим и плодним? Зашто се облаци свише када је досад суице Тако дивотно сјало над овим пољима родним? То ваљда Господ плаче над новим жртвама вашим Другови моји мили, хероји младости нове! Јер сте заиста били к'о диви орловског лета, Света је идеја правде красила ваше спове. Увек се песма чула с дечјих усана ваших, И с њом сте и сад смело животе своје дали. Пред вама беше само идеја слоге и мира И други спасоносни народни идеали. Нема вас с нама више... Али ће ваша дела Светао спомен бити у борби за избављење Нашег народа тужног који ће захвалан бити Јер су му ваше жртве донеле искупљење... Што тако звона брује некаквим преболним шумом Са светог Божјег Храмџ покисле вароши ове? Зашто већ пада лишће кад јесен стигла није? Кога то фијук ветра на тужну прославу зове?

Заставнкк II добро јзљачког батаљона (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.) _.Ми нисмо имали само љубави за свој народ. Ми смо му се и дивили истински. Као кад човек застане пред изванредном величином или лепотом. Јер љубав према свом народу је редовни становник душе нормалног човека. То је проширзње оне богомдане чуварке сваког бића, љубави према самом себи. Али човек може волети, а да се не диви. Ми смо, међутим, волели свој народ и дивили смо му се. Дивили смо се његовој видовитости. Јер нема народа који је тако видовито кроз метеж своје историске прошлости сагледа~о главну нит и главни смисао н»ен, као што је наш. Нема народа који је у до.*а^ајима што су се пред њим нашли, умео да нађе своју стазу да пође јуначки њоме, да је изгради у пут царски, као што је наш. И нико није умео, као народ тај, да језиком, реским и звонким, што уме да затутњи као бура и зачас опет умили се као једва чујни дах тихог пролећњег дана, искаже потом тај свој пређени пут, — и да ко у огледалу неком покаже како су га и Небо и Земља учили да се на том путу одржи...

Добровољци у Манви и Поцерини (Наставак са 7-ме стране) васиони, док ее у противном иде у хаос и пропаст. И код нас мора поетојати једновлашће, јер ми хбћемо и морамо да живимо и напредујемо. Многи сматрају да ми можемо водити више политика, а то се и дешавало, али од свих могућих политика исправна ,је самр једна. Ми не смемо да водимо политику ни Лондона ни Москве, већ само и једино политику српских интере* са. Ту нолитику води генерал Милан Недић, а десна рука у спровођењу те политике су му српски добровољци. Сељаци су поздравили речи Добровољаца и п.озвали их да их • заштите од насиља шумских несрећвика. П. Марковић, добровољац

То звона јече болом, јер ваши ковчези леже Пред отвореном грудом за коју радо сте пали. Док многе очи плачу ваши ће гробови бити Светао путоказ оног зашто сте живот дали. 1-Х-43, Лазаревац

Напред смо рекли да је немогуће да тако очигледну истину, као што је истина о неједнакости поделе добара међу појединцима, не запажају и националисти. Према томе и национализам даје своје решење на ово питање и ствар је начина на које се то решење спроводи, па да се дЗ виднији резултат у исправљању поменуте неправде, него што га социализам даје. Социализам препоручује борбу класа, отмицу кроз рушење и анархију, крв и

но то захтева. У задње време нови национализам, неонационализам, показује видну тенденцију да буде социалан, (али при том он не сме изгубити своје примарне особености). Његов метод решења је сарадња класа и уклањање социалних разлика, тако да не може доћи до диктатуре једне класе над другима. Зашто диктатура радничке класе не би била противсоци^лни прин цип? Она би то заиста била, те према томе уопште не би значи-

ла решење, само би се од једног неправилног скстема скочило на други, још неправеднији и свирепији. Према ^оме споразум и укључење свих класа у равномерну поделу добара је једино решење које ће омогућити сарадња

класа диктована неонационализмом. Будући свет мора бити свет етичког и културног неонационализма заснованог на љубави и зрелој социалној свести. Гојко Табаковаћ

(Фото: Арх. В. от. С.Д.К)