Српски народ

Има их још који јасно не виде у челлу је срж проблема денац!Нзих џиновских сукоба у свету. Урасли у устаљење навике, учаурени у оно што је некада било, спутани предрасудама и по инерцији упу&ени да мцсле по аналогијама прошлосги, многи људи код нас не могу да схвате да је ово рат два начела и две идеје Конструктивног начела и оног разарачког, тамног, у коме су као у сабирном сочиву скупљене све стихије уништења и сва паклена страст разарања. Иза овог разаралачког начела које без мере и без осећања човечности блесне час овде. час онде стоје светско јеврејство, масонерија и бољшевизам. То је тројство једне исте суштине, израз једне идеје и одблесак тамних стихија о којима из најдубље људске прошлости има много мудрих и дубоких запажања. Кроз ово тројство говори пакао подземља и процветава рушилачка страст мржње. Свв оно што је добро, светло, велико и лепо тре ба да буде уништено; да би власт подземља постала апсолутна и не. ограничена. Обезбожени, у суштини би^а цинични, подли, безобзирни, ови репрезенти подземље данас су уортачени у плутократско-бољшевичкој алијанси, која се и видљиво и невидљиво бори против Бога, против нације и против природног поретка ствари у животу. Овој стихији супротставља се национално начело, које се органски развија из Богом даних основа живота, . трудећи се да оштрину животне борбе умекша лепотом самоподвига и активним проношењем кроз живот благог учења Учитеља љубави. Ово национално начело зна да у нама живи тамно наслеђе греха, које вучв подземљу, злу, преступу. Оно зна да је рат последица нашег моралног несавршенства, па и онда када се он води настојава да му да обел,ежје витештва и извесну етику. Пред очима свих нас одвија се језиви филм збивања у којима и ми сами учествујемо. И то како код нас, тако и у свету око нас. Дешава се нешто крупнб, неизре* циво велико, судбоносно. Потресају св основи живота, на живот и смрт боре се два поретка, две идеје и два начела. У нашој земљи то се осећа и јаче и више, него игде око нас. Овом рату, који нам није био ни потребан, ни неминован платили емо тешки данак у крви и обиљу жртава од чега нас хвата језа. То Је све била жетва јеврејско-масон ског бољшевичког безумља, последица њиховог раДа и њихових

тежњи. Они који су требали да руководе судбином народа у тим тешким и критичним часовима били су или свесно или несвесно оруђе у рукама овог тројства, ко је не може да живи без крви и - ' жртава невиних. Па и кад је то проЦЈло и када се формално рат 'завршио за нас они нису одложили оружјв нити су из онога што се десило извукли поуку. И данас су код нас извори свих духовних -смутњи унутарњих немира и с-фаха масонски и комунистички главари, њихови штабови који }кхве мирно и угодно и пр^ве љубазна лица на све стране. Они по шумама, само су послушно оруђе у њиховим рукама. Тамо нема хероја, јунака, људи умних и далековидих који

би могли да оелушну интимне откуцаје народног срца и да схвате како их и колико народ презире и мрзи. Али их, као Прометеј разапет на стени, мора подносити до часа кад му се укаже могуКност да устане против њих. , Комплексом подземља и страшКу рушилаштва иаши масонски комунистички лидери ометају кон структивне напоре генерала Неди&а. Они то не раде случајно, нити због неких случајних политичких оријентација, него свесно, из дубине душе, по унутвр-::. нагону рушилаштва и због комплекса мржње који је проткао це ло њихово би&е. Они мрзе нови дух, нова схватања и нове снаге, које се рађају из тешких искустава и из јасног сагледања но-

ПРВО ОДСЕБЕ

У једном селу крај Београда један домаћин од почетка рата стално дели све што има на три дела: једаи за њега и његову породицу, други за породицу његовог бившег ко мандира који је у ропсТву, трећи део за једну другу београдску породицу, која га је негда у животу добрим задужила. Све то он овима доноси сам, не тражећи ни паре. Обрачун ће ое, ако Бог да, извршити после рата. Један учитељ у пензији за све ово ратно време није осетио ни најмању оскудицу. Иако није више у служЗи, селуаци му доносе иа дар намирнЈТце, јер их је он својим дугогодишњим службовањем у њиховом селу само добрим задужио. Био је не само добар учитељ њихове деце, него и организатор сваке корисне акције у селу, тако да се њихово село, некада познато само по злу, убрзо у сваком погледу подигло. Могли бисмо набројати још и друге многобројне примере о томе како| наш сељачки народ учињено добро иикад не заборавља. Наравно да се од њега не могу надати никаквом добру они школовани људи и чиновници, који на њега гледају са висине, и своје слободно време проводе у игрању карата место да у овим тепгким данима буду стално уз свој народ и да га братски поМажу. Крајњи је час да се однарођени део наше интелиген-

ције тргне и врати своме народу. Старешине свих надлештзва имају свету дужност да своје потчињене упуте на истииску службу народу. Ако они сами нису на своме месту, њих треба одмах скикути са одговорног старешинског положаја. Знамо да ће многи чиновчици на ово одмах завапити: дајте нам прво ово, па онда оно. Знамо ми добро да њима није лако. Али они морају зиати да се може десити да једног дана изгубе и ово што данас имају, ако извесни од њих и даље наставе са својим наопаким и ненародним радом. Држава је данас у тешким приликама. До овога стања ни]е је довсо сељачки ннрод, него његова однарођена интелигенција. Овај грех према држави и народу нико други не може искупити него сама интелигенција. Она тога мора бити свесна, ако жели да и даље задржи свој водећи положај у народу и држ?,ви. Времена су бурна, револуционарна. Рад и мир се не могу само бајонетима очувати и одржати. Потребно је нешто више од тога. Зато је наш народ у својој мудрости и рекао: правда држи земљу и градове. Дакле, морална и духовна обнова пре свега! И то одгоре па надоле. И да сваки од нас почне прво од себе. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

вих потреба живота. Материјализам којим су они прожмани убија у њима осећање за све национално и духовно. Они само телом, административ но, припадају појединим нацијама, у овом случаЈу нашој, а унутарњом оријентацијом, својим, тежњама и својим највишим интересом они служе интернационали, која јв руковођена од странв светског јеврејства. Није ово наша измишљотина, ни произвољ но тврђење. Још 1927 године то је јасно открио јеврејин Рене Грос у мајској свесци париског часописа »Нуво Меркир«. Он је тамо рекао: »Обадве интернационале, интернационала финансиска и интернационала револуционарна, вредно су на послу. Оне су два фронта јеврејске интернационале. Постоји једна јеврејска завера против свега што је националмо.« Органи извршења те з-звере Јесу масони и комунисти. Тако свагде, тако и код нас. На светском плану борби ова два начела долази сутон раза-

ралачких стихија. И бољшевизам и јеврејство биће уништени и про терани из Европе. Ни од њихових штабова, по појединим европским земљама, неће остати ништа. Не треба ли и код нас засеКи у срж проблема? Без устезања, без обзира, са јасном сввш^у да изнад свега и изнад свакога стоји интерес Србије и њеног успона. Није времв половичним мерама. Ход судбине све је одређенији и ближи: води се борба између основних супротности у схватањима између којих нема помирења. Наш је национални интерес да та борба буде радикално проШ . ведена на штету свега онога што нам спутава замахе и снагу. А снаге имамо, воље за животом имамо, и могућности да постанвмо оно што смо некада били. Али свв то зависи од тога имамо ли довољно моралне снаге да погледамо у срж проблема и да одлучно сечемо онуда куда треба се&и. »С—Н.«

Гигант највећи превозни авизн света, најновији модел немач> ке ваздухопловне индустрије.

_____ _____ ^ НЕДЕ7БНИ ЛИСТ пп ШМ Н| ИМШ ши ШЦ јШШ V* ШНЈШк Вв! ^У ,Жј Београд, 27 новембра 1943 ШШжЊ ШШгШШ ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА ш* и и шн

НЕПРИЈАТЕЉИ СРПСКОГ НАРОДА

Исшгар. но п.ЛћСно > .Ј.зау