Српски народ

Страпа б

СРПСКИ НАРОД

27 новембра-1943

Реформа школа у новом просветном плану

Један врло важан део новог Државног просветног плана претставља школски плаи, који садржи реформу школства у Србији. При изради овога Плана вођено је рачуна о недостатку школованих људи који се код нас осећа у свима гранамз привреде, нарочито у пољоцривредч, ветеринаретву, шумарству и преради дрвета, рударству, лачгт има метаЛске групе, металургији, индустрији керамике и стакла, индустрији хартије, текетиднгј индустрији, прехранбеној индустрији, индустрији коже и крзна, занатима хемиских препарата, у областн техничких наука ,и трговачкој струци. Осећа се такође недостатак лекара, других санитетских стручњака и помоћног особља Затим , имали смо иедостатак школованих људи у пореској и царинској струци, управи државних монопола, поштанској штедионици, поштанско-телеграфској струци и економсКим наукама. Насупрот тбме имали смо ви^ шак школованих снага са гимназиском спремом. Из тога излази да постојеће школе не -дају у довољн'ој мери потребне резултаге у по^леду оспособљава.н>а и упућивања сво|их апсолвената на самосталан привредан живот. I Џ ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ Узимајући у* обзир слабу развијеност основног образовања код нас, новим планом посвећена је овоме пуна пажња. Констатовзно је да број насељених места: градова., варошица, села и заселака у Србији износи 5.394, у Банату 244, а број важнијих сеоских, насеља у Србији 3.072, у Банату 188, док број садашњих основних школа износи свега 2.113. Новим плаиом предвиђено је отварање укупно 3.224 основних школа. Обавезно основно. образовање има да траје укупно 6 година обухватајући 4 разреда основне школе, а затим два разреда више народне школе, односно два разреда грађанске школе или гимназије. Сви свршени ученици освовне школе који не иду у гимназију или грађанску школу обавезни су да продуже шкдловање у вишој народној школи. Сеоске више народне школе имаће пољопривредни карактера варошке привредно обележје. Новина се састоји у томе што су више народне школе имале до сада 4 разреда, а сада ће имати само 2 и њихово похађање биће обавезно. Ова рефбрма учињена је због тога што сељаци, којима је потребна радна снага, нису давали децу у вишу народну школу зато што је предуго трајала. Предвиђено је отварање 3.061 оваквих школа. За образовање и васпитање деце пре доласка у основну ипсолу биће отворена забавишта. Поред тога биће задржане две школе за дефектну децу које и сада постоје. Грађаиеке школе делиће се у три правца: заиатско-индустри-

ски, трговински и пољопривредни. Број постојећих трађанских школа који износи 41, попеће се на 132. ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ Нови школски план обратио је нарочиту пажњу стручном образрвању нашег пољопривредног ; подмлатка.. У том циљу оснивају се народне пољопривредне школе, које до сада нису постојале, док је планом предв Јђено отваранје 194 таквих школа. Настава у овим :школг.ма обављаће се у два зимска течаја, који ће трајати од 15 новембра до 1 априла, а примаће се земљорадници старији од. 16 година, са задатком дз им се пружи практично пољопривредно знање. Број спеццјалних пољ.опривредНих школа, који сада износи свега 4, попеће се на 35. Оне ће бити реорганизоване тако да упуте ученике у специјалним по љоприврелмим гранама и да створе добре практичне домаћине и мајсторе засамостално вођење појединих грана, ка-р подрумаре, воћаре, сисаре, калемаре, млекаре, пчела'ре, живинлре, подкиваче и т. д. Ниже пољрпривредне школе којих сада има 9, повећаће се на 14. ШКоловање у њима продужава се од 3 до 4 године. Њихов је циљ пружање теориског и практичног знања из свих грана пољске привреде и оспосо ^љавање ученика да по завршеном школовању мо?у самостално руковати својим имањем И служити осталима као пример савременог уређења и вођења газдинства. Поред овбга постојаће, као шго. смо већ нагласили, нарочити тип грађанских пољопривред них школа. Женама са села нови школски план посветио је такође пажњу. {<ао нови тип школа уводе се пољопривредне домаћичке школе, са циљем да образују и васпитају сеоске девојке за добре сеоске домаћице и мајке. Школовање траје годину дана. Шумарству посвећује се такође пажња, те се образује нови тип: ниже и средње шумарске школе. Прва има циљ да спреЛг> чуваре шума, а друга да спрема помоћно шумарско техничко особље. Број средњих пољопривредних школа остаје исти, са циљем да оспособе ученике за успешно рукавање мањим и средњим приватпим, самоуправним и државним добрима. ИНДУСТРИЈА, ЗАНАТИ И ТРГОВИНА Ј| Нарочито велика оскудица осећала се до сада у стручним мајсторима и водећем особљу у индустрији, занатству и трговини. У том циљу посвећена Је пажња мајсторским, занатским, техничким и сличним школама. Досадашње продужне или шегртске школе долазе у групу стручних помоћних школа са задатком да стварају занатски и трговачки подмладак. Број досалашњих стручних мајсторских школа повећава ее

од 2 на 16, са циљем да спреме стручне мајсторе. Број мушких занатских школа повећдва се од 7 на 14. У овим школама стварају се нови отсецц, који ће бити: архитектонски, грађевински, геометарски, машински, електро-машински, електро-технички, рударски, текстилни, кожарски, шумарскотехнолошки, млинарски, металуршки, хидротехнички, керамичко - стакларско-порцулански, угоститељски, прехранбени, лаборантски. Ово ће бити у ствари ниже техничке школе. У циљу унапређења домаће радиности и оспособљења жена за самостално обављање заната, број женских занатских школа, којих већ има 87, повећаће се на 98. Ове школе имаће следеће отсеке: за одело, за рубље, за вез, за ткање и ћилимарство, за текстилно плетење. Грађанске школе, као што је већ речено, имаће, поред пољопривредног правца, још занотско-индустриски и трговински правац, према потребама места где се отварају. Број средњих техцичких школа повећава се од 5 на 8. Врој њихових отсека повећава се такође тако да ће имати следеће отсеке: архитектонски, грађевински, геометарски, машинскл, електро-машински, електро-технички, рударски, текстилии, кожарски, шумарско-технолошки, технолошко-индустријски, млинарски, металуршки, хидро-технички и др. Ови отсеии моћи ђе да се отварају и као засебно самосталне школе. Даје се право свршеним ученицима с^едњих техничких школа да продуже школовање на одговарајућим от сецима Техничког факултета. Као иовина уводи се отварање две лаборантско-препараторске школе. Њихов ће задатак бити спремање лаборангта за хемиске, фармацеутске и медицинске лабораторије, ацотеке и клинике, као и препаратора за музеје, биолошке, зоолошке и ботаничке заводе.

ПРВИ ДОМАЋИЧНИ ТЕНАЈ У МАЧВИ На свечан начин отворен је први Домаћички течај у мачванском селу Дубљу, који' је истовремено први течај овакве врсте у Мачви. Напредно и богато село Дубље показало је велико интересовање за овај течај и мачванске домаћице и девојке пријавиле су се у великом броју. Течај ће трајати 6 месеци, а на њему ће сељанке имати прилике да се упознају са савременим и хигијенским вођењем сеоског домаћинства. Свечаност отварања обављена је у Културном дому Краља Александра у присуству претседника Дубљанске општине. општинског одбора и угледних домаћина, а из Шапца је дошао велики број угледних гостију, међу којима начелник Округа Шаб^чког са помоћни'-'ом. окпу>"!т" школски надзорник, начелник среза мачванског и др. Присуствовале су и будуће ученице на челу са управитељицом течаја у живописним народним ношњама. Начелник Округа шабачког Ми лорад Мићић истакао }е у своме говору напоре владе Народног сласа на просветном н културном подизању иарода.

Последњи тренутак за спремање зимнице

Спремање зи-мнице био је увек посао коме су наше домаћице поклањале у јесен пуну пажњу и труд. Било је то сасвим оправдано, јер се дешавало да у Току зиме извесно поврће нестане са тржишта, или да достигне врло високе цене. Конзерви је истина по радњаада било, али оне су биле и врло скупе. Данас је у толико више препоручљиво и потребно да се наше домаћице побрину за добру зимницу до највећих граница могућностц. Сада "је последњи тренутак да се з!?Мница остави и у том погледу дгјемо неколико упутстава. Зелен је увек домаћици корисна и потребна при сирављању многих јела, а нарочито за чорбе и супе. Да би се спремила добра зелен за зиму потребна су 2 кгр. мркве, 1 кгр. пашканата, 1 кгр. целера, 1 кгр. карфиола, 1 кгр. першуновог корена, 10 дугачких паприка, 1 и по кгр. соли и салицил. Зелен треба опрати, очистити, исећи на котуре и самлети два пута у машини за млевење меса. Овој маси дода се со, добро се измеша и остави да стоји 10 до 12 часова. Затиш се сипа у стаклене тегле и дода се одозго салицил. Тегле се повежу и оставе да стоје на хладном и сувом месту. Једна до две кашике овако конзервисане зелени у супи, чорби и осталом јелу даће одличан укус, а поред тога и извесне количине потребних и корисних витамина. Плави патлиџан може још на пијаци да се нађе. Поред његове употребе при спремању ајвара, он се може оставити за зиму и исечен за мусаку. Крупне патлиџане треба ољушгити, исећи на котурове, па слагати у емг.јлирани суд на слојеве и сваки слој добро посолити. Оставити тако да стоји 12 до 15 часова, затим накренути суд да би се вода оцедила. Узети самлевени црвени патлиџан и тим соком налити суд да плави патлиЏан потпуно огрезне. Одозго додати салицил, везати суд и оставити га на хладном и сувом месту. За остављање цвекли набавити младе цвекле, опрати их, сасећи крајеве корена и лишћа, обарити у кључалој води 1 минут, затим их прелити хладном водом и ољуштити. Овако припремљене цвекле остављају се целе или сечене' на котурове у суд, додаје се једна кашичица соли отприлике на 1 литар запремине и прелије се кључалом водом, а затим се кува око 1 и по сат. Карфиол може такође да се остави врло добро за зиму. Главице се оперу и раставе на мање делове. Затим се карфиол остави у сланој води 1 сат, па се бари 3 минута, прелије хладном водом, слаже у тегле и додаје кашичица соли. Карфиол у тегли налије се кључалом водом и кува се 1 сат. Спремање паприка у туршији нашим домаћицама је врло добро познато. Међутим, с обзи-

ром на данашњу несташицу сирћета, може се препоручити следећи начин: На дно тегле ставити један ред зеленог патлиџана, па затим слагати паприку, посолити је, налити хладном водом, повезати теглу и оставити на хладно и суво место. Поред зеленог патлиџана може се ставити и по једаН ред краставаца изнад реда паприка. Исго тако врло корисне и потребне зими су паприке за пу њење. За тај циљ треба одабране бабуре опрати, сасећи дршке, повадити семенке и жиле. Тако припремљене бабуре баре се у кључаној води 5 минута ; затим се потопе у хладну воду и слажу у тегле усправне једна до друге. На литар запремине суда додаје се једна кашичица соли, онда се налије кључалом водом и тегле повежу па се тако кувају 1 сат. Паприке ће бити још укусније ако се уместо кључалом водом налију цеђеним парадајзом. ■ ] МАРМЕЛАДА ОД ЈАБУКА И БУНДЕВА Многе наше домаћице спремиле с$ за ову зиму доста пекмеза и мармеладе од шљива. Међутим, добро је да се спреме што веће количине прерађеног воћа. Зато, у колико још располажу неупотребљивим судовима, биће, врло дорро да.,, спреме укусну и јевтину мармеладу од јабука и тикава. За остављаље ове мармеладе добре су стаклене тегле, плехане кутије, глеђесани ћупови и дрвене качице. Набавити подједнаку количину јабука и бундева. Јабуке опрати и исећи им чапгицу и петељке, али не љуштити кору. Исећи их на кришке, а покварене делове отстранити. Тикве такође опрати, исећи на полутке, очистити од семена и Кувати заједно са кором. Јабуке кувати засебно. Кад једно и друго буде обарено скине се са вг.тре и засебно пасира кроз пасирачу или жичано сито за сејање брашна. Претходно одвојити кашиком кору са тикве. После пасирања обе каше се помешају и заједно кувају, додајући извесну количину шећера (250 до 300 грама На 1 кгр.) У колико се мармелада боље укува у толико ће се боље одржати. По укусу могу се додати извесни мириси. Мармеладу треба сипати у судове још врућу и оставити их отворене извесно време, да би се на површини створила покожица која чува мармеладу од квара. Стаклене тегле повезују се дуплим пергамент папиром између кога се стави танки слој ваге. У ћуповима или дрвеним качицама стави се преко мармеладе танак слој парафина или чистог воска, а затим се повежу чистом крпом п поклопе поклопцима. Судове оставити у суа«, чисте и хладне простовиј*.