Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

4 децембра 1943

1Ш? 1 !ЛШ«81« ДИМПТРИЈЛ ОБРАДОВНЧА ■НА^чеНопл > .амушхцтџу ДСМ ГГГКЈА. , ш »етм« бгдаслт ш иад* т

бм« м 0 (>нин^.иј.ц*м1

Српска књижевна

задруга наставља

код нас најуспедији вид историске књижевности. Поред оживљавања историског романа, као мала коректура реалистичког правца, који је у нашој књижевности заузимао исувише места и пажње, оживеће се и романтика. И баш, као први романтичар, „дебитоваће" — Јаша Игњатовић, иначе у историји књижевности српске прононсирани реалиста, У комбинапији је још и занемарени, али плодни Чедомиљ Мијатовић (Рајко од Расине). За даља издања Задруге предвиђени су у овом моменту ови писци: Јела Спиридоновић-Савић (Есеји), Момчило Настасијевић (Избор приповедака), Шекспир (Млетачш трговац), две пасторале Дубровачке 'књижевности, али у новој, савременој транскрипцији, која ће омогућити Дубровачкој књижевности приступ ширим читалачким слојевима. Што се тиче „Поучника" Задруге, он ће донети дело из но-

ви.је историје (Односи српског и немачког народа у огледалу Бисмгркове линије) као и из стари■ег доба (Византија и Запад у Средњем веку; Света гора, за коју је везана неманићска традици; а, а која до сада у нашој књижевности није била обрађенз). Најзад, Задруга је предвидела и издавање монументалног дела ИсториЈа српскбг народа са културним и социјалним погледом. Свакако да су за оволику интерчивну активност Српске књижеч^е задруге пстребни и богати страни извори. Немачка књига бића један од главних извора из кога ће се прпсти оно «јбоље, најкорисније за српску кул1уру. Нз «рају треба поменути напс;~. Задруге да комплетира своју читисницу коју је наследида у занемареном стању, оскудну Читасћица треба да буде интимно мес! , за састанке књижевника м пријатеља Српске књижевне Мдруг*. СВОЈУ МИСИЈу,

Прве књиге првог кола Задруге баш.се и баве тим проблемом. Сбјавили смо научно дело Стојзна Новаковића Село и Лимунацију на селу од Стевана Сремиа. Наш велики и оштроумни сатиричар Сремац дао је у „Лимунацији" слику једног разбарушеног носиоца социјалистичких иде.ја у Србији крајем прошлог века, када је социјализам био нека болесна мода, али ко.ји ипак није дао ништа од оног свега рајског што је обећавао. Напротив, допринео је доста политичкој и моралној распојасаности. Срсмац је то видео међу првима од наших књижевника. Већ 5 су готове и „Збирка савремених приповедача", „Есеји" Хенрика Баркћа и „Гетеова кшига" све из првог кола. У штампи се налази нова Антологија српске лирике подељена у три доба, три књиге: српски романтизам од Његоша и Бранка до Војислава Илића; Модерна од Ракића, Дучића, Стефановкћа до Вељка Петровића и Милорада Петровића-Сељанчице, и Најџовије доба, односно носле М.дерне до данас. Ова велика Антологија рзђспа је и ради се по' најстрожпјим и најправедније могућим мерпли ма. Она ће рехабилитовати српске песнике који су до сад<', *

Културном филму имамо да захвалимо што смо добили нама тако омиљени забавни филм. Први тон-филм био .је такође из области културних филмова. Сви нисмо у стању да знамо све и да видимо све. Културни филм попуњава празнине нашег образовања, забавља нас и пружа нам нешто више од неопходног, једну врсту душевног луксуза. Скоро се код нас давао један филм о Шпани.ш. Ми ову земљу знамо као земљу с.унца, музике и темперамента. Али нисмо знали колико она има лепих истори&ких и културних споменика. Ми смо у филму могли да видимо бучне и шаролике булеваре Севиље и Мадрида, поцрнеле црквице украшене дивним мадонама и занимљиве украсе, који се продају по Тпироким поплочаним трговима. Културан филм нам доноси и најсувопарније ствари, обрађене лакО и занимљиво к5о неку лепу причу. Можда сте гледали филм који нам .је приказао индустрију воска. од пчелине сађе па до елегантне свећице која кокетно краси углове наших салона и будуара... Мала барица у трави обрасла у шевар и локвање. Сем зоологз ко се још интересује шта се ту скрива?! А то баш није тако неЗКнимљиво. Читав један свет биља и водоземаца. Они граде себи куће, журе за намирницама, спре ма.ју "зимницу и баш као наше вредне домаћице га.је децу. А ми на то нисмо никада ни мислили... Егзотичне цветове, далека мора, џиновске водопаде и све оне несхватљиве и каприциозне творевине природе које познадемо једино из школских уџбеника и научних књига можемо данас да видимо у живо.ј слици и да их доживимо у целости. Ових дана смо гледали једзн културни филм о грађевинамч прошлих векова. Видели смо пре красне замкове са њиховим витким кулама и дивним фасадама. огромне холове украшене скупоценим гобленима и дивном бронзом. Оно што смо читал»: и замишљали бајком ваекр^ава пред нашим очима као нешто стварно и нама врло приступачно. Ево, на пример, једног културног фимла о готики, коју називају парчетом неба на укаљано.ј земљи. Сећате ли се приче о Дедалусу и Икарусу, о вечитој тежњи човека за висинама и сунцем? Из ове тежње се родио и готски стил. Бити што ближе Богу. Религија га је инспирисала, а велики мајстори украсили су вит И последња која је изашла ових 0 ке стубове и торњеве производана обзиром на своју вредност, били запостављени. Свако доба Антологије стајаће на челу једног. кола. Али као шго Задруга овом Ан тологијом жели да изврши ревизкју вредности сопске поезије, тако исто она нсели да се ревидирају и све остале књижевне вредности наше. Зато се ствара једна Историја српске књижевности, најпотпунија до данас. У „Забавнику" ће се појавити, као прва књига, Сељаков псалам, сељачки роман Фламанца Тимерманса. То је прави образац јеаног сељачког романа, оног романа који је до сада крд нас гајен слабо и зато и нема доброг претс; авника.

.Савременик" ће и даље доноскти дела из леце књижевности. Постоји и тенденција оживљавања историског романа. У том смислу биће објављено опет једно дело Стевана Сремца Из књига староставних. То додуше није всториски^ роман, али је један

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНОГ ФИЛМА ЗА НАШЕ ОБРАЗОВАЊЕ

Купа у Генту из XIII века (Фото: Тобис) дима своје живе маште. Погледајте само... Прозори су уски и горе засвођени, стакла су у бојама, јер тада се светлост лепше прелама а унутрашњост храма или дворца купа се у најтоплијим нијансама почев од румене до прозрачно плаве боје(. Дивне су приче које нам прича.ју културни филмови. Доћиће време, када се модеран човек више неђе моћи ни замислити без њих. Н. М.

Ш Стефановић, претседник Српске књижевие задруга

I Када је 1892 године основана Српска књижевна задруга за јСмерницу њеног рада било је |посЈављено гесло: помагање развоја српске књижевности, што би |се, уосталом, и по самом имену Задруге дало закључити. И, с малим прекидима за време прошлог рата, ова наша књижевно издавачка установа је пола ве.ка била на тој линији. Српска књига има много да захвали зз свој просперитет овој Задрузи. Међутим, за време југословенеке ере, нарочито у последњим годинама, пресудни утицај у Задрузи имали су људи који су форсирали кроз Задругина издања дела и књижевнике већином аесрпске, у смислу југословенске оријентације. То је донекле и разумљиво, с обзиром на дато време, али се ипак мора нагласити да је тадашња управа Задруге доживљавала и свеене пре тераности. Извесни југословенски писци који нису билЈ Срби, дочекивали су да им Задруга изда неколико дела, једно за другим, док је већина осталих српских писаца била по страни, запостављеиа. Тако српска књвжевна мисао није могла доћи до пуног и правилног изражаја кроз ону институцију која је баш за њу и основана. У доратној Српско^ књижевној задрузи били су људи који су свесно стварали један затворени круг књижевника, у који се те-

Прва кк>ига коју је издала Српска кн>ижевна -задруга 1892 г.

шко ступало, тешко за већину српских књижевника, игнорисаних али осведочених великих спосОбности. После слома Југославије, у Србији се започела и изградња духовног живота, српске књижевности. Наравно, да опет нико по званији за то није био до Српске кљижевне задруге. Само... сада је требало и поћи новијим, савременијим путевима који одговарају Србији. . На чело Спрске- књижевне задруге долази човек широке књижевне културе и концепција. То је др Светислав Стефановић, један од првих српских песника, оригинални есејист, реномирани преводилац Шекспира. За столом претрпаним делима мртвих и живих српских књижев кика, у рукопису, за наредна из-' дања Задруге, др Стефановић иам каже: — Намеће нам се спровођење извесних рефорама у Задрузи. Са свс-јим сарадницима радим пуном паром како бих извео српску књигу из ћор-сокака, куда је била залутала, захваљујући по* грешној издавачкој политици мојих доскорашњих претходника. — Мислите на промену оријентације? — Тачно. На првом месту данашњи циљ Задруге је да се оријентише према српском селу. То је битност, која треба да да карактер будућим издањима..