Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

4 децембра 7У43

Нсдељпи ореглед мсђ\ народних догађаја

Берз,

Шшш

ије и изгз1|оњз

У меутрвЈгној штампи. 6ојм ре чсно у неозбиљном делу неутралне штампе, појавиле су се вести о мистериозним путовањима извесних личности у извесне земље. Те вести су биле коментарисане нагађањима о тобожњим преговорима о миру. Колико су те вести тачне, видимо из једног примера. Новинари, љубитељи сензација, саопштили су јавности час доласка фон.Папена у Ватикан и час његовог одласка.^ Међутим, баш у ово време фон Папен се налази у Букурешту. Ни друге верзије н»су тачније од ове. Са нема-чке стране категорички се демантује пбсто.јање ма каквог било преговора о миру. Озбиљна британска штампа такође тврди да нема таквих разговора. Она је мишљења да су све верзије о преговорима измишљеие ради тога да би се у очекивању мира смањила борбеност ратујућих народа. Да ли су те верзије намерно лансиране или су производ маште појединаца уморних због рата, — то се за сада не може казати. Главно је да ниједна од зараћених страна ие мисли о миру ире аобеде. Као један парадокс од историског значаја треба при томе констатовати да у такозваној тоталитарној Немачко.ј сав народ одбацује мисао о миру и заго Рајх одлучно ратује. У такозваној демократској Британији само владини кругови, капиталистички кругови и комунистичка мањина задржавају ратоборан став, и зато Британија наставља свој' рат штетаи по њене

Швајрски планозн У швајцарском Савезном већу расправљало се о питању образовања једне комисије стручњака, која би проучавала све плано<ве које зараћене стране објављују у вези са уређењем света после рата, као и о швајцарском ставу у односу на те планове с обзиром на то што Швајцарска жели свим својим расположивим снагама да учествује у изградњи новога света после рата, и то, са што мање потреса и поремећаја по своју влаетиту привреду. Швајцарска, наиме, стоји на становишту да се крај данашњег сукоба не сме дочекати неспреман у односу на будуће уређење света, и зато је она за прво време, време опште привредне поремећености, спремила велики план о јавним радовима, како би баш то најтеже време пребродила са што мање штете за своју привреду. Интересантно је напоменути, да се тим послератним плановима не баве само званична места, чиј.а је дужност да воде рачуна о просперитету заједнице, већ су и поједине фирме присту^иле изради својих планова за прво време после рата, а сем тога су одржани Ј^азни привредни курсеви сличне садржине, који су били одлично посећени. Мала Швајцарска показује жив интерес за све што се дешава у овоме рату, и за све што треба да дође после рата. Она се стриктно држи своје неутралности али се истовремено у тишини спрема да данас сутра заузме свој одређени став према плановима о будућем уређењу светске привреде, када исти буду дошли до примене.

интерч-« р*т пкв кед широких маса не постоји оду шевљење за борбу. С правом се мо.же говорити о духовној кризи у Британији. Ту кризу повећава писање комунистичког листа Дејли Уоркера, који захтева (свакако на основу московских инструкција) избаци,вање из бритаиске владе министра Емериа и Симона, „пошто су они примери неспособности реакције" и морају бити „замењени правим народним претставницима". Енглези осећају да се московска рука ме.ша у унутрашње бритаиске ствари и зато су прилично огорчени због настале ситуаци,је. И у Америци појављују се мишљења о кобннм последицама Рузвелт-Черчиловог поиуштања пред Совјетнма. Њујорк тајмс пише: „Тиме што нису установљене утицајне зоне у послератној Европи и тиие што је Москви дозпољено да учестнује у свима европским питањима ситуација ће бити јако отежана." И у Америци почињу да увнђају комунистичку опасност. Сада је свет добно нов доказ Рузвелт-Черчилдве сервилности према СтаЛ )Ину. Ова.ј тиранин ко.ји иначе скоро никад не напушта Москву, ко.ји се креће само између Кремља и села Горки у непосредној близини престонице (то је село исто тако заштићено и чувано Као и московски Кремљ), није смео да дође ради састанка са Черчилом и Рузвелтом тамо где нема совјетске оружане снаге и пукова енкаведиста. Он се једва усудио да пређе праг своје куће и да направи један корак до Техерана, где ће бити осигуран совјетским ба.јонетима. Зато су поглавари САД, Британије и црвене Кине моБали да праве дуже путеве како би стигли на састанак са Стаљином. И није само то, што су морали далеко да путују. Него су морали да уђу у зону која ,је проглашена за совјетску утицајну зону, т. ј. да готово уђу у Стаљинову кућу уместо да се нађу негде на слободном терену, ко.ји више долику.је једном међународном састанку, а нарочито састанку поглавара држава. Овај састанак четири светска завереника је знача.јан не по томе о чему ће се тамо расправљати, већ по томе што је до њега дошло непосредно после московске конференције. Да је московска конференција била тако ређи претконференција за овај састанак, онда би садашњи сусрет био доказ успеха те претконференци.је. Међутим, приликом московских саветовања (да не кажемо препирки) било је јављено да је постигнут такав „успех" да није ни потребно да се шефови држава састану. Сада пак видимо да је тај „успех" имао крат ког дејства: главне личности морале су да пожуре на састанак, .јер СУ се размимоилажења на московској конференцији претворилз у расуло коалиције. Као један од Знакова тог расула морамо схватити садашње понашање црема емигрантским владама. У штампи се отворено пише да су краљеви у емиграцији препуштени својој судбини, пошто од стране Совјета нису признати за владаоце сво.јих народа. Државни потсекретар Берле .је у име америчке владе говорио ових дана о томе да ће судбину народа одлучити сами народи, а не побегли монарси. Вара се тај Американац када мисли (ако уопште мисли на то) да ће народи моћи да одлучу.ју своју судбину ако би дошло до остварења мира на начин врихва ћен од стране московске конференције. Народи би на.јмање могли одлучити о својој судбини. јер би то урадила комунистичка влала у Москви. Пут Бенеша је веома карактеристичан за наме-

ре 1* владс. Бмтеш сад кув* тко сасвии но.во (елоГфедерадију која би била у сл.ужби комуниз.ма, Енглези су сада први спомену*ли реч „федераци.ја" мислећи на стварање новог санитетског кордона ко.ји би пбсле рата омекшао притисак Совјета на Западну Европу. Стаљин је одбацио иДе.ју такве федерације, али његови сарадници сада сипају нов садржај у реч „федерација" и про.јектују групаци.ју држава на занадној граишш послератног Со вјетског Савеза. Та групација би била камуфлажа совјетског им аермјализ.ма, поШто би била потпупо совјетизираиа. За такав посао дашао се најпаметнији човек. Пајвећи европ ски нолитички корупционаш Бенеш покушава сада да помогне остварењу највеће издаје према Европи. Али баш ово БенеШово учешће у тој афери можемо сма грати као залогу да афера неће успети: ниједна од међународних комбингћшја коју је Бенеш у току 20 година фабриковао.' није успсла. И он је био први са њетозом државом који је проиао због несавесних спекулација са Европом. Европа се определила. Она хоће да остане Европа. Да не буде опет поприште британских комбина^ШЈа или зона за комунистич ке аспирације. Европа се беском промисно бори и она ће у тој борби победити, јер она има оно што јој је највише потребно за победу: чврсте жнвце. Са живцима иде рђаво баш код непријатеља Европе. Нарочито попуштају живци у Севериој Америци. А у Северној Америци попуштају живци код самог Рузвелта. Он је запао у такву ситуацију, изазвад је такву опозицију због кат^строфалног рата и још катактрофалиијег стања политичко-социјалних питања у земљи, да није више сигуран да ће бити поново Изабран за претседника. Он ј.е већ покушао да припреми за себе један леп положа.ј за случај неуспеха на изборима. Он је предложио сенату да се одрекне својих права за решавање питања мира и да та права пренесе на будућег претставника САД на мировној конференцији. Рузвелт се нада да ће бити од стране коалиције опуномоћен да буде прртседник те мировне конференције и зато би хтео да добије неограничена пуномоћја од америчког сената. Се нат је са 85 гласова против 5 одбио тај Рузвелтов предлог. Нестао је сан болесног претседника да буде диктатор на кон ференци.ји. Нестаће такође и његов сан да буде уопште члан кон ференци.је, јер ће се рат завршити друкчије него што то замишља господин из Беле куће. Он ће се завршити победом нових идеја, а за организацију светског живота на бази нових иде.ја неће бити потребна конференци.ја, на којој би узели учешћа реакционари светске демократије. МЕС.

ЕВРОПСКН ПРСБЛЕМИ 10 ПИТДЊУ СНАБДЕВАЊА УГЉ2И

МАРКЕ ЗА ПОСТРАДАЛЕ ОД БОМ5АРДОВАЊА На дан 11 о. м. пустиће се у продају добротворне марке у корист пострадалих од англо-америчког терорчртичког бомбардовања Ниша. Марке се пуштају у продају у ограниченом броју од 100.000 сери.ја, а продаваће се само по целим серидама или целим таблицама од 50 серида. Продада у Београду вршиће се од 11 до 20 о. м. на поштама Београд 1, 2 и 5. У унутрашњости прода.ја ће се вршити у поштама у Бечкереку, Вршцу, Зајечару. Јагодини, Кикинди, Књажевцу, Крагу.јевцу, Краљеву. Крушевцу. Лесковиу, Нишу. Пожаревцу, Ужицу, Чачку и Шапцу.

Иемотжа а Евглеска б.иле су погнуни госнодари евроиског тржишта угљем до избијања овога рата. Међутим, од офанзиве на западу, одиосно од јула 1340 године, Немачка је остала сама да би обезбедила његове потребе на угљ.у. Тај задатак ,|е Немачка упркос разних тешкоћа, до данас, решавала као што треба. Разуме се да је недостатак еи• леских лифераци.ја створио хе шко стање у снабдевању угљем у по.једЈшим земљама. ко.је се труде да коришћењем других го рива и јачањем произзодње каменог угља преброде тешкоће V ко.ц.,»1а се налазе. Рајхскомисаријат Остланд мо :н располаже зиатним извором енергије у својим налазиштима шкриљевца у генералбецирку Естонија, успео је да постигне нове резултате у сво.јој топлотио! привреди на та.ј начин, што је пронашао начин како ће искористити ситан шкриљевац као гориви материјал, и то путем брикетирања. На та.ј начин се дедан. досада, прилично бескористан отиадак активира за топлотну привреду и користиће се као гориво у домаћинствима и у индустрији. Дацска је у последимтм годи нама у ирилично.ј мери иитензивирала искоришћавање својих налазишта лигнита. Разуме се да ће у оквиру садашње производ[^е угља и лигнита коришћење појединих налазишта бити на доњо.ј граници рентабилитета, тако да ће се при првој нормализацији европског тржишта угља пре стати са искоришћавањем ових налазишта. У циљу даљег побољшавања тржишта огревом, приступило се у Данској производњи брикета од сламе и кудељних ' отпадака. Међутим, ово искориш ћавање отпадака за топлотне свр хе није .још довољно исгштано и организовано. И Швајцарска је приступила искоришћавању својих слабих налазишта/ каменог и мрког угља, која у нормалним приликама не долазе у обзир због нерентабилности. Производња у 1941 години била је 80.000 тона, док је у 1942 години увећана на 220.000 тона с тим. да у овод години достигне и 300.000 тона. Међутим, с обзиром на велики проценат пепела ко.ји садржи швајцарски угаљ може се овај користити само као гориво у домаћинствима и у неким индустријама. С тим у вези приморана је Швајцарска да и даље увози знатне количине угља. Француска се у вези са војним и привредним разво.јем у 1940 години нашла у врло тешкој си^ туацији у погледу снабдевања огревним материјалом. Тежину те ситуације Француска није успела да уклони и поред свих напора које је уложила. Јер. не сме се губити из вида да ,је Фран цуска до 1940 године увозила 15 до 20 милиона тона угља из Енглеске, ко.ја се количина ни'е могла надоместити ни увећаним домаћим производним коришћењем других извора енергије. Напори француске владе око п ^ве Иања домаће поои°водње камећог угља нису имали довољно успеха с обзиром на недостатак (тручних раднчкз и техничког мгтеријала за изградњу рудника. Пр_ема званичним подацима из ћгсила је произв гња каменсг угља у 1942 и 1943 години 3,6 милиона тона месечно, што чини 44 милиона тона годишње. Међутим. мегечна потреба достиже 6 милиона тона. С обзкром на ту чзњеницу остале су и даље'на сна»и оштре мере рационираља Из гр; дња техничких пострс јењз за к: ришћење водених снага намре ау.јг такође врло споро због неаостатка материјала. а сем тога су пгстсмећа постројења ове г">• дине у знатној мери :ман.ила

г»ч'Т производњу с обзлрт *« сушност године. Фраицуско министарство руда израдило је 10-годишњи план у току којега ће производња угља бити повећана од 44 мили^на тона на 65 милиона тона, која би производња била доВољна ја п> криће земаљске поТребе ако се 1'лме у обзир и далза изгоадња постр е.ич зи коришћење водених снага. У Мађарско.ј се ситуација у снабдевању огревним м.перијалом побољшала с обзиром на развој индустоије петроледа и земног гаса. Међутим, погреба ка каменом и мрком угљу '.стаје и даље непокривена Нарочи'а несташица осећа се у угљену ?а производњу кокса, што кочи 1г?л топионица. Бугарска покушава да угал-, из Перника употреби за пооизв.дњ.у гаса. Она ће у том циљу извести око 150 тона каухшог V.™ља у Немачку за вршеше разних о^леда. Производња угља у Шпани 'и, 1» је повећана у времену после граћанског рата од 6 на 8 н 9 мклиона тона, треба на основу ивградње нових рудника да до"тигне производњу од 10 миуШОна тона. Предњн кратки прикази о иро5лему: како да се Европа снабде угљем у дов"љној количиил, у> ч*зују на иазне тешкоће с којимж се пој-дине земље боре, као и ка мере које су ове предузсле у циљу снабдевања потребнм к, '.ичином гогивог материјала. Посматра'ући карактер тих ке><а које су по .еднне земље «редузеле. долвзимо до закључка та су само неке од њих условљене ванредркм стањем у «. јему се те земље налазе с обзиром на ратне дсгађа.је, и да ће ова бити укин^те када се време нормализу.је, М?1утим, с обзиром на га| и такаа о?>зво.ј у ситуаиији снабдевања Европе горивим матери.јалом, донете су и мере које су изазвале структурелне про мене у оквиру опште европске приереде, које ће мере вероватно и после нормализације биги спровађане у дело. Наша ситуација у том сектору привреде н^је нимало боља од ситуације осталих европских земаља, напротив, она .је у многоме још и тежа. Рационално искоришћавање огревног материјала, као и свестрана штедња огревним материјалом, налаже нам данашње време, и на ту чињеницу указано је неколико пута са стра не надлежн^х. Сем тога, тешкоће с ко.јима се ми боримо у том сектору, осетио је од рата на овамо сваки појединац од нас на својо.ј кожи, тако да не треба ви-, ше много говорити, него само потсећати на раније речено. За време рата, а и у првим годинама после рата, ситуација се неће моћи изменити и кренути нз боље. То не треба никада да сметнемо с ума. Лфт

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Беогоада. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100, Тел. 21-772 Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Преса«, а. д. Влајковићева 8.