Српски народ

СРПСКИ ДОБРОЗОЉАЦ

БОРБА СА НОМУНИСТИМА У СЕЛЕВАЧНОМ ГАЈУ

Добровољци прклгжу

Терен, 29 новембра Ујутру 26 новембра, 15 чета IV добровољачког батаљона кре нула је из села Михајловца ргди обиласка терена у Добри дол, Пошто је задатак" у Добром долу извршен, наша се је чета у колони враћала назад у Михајловац. Када смо изашли из самог села у правцу Селевачког гаја чула се пуцњава. Са. нама јб био и један вод у јачини 20 људи Српеке државне страже. Јачина наших људи била је педесет добровољаца. Водник је комамдова-о, на. лево и јуриш у правцу пуцњаве. Хитало се у јуришу и усиљеном маршу преко један сат. Пуцњава није престала. То су четници били нападнути од стране комуниста. Ишло се преко ораница, које су биле добро наквашене од кише. Ноге су дрбро упадале у меку земљу. После једног сата јуришања и усиљеног марша стигло се пред Селевачки гај. Овде се водила и даље борба. Узвишица на којој се налази Селевачки гај требала је бити заузета У кућама и шумарцима налазили су се партизани. Из долине, из подножја гаја, требало је ка јуриш ос^војити тежак терен. Наш стрељачки строј је опкољавао. О коликим партизанским снагама се радило ни-

КАНВИ ТРЕБА ДА БУДЕМО (Иаставак са 7-ме стране) српске заједнице, па да се пов^ати оно што је изгубљено. Изгубљено у један дан враћа се радом годииама. Као шт» се и богатвтво не стиче у један дан, тако се и величина Отаџбине не враћа за.један дан. Али се ^омови!?а као и имовина губи у један час. Зато и сада кад се говори о многим побољшањима и олакшањима, она не могу доћи у један дан. Требало је две године претседнику владе генералу Недићу да проведе у тешком и претешком послу, у бризи за свој народ, па да после две године добије признање највиших фактора. Он је био стрпљив, али и дубоко убеђен да ће најзад бити испуњене наде, које је полагао у спасење свога народа. Ово јасно показује што је дала стрнљивост. Зато и сада бу•димо стрпљиви. Очекујмо и надајмо се. . ^ Затим послушност захтева време у коме се налазимо и живимо. Морамо у овим тренутцима показати потпуну послушност. Послушност народном вођи генералу Недићу. Од послушности наше све зависи. Без послушности ве.ма напретка у послу и раду. Ми имамо да слушамо и радимо, генерал Недић заповеда. Две године нас је водио добрим путем. Ми који ?мо га слушали • нисмо погрешили. Зато слушајмо га сви. Две године његовог рада показале су да је био на исправном путу. Рад је његов био благотворан и плодоносан. Градилачки, на добро Отаџбине. Какви треба да будемо? Морамо у овом тренутку бити: пожртвовани, стрпљиви, дисциплиновани, послушни. Када то императив Отаџбине "захтева будимо такви. Миодраг Митровић

смо' знали. Средина чете јури-! Док су на другој страни пашала је право на шумарак. Десно дале небројене жртве још један крило ударило је на куће где су наш друг је рањен. Ми смо и се налазили партизани. Лево ј даље држали ивицу шумарка крило је опколило шумарак н на левом крилу. Повлачимо разаобишло га На левом крилу,! њеног Лазића у позадину дг га где сам се налаЗио добијали смо ■ превијемо. Он никако неће да ватру и сз бока као и са чела. нг.пусти положај. Када му је Наш пушкомитраљезац својим друг узео пушку и повео га, он

рафалима осигурздао је напредовање средине и десног крнла. Он је био на левом крилу. Нашли смо се на чистини. Урагауском ватром у јуришу, ми-

се опирао. Стално нам је тражио пушку рањен и док је ни. : е добио није се смирио. Када је наш друг Самарџнћ дохВатио ранац рањеног Лазића

траљезац Смиљанић успео је са ј бива смртно погођен у слепоСвојим помоћницима да истера очницу. Ни гласа није пустио. партизане из оба шумарка и да ■ Мирно је легг.о на вечан почитиме отвори пут средини. Пар- ! нак. То се дешавало на левом

тизани су се повукли десно у куће и зг.узели позиције иза сламних стогова. Једна колона

крилу. -Нз десном крилу наши блцачи наилазе на везане четнике, који

партизанки извлачила се пре-: су били опкољени и живи ухвако ледине и заузимала положа-; ћени од партизана. Наши б >цаје у шанцима. на друму, којиЈе | чи их ослобађају веое и пуштаудал>ен стотину метара од иви це шумарка. Када је борба по-

чела било је нешто после 12 сати. Настала је ^босграно непрекидна митраљеска ^атра.

ју. Мало даље везане четнике води, једва партизанка. Наши вичу: ко сте ви; четници одговарају: ми смо четници, и"> што их партизанка развуче . кунда-

При поласну на р« довну дужкост, дс бровсљвц се ес* СНр»Т"Х И НС1Ј-ЗГ. ннх

Средина је заузела ивицу шу- ком - Наш један друг бацивши се

марка. Десво крило је заузело позиције у кућама. Једна наша група запала је међу пг.ртизане. Ручном бомбом добрбвољац Дудић разбио је обруч и осло: бодио у тешкој ситуацији дру-

хандгранатом натсрује у бсгство партизанку и ти четници постају слободни. ( Нг.ш „Ј:.ворац" на десном крилу јуначки се борио са групом од четрдеСет партизана. Својом

га Павловића. Почела је неза-: митраљеском паљбом натерује

памћена борба. Партизани неколико пута многобројнији . пуцали су из својих положаја. Паљба није ни часак престала.

их у бегство. Три пуна сата трајала је ураганска вгтра. Парт||зани иако надмоћнији бројем биЛи су по-

Почело је дејство наших ба- ^ тучени и морали су се повући. цача. Граната за гр?.нгтом заси- Они су се купали у сопственој пала је шанчеве, где су се нала- ! крви захваљ^ући нашим бацазиле партизанке са својим дру- чима. Једна десетина партизана говима. Делови тела летели су нашла. је смрт у овој трочгсов-

у вгвдух. Почело је комешг.ње међу партизанима. Једна колона излази на ледину № бежи. Наши митраљесци са левог крила дочекују је. Једна партизанка пада, погођена. у ранац који је носила на леђима. На левом крилу рањен је добровољац Смиљанић у тренутку када је из стојећег става засипао шанчеве рафалима.. Рсе,ени Смиљанић и даље не престаје са дејством. У неколико махова партизани су викали: „Напред другови. И само што би помолили главе били су засути ва.тром. На нашој страни чула се песма и стално: „Ура" и „напред", што је рушило морал паптнзана.

»рј борби. Десетине парТизана разбежали су се рањене ка Селевцу. На месту борбе у партизанским положајима крв у локвама. Када је било три и по часа борба је престала. Ми смо се победоносно враћали назад у село Михајловац, јер партизански остаци су се разбегли. Од сељака смо сгзнг.ли да је у овој борби са својим одредом учествовала .,Кика" са 'одредом комунисте Катића. Снага партиаанска била је преко две стотине људи. Имали су сва аутоматска оружја. После. овог сукоба партизанка „Кика" свакако ће се клонити добррвољаца. М.

Идеју доброаољног динара за сироте и невољне прихвагили су са велгашм одушевљешем и нови доЗроаољци Протекло је већ више од пола године од оснивања фонда ,„Сваки дан добровољии динар за сироте и невољие". Фонд је основан на властиту иницијативу добровољаца у чијој је средини и остварен. На основу досада стечених Искустава фонд се показао као веома корпстан и знг.чајан фактор на пољу соиијалног живота добровољаца. Ово нарочито потврђују многопомоћи које су досада указане из његових сретстава у већем износу, као и велики број

(Фото: Арх В. от. С.Д.К.) мањих прилога за сироте и невољне. Фрнд „Добровољни динар" ових дана добио је нове чланове и приложђике. Нови добровољци, који се у великом броју и свакодневно сврставаЈу у добровољачке ргдове, одушевљено су, као и њихови старији другови у данима оснивања фонда, прихватили идеју добровољног динара за сироте и невољне. Они ову своју социјалну дужност већ обављају како у штгбовима тако и у свим јединицама на терену, доказујући и на ,тај начин евоју високу националну и социјалну свест. Р.

Сагорети се мора. А кад нас то не може мнмоићи, онда треба изабрати пут борбе, пут свесног стваралачког сагоревања за одређсни циљ. Боље је сагорети у сопствевом жару, него бити спржен туђим огшем, А борци, величине, сагоревају да својим умирашем дају живот, умиру, као метеори, да бн, засијавши у сопственом сагоревању, осветлили путеве...

Један народ не може пропасти док сам себи не ископа гроб. Исто тако ни дићи се на други начин, осим ако сам себе не дигне. Наша будућност и нарочито наш унутрашњи наро&ни живот зависиће од нас самих. Ми смо имали велику и слободну земљу и шта нам је то користило? Били смо недостојни ње, недорасли да је водимо и сачувамо. И изгубили смо Је. Шта ће вредети ако и сутра дсбијемо не знам колику државу, ако ми останемо стари и исти, ако се заиста моралио и нациоцално из корена не препородимо? * Наша будућа отаџбина биђе онолико велика колитсо ми сами будемо велики. Од нас самих, од унутрашњег духовног процеса, окупљања и препорода свих моралних и конструктивних снага у једну етичку заједницу, зависи наша будућност. Други народи нам не могу донети једно часније доба, нити светлији живот, нити нас вратити врлјЈни предака, ако ми то сами не учинимо.