Српски народ

4 децемОра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

ЊЕГОШЕВ „ГОРСКИ ВНЈЕНАЦ" НА СРПСКОЈ СЦЕНИ

Почешак нове ере сриског иозоришша

ли бесмртни Његошеви стихови, као вађени из душе народв, који кроз векове проклиње своје Великаше, који у своме властољубљу уносе кобну неслогу у српски народ. „Бог се драГц на Србе разљути за . њихова смртна сагр'.јешења. Наши цари зачон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи живе; звбацише владу и државу, за правило лудОст изабраше! Иевјерне им слуге постадоше и царском се крвљу окупаше! Великаши, проклете им душе! на-комате раздробише царствО, српске силе грдно са тријеше; великашп, траг им се утро! распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско отроваше; великаши, грдне кукавице, постадоше рода издајице!.." А зар најдостоЈнији помен на хумкама палих младости у одбрану српске идеје не1не бити Његошев глас који велича пожртвовање младости: „Младо жнто, павија] класовс, пређе рока дошла Ти је жњетва! Дивне жертве видим на гомиле пред олтаром цркве и племена, чујем лелек ће горе пролама. Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана! Нека буде што бити не може, нек' ад прождре, покоси сатана, на гробљу ће изнићи цви.јеће за далеко неко покољење! М. М. МилошевиЂ

У СПОМЕН И СЛАВУ СКРОМНИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕГАЛАЦА

Пре кратког бремена умро је Драгутин Левак, глумац многих улога и члан и управник многих покрајинских позОришта чији е,е дар одликовао разновреДошћу и ооећањем мере. Он није био оперетски глумац али се толико у њој сналазио да је играо са Мими Балканском на њен сопствени бахтев у београдско.ј оперети; она га је сматрала правим оперетским глумцем. Он није био ни драмски — он је био глумац само, и то је оно што му је сметало да доспе до наших центрлних државних позоришта, Сиромах Левак! Баш зато што је имао правог глумачког дара није био прихваћен V право.ј мери. Јер сваки човек може да игра једну улогу, да се уживи у ј.едан карактер, да пева једну арију — а прави глумац је онај који потпуно прелази из карактера у карактер- без поступносги прелаза као из света у свет!

Разновроност је богатство инвбнције у уметности уопште, а инвенција једина показује сам дух у деловању, и отуд је такав дар увек на првом месту и без обзира на то до које се мере пење и колики је по свом обиму и снази. Јер без таквог дара уметност је више вештина и напор, а мање стварање и срећа. А код глуме нарочито разноврсност узима велике размере: сав простор талента скоро испуњааа! Гл^мац који није довољно разноврсан, не глуми и оно мало улога у које се уживљава, нису више то: с култом, оне постају нешто за себе, једно .дело, један акт, једна стилизација. Глумити значи сасвим нешто друго; прави глумац је један читав свет а не само један, два или три човека. Таквог дара у клипи имао је Левак. Лака му земља и вечан помен на њој!.. М. Н.

Препород позоришта код нас и у свету може доћи само од повратка његовим почетцима, када је као на пример у Грчкој цео народ присуствовао прбтставама, које су биле у ствари велике национално-религиозне свечаности, на којима су се учесници надахњавали једним истим духом патриотизма, узбуђивали се заједничким осе^ањима за добро заједнице и за величину отаџбине. Ново позориште мора изи&и из индивидуалистичког ћор-сокака у виду брачног троугла и других моралних и еротичко-сентименталних перверзија. Оно мора тражити своје надахнуКе у тежњама народа, који ради и ствара место да се губи у суптилним анализама индивидуалних случајева, који су луксуз једне привилеговане мањине, неправедно ослобођене рада, да би могла да проводи време у уживањима и у неговању утанчаних застрањености. Тежња и потребе заједнице морају доћи до изражаја у новом позоришту, које мора постати оНште добро свију чланова заједнице, Позориште не сме више бити ни разонОда за бадаваџије ни уживање за блазиране снобове, него жариште уметничког и духовног живота целе националне заједнице. И наше позориште мора по^и тим путем окупљања свију народних слојева у граду и на селу, путем оживљавања чистог национЈпног духа, тражења мотива у народном животу и у родној груди. Оно мора кроз своју уметност да пружа здраву духовну храну свима редовима српскога друштва, а нарочито онима који су до сада живели у мраку и незнању, лишени свију културних и духовних добара. Ново српско позориште мора да пређе уске и загушљиве границе градске и да зађе по селима, да би се звонка и чиста српска реч чула у сваком свчу, да не прође нијед^н народич скуп, ниједан сабор, ниједан

вашар, ниједна заветина без позоришне свечаности местО досадањих циркузанера, циганских банди и менажерија. С обзиром на велико интересовање, које постоји за позориште у свима редовима нашега друштва, постоје данас услови да се наџЈе позориште развија у том смислу. Зато је питање одабраног репертоара у овом духу, са циљевима службе народу и отаџбини од најве^е важности за правилан развој српског позоришта у будућности. Пре свега треба брижљиво испитати целокупну националну драмску литературу и из ње изДвојити дела која заслужују због своје уметничке вредности и свога националног значаја да се ставе на репертоар и да

се учинб потребне жртве и напо-' ри за њихово извођење. У том погледу сматрамо да се као прва дужност намећв спремање Његошевог »Горског Вијенца« да се прикаже на српским сценама у опреми, коју заслужује ово бесмртно дело. У том циљу не губеки времена треба од» мах ангажовати све наше најбоље умне и уметничке снаге да би искуством и сарадњом свију њих ова наша највиша вредност дошла на сцени до величанственог изражаја. Наши редитељи треба да имају довољно маште да би замислили шта би са сретствима модерне сцене и са досадашњим тековинама позоришне уметности могло да се створи од »Горског Ви-

ПОСЛБДЊЕ ПИСМО ВЛАДИКЕ Лудвигу Августу Франклу, немачком књижевнику 12-Х-1851 Високо учени Господине! Хвала Вам што сте ме сјетили пославши ми Вашим листом од 2.1 августа Ваш дични превод гусле. Наше су народне пјесме историја јуначка, епопеја народна; у њима чов.јек може видјети какав је народ којих пјева. Ја сам љубиткљ поезије; она је мене много занимала. Ах, дивна поезија! искра тајанствена! Ја никада нијесам могао разабрати ли је она нскра бесмртнога Огња, али је бурна клапња чедо уског поднебија нашега. Са земпе је катедре сматран вјетриним наступом; — но када се човек попне више самог себе, онда види бједност људску, и када је поета Може рећи да је жрец олтара свјесвјетија. Поета је клик (мртнога с бурнога нашега бријега, поета је глас вапајућега у пустињи; он сања о бесмртију, довику.је га и за њим Се топи. Он види велики лист од књиге миробитија отворен; у њему чита чудества Створитељева: она су његово најслађе пиће, он се њима опија. Он силом воОбражени.ја изводи'' из блатне земље клицу небеснога. жцвота, трулину боготвори, — његов се едем шири на луковима тврДи. Ја сам за границом просвештенога сви.јета. На мом -узаном поднебију свагда се ломе тирјански громови: стога је моЈ мали кра.ј тамом ДИЂљине обезображен. 3а чов.јека адрабо мислећега нити је мука ни увеселеније на свијету, јербо су све људске посластице са отровом приправљене, а све пеЧали имају неко своје удовољстви.је Чов .јеку је готово, када му дође, слаткр плакати као пјевати, — ,/а овако нашу пјесну разумијем. СвијеТ је сад Вожји, сТога у сваком нуглу ВиДе Се дјела великога ма.јстора: трудољуби.је и искуство мрава и пчелс. и уредно лећење ждралова ■— ја радије глеДам на све параде европе.јских столицах. Збогом Господине Франкл, изволите ме задржати у Вашем драгоцје.ном успомену. Цетиње, 12. октобра 1851 г. Владика поногорски П. П. ЊЕГУШ

Петар Петрови-КЊегош јенца«, чије извођење на позорници не претставља данас никакав проблем, као што се то дуго мислило и расправљало о томе да ли је могуће приказивати »Горски Вијенац«. То је једно застарело схватање и у рукама смелог редитеља, који познаје све могућности савременог позоришта приказивање »Горског Вијенца« даје му само прилике да испољи своје способности и своју оригиналност. Али у том послу" треба да учествују и Остали наши уметници, сликари и музичари, који својом сарадњом треба да омогуће што грандиозније приказивање овога ремекдела нашег уметничког генија. На тај начин извођење на сцени »Горског Вијенца« било би велика национална свечаност и прет стављало би један од најзначајнијих национално-културних догађаја данашњицб. Са тако опремљеним »Горским Вијенцем« наше Нзродно позориште могло би да крене по земљи од града до града, од села до^ села и да тиме започне своју мисију културI но-националног пионирства, обележавајући почетак нове ере у своме развоју. Био би то час од неоцењивог националног значаја када кроз српске- земље у декору Лов^ена дантеов^ке визије буду одјекива-

Цртеж: К. Направник