Српски народ
Страпа 10
СРПСКИ НАРОД
4 децсмбра 7743
Иаграђени ромаии и драме на књижевном конкурсу „Српског народа"
Чланови жириа за књижевни конкурс СРПСКОГ НАРОДА одржали су последњи састанак 28 новембра под претседништвом Др Свет. Стефановића. Пошто су на ранијим састанцима чланови жириа продискутовали резултате конкурса приступили су додел^ивању нредвиђених награда. После измењених мисли сложили су се да не рдређују прву награду и да одређену своту поделе у пет награда за нет запажених радова. Иосле тога сложили су се у избору поднетих дела на конкурс и реиЈили су. ДРУГУ НАГРАДУ у износу од 20.000.— динара добија роман ДВА ЖИВОТА од ВОЈИНА ПУЉЕВИЋА; ТРЕЋУ НАГРАДУ у износу од 10.000.— динара добија драма ЗА ДОБРО НАРОДА (>д ВЛАСТОЈА Д. АЛЕКСИЈЕВИЋА; ПЕТ НАГРАДА у износу по 5.000.— динара добијају: роман ГРЕСИ ОТАЦА од БРАНИСЛАВА ПАУНКОВИЋА; драма ДЕЦА ВОЈВОДЕ ПЕТРА ЋУКИЋА од СВ. ПАВЛОВИЋА; драма МАРИЛА ПАЛЕОЛОГОВА од анонимуса; драма ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ од СВЕТОЗАРА ПАВЛОВИЋА драма МАРИНА ЈЕ ТАКО ХТЕЛА од ПРЕЗЕНТУСА. Чланови жириа: Др. СВЕТ. СТЕФАНОВИЋ, ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ, Др. ВЕЛИМИР ДИМИЋ, НИКОЛА ТРАЈКОВИЋ и МИ{ ЛОШ МИЛОШЕВИЋ. Српски стваралачки геније није пресахнуо
У вези са одЛуком жириа је>,аџ од чланова у невезанрм разговору рекао нам је следеће: — Интересовање за резултате књижевног конкурса СРПСКОГ НАРОДА у погледу романа и драме било је врло велико како код публике тако и код учесника, чије нестрпљење било је нарочито велико. Жири није могао ранијера донесе рдлуку, јер број под.нетих радова био је велики, а чланови су хтели да савесно прегледају сва поднета дела, што је захтевалб доста времена.'Требало је прочитати 12 романа и 36 драма, што није мали посао, кад се ради са осећањем одговорности да се нађу праве вредности и да оне добију заслужену награду. Ма да је просечни ниво поднетих радова лжерарнији него код ранијих конкурса, ипак члаиови жириа после дужег дискутовања сложили су се да не одређују прву награду. То ,не значи да ниједно од награђених дела није могло да добије ту награду већ да су чланови жирАа имали и сувише високо естштско мерило и нису могли да постигну једнсу душност у погледу дела, које. би имало апсолутно литерарну вредност. Ма да по стилу и маниру члаиови жириа лако су констатовали да међу учеспицима има веђ познатих књижевника, они ипак нису могли да одреде ниједан поднети рад за прву награду, јер тако би се одлука жириа схватила као да је то најбоље дело данашњице. Прилике су још несређене, стваралачке снаге још нису у пуном напону и може се тако тумачити што ниједан роман или драма нису досегли до оне висине, да би се могли сматрати као најбоље ствари данашњице. Али имајуђи пред собом- велики број добро написаних и ком•
понованих радова жири је одлучио да прву награду претвори у пет награда за радове који уствари не изостају у многоме од награђених радова. Поред материјалне помоћи — коју призна јемо да је мала за данашње прилике — ови добитници имаће више морални потстрек да наставе рад са надом, да ће у редовннм временима њихови таленти доћи до пунијег изражаја. Имајући у виду колико писа■ ње и компоновање романа или драме захтева много времена и потребних услова за стварање, који се данас тешко остварују, чланови жириа потпуно су задовољии са резултатима конкурса, како у погледу броја поднетих радова тако и собзиром на њихову литерариу вредност. Кад се зна да су роман и драма слаба места нашег' књижевног стварања, онда се може слоббдно тврдити да је књижевни конкурс СРПСКОГ НАРОДА у том погледу учинио један корак напред, позивајући на стваралаштво толики број талената, који су у данашњим изузетним приликама да.пи дела, која својом вредношћу премашају дела из ових књижевних радова, која су се појављивала на предратним књижевним утакмицама. Заслуга је СРПСКОГ НАРОДА што је у овим тешким данима у животу српског народа дао потстрека за обнављањс културног живота у Србији, што није допувтио да пресахне стваралачки дух српског народа, већ се трудио #а припреми услове за Јбнову српске књижевности, ко.ја после лутања прошлих деценија под туђинским утицајима, сада се враћа светлим српским традииијама и родној груди, одакле црпе снагу за нова стварања, која треба да нам обезбеде достој но место у заЈедници културпих народ а.
Писач награђеног роуап „Деа жпта" о шм АМУ — Роман Два живота, рекао нам је г. Пуљевић, описује типове нашега друштва и наше друштво старо и ново, износи истсфију два јунака — једнога из старог друштва, српског, и • другог из новијег друштва југословенског. То су два доба. Кроз овај роман износи се историјат и напредак Србије почев од турског бомбардовања Београ да, па до прошлог европског рата, и историјат нове државе од 1919 год. до смене застава на Ж Бањици 1930 г. Није ово ни политички, ни рат Г. Војин Пуљевић, нички роман, већ роман једног добитнчк награде сељачета које се школује и наза роман поредр диже са својом отаџбином и са српским друштвом рсман чика Стеве који нам кроа сзоју причу слика Србију, Београд и негдашње друштво и који нам живо претставља опште и своје личне психолошке моменПииипгт дп^чти1л«л Тамо је за време лечења почео те И К °Ј И живи ради опште на«/1 иЧпО(. Г ДООИШИКо, , родне ствари не водећи мнпгп да пише веће ствари. Један рат- ^ вчдепи много иашале за РОМЗН • рачуна о свом личном успеху и оа јк^11и.п Н и роман и Једна већа новела из ГКП : П1 - ■ св оЈој удобности. То Је Један Добитник наше награде за ро- тога су му доба и ^ ош 1 * 1Где ни ' живот, а други је, уткан са прман Два живота господин Војин су објављени. Писац се не жури, вим, живот др Ивана који се поПуљевић публициста из Београ- По доласку у Београд враћа се Д иж е у новом послератном дру-
да није непознат као новинар и новинарству и био је јавни радник, али је мање познат као књижевни радник и ако се огледао и у тој области. Он припада оном реду књижевних стваралаца који се не журе да час пре публикују своје ства ри. Можда су новинарство и политика на то угицали, можда урођена повученост.
уредник дневних и недељних листова и часописа. Нарочито се истицао једно време у часопису Народна одбрана са својим чланцима који су били националне и социјалне тенденције.
штву и пази само на себе и св ој напредак. Први н<ивот прати читалац из живе приче, другом животу чигалац присуствује. И ако се помињу ратни и политички догађаји роман је пун социјалних тенденција, психо-
С времена на време појављива-" лошких расматрања и појединачт, , • . них забавних, трагичних и коВојин Пуљевић припада староЈ ла се коЈа приповетка или фељ- , . мичних збивања. СрПСКОЈ и домаћинскоЈ породици, .. гт . . ,г тон - На конкурсу Политике до- * п „ коЈа води своЈе порекло са Ког * Номаи Два живота даЈе нам и ссва. Његов прадед је кнез Ди- бија награду за фељтон На вра- слику старога Београда, старог митрије Пуљевић, онај што је 70Јиа _ београдског и српског друштва, имао заслуга за финансцрање Ка слику наЛе паланке, њеног разрађорђева устанка и који је из С ва Ј награђени роман „Двз жи воја, њених добрих и негативних Срема донео два прва гвоздена вота' ни.је његов први роман. страна, као и слику нашег заотрпа Карађорђу са којима је о- Пре овога романа наш добитник сталог села.
Има добрих и рђавих страна и у друштву једнога јунака и у
својен Београд 1806 год. Наш до- напи сао је још два романа, јебитник је Р°ђ ен У Смедереву, ратни Врод.оломница и Један г де му Је отац био чиновник . 3 соиијални из беогоадског живо Д РУ ШТВ У ДРУгога јунака, тО ј.ест августа 1888 год. Основну шко- социјални из Оеоградског живо- . лу је учио у Пожаревцу, гимна- та Мрежа судбине, али ни Један зију у Београду, а Новинарску још није објављен. Сем тога има
школу у Паризу (Б' Есо1е <1ез Наи1ез Е1ис1ез 8ос1а1е8). Још пре одласка у иностраи-
и приповедака. Пре неколико година је објавио у засебној књи-
и у Једном и у другом добу. Роман обухвата један велики период развоја нашега друштва, брзим темпом и занимљивим развојем и приступачан је сељаку,
књижевном зи неколико мањих приповедака ђаку, просечном читаоцу и интепод насловом Мали романи. О- лектуалцу. сим те књиге Народна одбрана У овоме роману лична борба му је издала 1932 год. запажену и лични напори иду напоредо са књигу Национално васпитавање, опш § м б °Р бом и °иштиМ напо-
ство огледао се на пољу и штампао је једну приповетку у Бранкором колу. Литература га је затим одвела у журналистику. Из Новинарске школе је отишао у Балкански рат из кога се јавља дописима и ратним анегдотама преко днев прегледао, и препоручио, али чи-
коју Ј'е Главни просветни савет
не штампе. У првој нашој ратној књизи Рат 1912 од М. Миленовића јављају се радови В. Пуљевића. Из Балканског рата одлази у рат од 1914 год., остаје све до 1917 год., када је са групом ратних другова ратом погођених оболелих од очију, преведен из
Је решење тадањи министар про-
рима. То се овим романом хтело, то се писало ,а колико је успело, то ће критика и читаоци рећи,
свете из политичких разлога ни- ако будем и кад будем штампао Ј'е хтео да уважи. " овај роман..
Умољавају се писци драма МАРИЈА ПАЛЕОЛОГОВА и МАГрчке у Рим ради лечења. Отуд РИНА ЈЕ ТАК0 ХТЕЛА да Ј аве редакцији СРПСКОГ НАРОДА се у своју домовину недолечен св0 ' а имена и своје адресе. враћа тек 1923 год.