Српски народ

ВЛАДА „С КОЦА И КОНОПЦА"

Из унижења у унижење. Таква је била судбина југословенске државне идеје, суде^и по југослозенским владама у разним издањима почев од »владе народне пропасти«. После тога ванредног београдског издања од 27 марта 1941, имали смо још неколико других у Лондону, од којих можемо узгред поменути владу Божидара Пурића као занимљив примерак посвећен мистеру Идну, После тога неукусног лондонског издања доживели смо најпосле и једно московско. Оно је најординарније од свих досадашњих издања, и потпуно је достојно својих издавача. Указом Стаљин век поставља владу, назначује министре и одређује њихове дужности на подручју бивше Југославије. Ова бивша земља припада од сад ње.му, и само њему. Зар му је Енглези нису уступили? На основу каквог права? Па зар Југославија ни)е била енглеска колонија? Бар тако је половина југословенске интелигенције гледала на своју земљу. Зар тс право Ннглезима нису јавно потврдили: генерал Симовић, Слободан Јовановић, Миша ТрифуновиК Момчило НинчиК Милан Грол, Богољуб Јевтић, да поменемо само најглавније. Зар енглеска влада није преко њих из Лондона саопштавала српском народу све своје поруке и наредбе? Зар Дража Михајловић није примао војне заповести неоосредно од надлежног енглеског команданта, онако као што је то уобичајено у енглеским колонијама, Пре неки дан је јужно-афрички министар претседник, Сматс, објавио из Лондона пренашање тог права Енглеске на Совјете не само за Југославију него за читаву половину европског континента. Поводом те енглеске великодушнос.ти, Сматс је изјавио наду да ће Велика Британија бити »овенчана славом, чашћу и престижем какав можда није уживала ниједна нација у историји света«. И најпростији српски сељак води рачуи® о свом људском достојанетву и свом лично« угледу. Он зна шта је смешно, он зна и за осе^ај стиђа. Енглези не знају ни за једно ни за друго. Такав утисак остављају речи Претсвдника Сматса код култуо »их Европљана. Ег-члези су изгубили свачи осе<1-1( смешнога. Код савезнича комфкренције се нижу једна за другом, као и њихови блћфазк Пред сваком конференцијом Енгпеска' наговештазЈ безусловну капитулацију сзојих гротивника, а на свакој,, конференцији она сама лчтпку-

\ је своју влаетиту калитулац.«'ју пред Совјетима. Тако ;е било у Москви, тако у Каиру. тако и сад у Техерану. Ечглези немају ни осећај сткд) То је и објашњиво. 0.1И га н.чс;* никад ни имали. За њиу не гостоје ни пријатељи, ни сзвезници; за Енглеску постоје дру г и народи само у толико у колико могу послужити енглеским интересима. Мени је пре дввдесет година, после грчког поразз у Мелој Азији, лорд Керзон говорио о Грчкој подругљиво као о некој »крпетини која не вреди више ништа«. Тако и у овом рат/ Енглези говоре о Француској, о Југсславији, о Бадољовој Италији, и о војсци Драже Михајловића. Лондон је искористио свакса од њих докле је могао, па га је после одбацио као исце^ени лимун, или га је свом партнеру на срамном тргу уступио као »расходовану« робу. Тако је било са емигрантском Југословенском владом, тако са Дражом МихајловчЋем, тако и са српским народом. Треба само помислити на енглески бестидни цинизам због кога је проливена толика ков у Србији и Црној Гори у име »ослободилачког рата«. Кад би бесмртни Његош могао данас бацити један поглед на црногорске ојађене кршеве, Он би проклео Енглезе за вечна времена: »Крв је људска храна наопакл, »на нос вам је почела схакати; »препунисте мјешину гријеха!« Шта сад могу рећи они несре -Кници из »владе народне пропасти«? Они су због Лондона унесреЈнили своју земљу, и Лд су с'е уверили да од Енглеза немају више ништа да очекују. Да су имали памети, то су већ одавно могЛи увидети. Бедници! Они су веровали да Ке Енглеска доиста ослободити Југославију и тоново је успоставити. А шта се тек може рећи о разочарењу Драже Михајловића! Он се, нема сумње, тешко огрешио. о своју земљу, и нанео је недогледне несре&е своме народу. Из донкихотског схватања војничке части и витештва, он се само старао да се одржи на гласу код својих енглеских заштитника, чак и онда кад је имао чрчво да им зарије свој мач у срце. Па бар сад то да учини, сад кад је њему, српском војнику, Лондон јавно пљунуо у лице. Ваљда*^е, у овом последњем судбинском часу, и његово срце задрлтати. Ваљда ће се и он одлучити да врати енглеским џентлменима мило за драго. * На • најбестиДнији начин, Черчил и Идн су предали

НАПИСАО

Др М. Спалајковић — министар у пензији —

Стаљину Југославмју, њену владу и њенога Краља. У свом подлом кукавичлуку, они нису водили рачуна ни о најобичнијим обзирима прмстојности, чак ни спољашњу форму нису покушали да спаеу- Лондон је први прогласио и гри пута узастопце објавио Стаљинов указ о саставу нове југословенске владе. И тим је заврШено мртвачко коло ко;е је пре три године повела Енглеска, а сед наставља да га води Совјетска Унија,'на Балкану. Од »владе народне пропасти«, којој је Лондон кумовао, до садашње »владе с коца и конопца«, која се у Москви родила, пређен је најјезивији део пута у животу српског народа, За претседника владе постављен је Хрват Иван Рибар, некадашњи претседник југословенског парламента. У демократској стран ци Љубе Давидови^а, а доцније Милана Грола, он је претстављао крајње лево крило, Тактиком »тројенског коња«, он је искориш&авао свој положај и у странци и у скупштини за смерове комунизма. Тако је улазио у све кругове и утицао на све усијане главе, држећи се строго упутстава Коминтерне. То се нарочито за-

пазило у фамозном периоду вћадавине Цветкови-ћ—Мачек. За неколико месеци је комунистичка организација у Југославији потајно спроведена до најмањих ситница и плански припремљена за акцију у овом рату. Иван Рибар

4. ов. • мес. радиб Лондон у својим емисијама на .српском објавио је следећу весг: »У данашњем коминикеу народне ослободилачке врјске коју је објавила станица »Слободна Југославија« јавља се да је- на ослобођеној територији образован врховни законодавни одбор који +,е имати сва права парламента. Овај врховни законодавни одбор сачињавају претставници свих крајева наше земље којих је било присутних 142. На овој конференцији је решено да се образује комитет за национално ослобођење који ^е имати функцију привремене владе. За претседника владе наименован је др Иаан Рибар, Хрват, и бившЛ претседник југословенског парламента. За првог потпретседника на^менован је Србин Моша Пијгде; за другог потпретседника наименован је Хрват Антун Аугустинчић, а за трећег потпретседника Словенац Јосип Ру*. Осим тога је решено да се установи звање маршала народно-ослободилачке војске које је поверено досадашњем врховном команданту народно-ослободилачке војске и г.артизанских одреда Јосипу Брозу Титу, који-је Хрват и коме је поверен и ресор народне одбране. За његове помо&нике наименовани су Божидар Моговец, Хрват, и Владислав Рибникар, бивши директор »Политике«. За остале чланове владе су именовани у ресору министарства спољних послова др Јосип Смодлака, бивши дипломатски претставник на страни, а у последње време у Ватикану. За министра унутрашњих послова наименован је Влада ЗечевиЂ. За министра за обнову земље Рада Прибићевић, а за министра шума и руда наименован је Сулејман Филипобивши пуковник усташке војске који се код Тузле предао ослободилачкој војсци. Данас је први пут објављено да се Тито зове Јосип Броз и да је он Хрват.

има за то најве^их заслуга. Тесне везе између њега и Тита, које потврђује садашња њихова сарадња, датирају јамачно још из тОга ; времена. ■ Иван Рибар и ја знамо се из доба, ; Конституанте. У његовом погледу чинило ми се да видим увек одблесак оног зазирања коме је узрок Мој непомирљив антибољшевички став. Нарочито сам то осетио приликом свога говора у Устввотворној скупштини, 11 маја 1921 године, о бољшевизму и комунизму као патолошким социјалним појавама. Иван Рибар је претседавао тој седници и прекидао ме је сваки час, опомињуме да не смем прекорачити време одређено за говорнике. Он је био према мени некоректнији и од самих комунистичких посланика, којих је тада било у Уставотворној скупштини око четрдесет са Симом Маркови^ем на челу. Коминтерна је имала свуда своје пипке, добро прикривене али веома пажљиве и активне. Један од тих главних пкпака у Југославији био је Иван Рибар. Он је усред Београда, а у крилу демократске странке, двадесет и пет година вршио своју ненационалну и разорну функцију. Под камуфлажом демократе у њему је био скривен најубеђенији комунист. Зато је он сад и постављен за претседника »југословенске ослободилачке владе«. Покварена иптелигенција и трула буржоазија (Иаставак на 2-ој страни)

инмим ШЛ Ш Ш Ш Бр 48 Год ' 11 шјију К|§|^ јШнк! ЈиШм шДИ,| ( Ди. ЈЈЈЈРЈ Београд, 11 децембра 1943 НМН> ИјјИ Н ШЦ ШШЈшШк ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА 1тн1