Српски народ

Сграпа- 2

СРГГСКИ НАРОД

11 децембра Ј943

Недељни преглед међународних догађаја

Свађе због „споразума" у Техерану

Пред састанак у Техерану би; ло је најављено да ће тамо би-' ти написан и потписан неки манифест, нека деклараци.ја, неки ултиматум. који би деловао као најјачи експлозив и ко.ји би преокренуо светску ситуаци.ју. Уместо експлозива употребили су не ку врсту кита, како би залепили бар привидно пукотине које су настале у коалицији. О тим пукотинама пишу чак и дописници британоамеричке штампе, ко.ји су присуствовали ^ колференцији у Техерану. Један од њих констатује: од 3 преговарача можда је Стаљин остао задовољан, а што се тиче других, то се не може рећи. Стаљин је задовољан тиме што није понустио ирема Рузвелтовом захтеву да се уступањем база у Ази.ји умеша у рат против Јапанз. Стаљин ,је задовољан што ни|е попустио према покушајима Черчила да изманеврише иеку федерацију европских земаља, ко.ја би могла да послужи као пуфер 3:1 заштиту британских острва од надирања комунизма. После московске конференције био ,је издат комунике у коме де било до детаља расправљенр аустриско питање, док су друга, много значајнија и стварно посто.јећа питања, била прећутана. Узјашили су Аусгрију да им не би. пребацил^да уопште не знају да јашу. У Техерану су узјашили Иран. Уместо да расправљају важна политичка" питања, направили.су неки екепозе баш о Ирану, иако је иранско питање једно од на.јбезначајнијих у светско.ј политици, данашњице. Безначадним питањима хоће да прикрију неспособност да се до^оворе о значајним стварима.

У Техераиу нису се договори ли. СаЛанак је био драматичан. Толико драматичан, да је мајсторима динломатске стилизације било потребно пет дана и пет ноћи да би скрпили неки докуменат који би личио на експозе. Документ су написали, али пре но што де та.ј докуменат добио публицитет, свет де увидео да су се у Техерану господари коалициде стварно посваћали. Тито ствара нову дугословенску владу. кода се наслања на Москву. Каирска дугословенска влада протестуде и грди. али нема могућности да уклони тад триумвират Фишера, Пијада н БрозаОдмах иза тог катастрофалног по коалицију техеранског састан ка дошло де до другог каирског састанка, на коди де био позват претседник турске републике. Овога пута де комунике написан прилично брзо. Уредници тог комуникеа нису се трудили да прикриду неуспех састанка. Баш, напротив, британоамерички аутори комуникеа су на сасвим дасан начин приказали да де совдетски захтев према Турскод одби.јен. Наравно да је то изнето у савршено вештој дииломатској форми. Говори се о пријатежству Бри таније САД и СССР и о истоветности погледа Британије, САД и Турске. Ништа се не каже о пријатељству Турске и СССР и о истоветмостн погледа те две земље. Турска де дедна од земаља која се сада прилично узбудила због дедног важног политичког говора. Да ниде каирског састанка, коди де привукао пажњу турске јавности, узбуђење бн било

ВЛАДА „С КОЦА И КОНОПЦА" (Наставак са 1-ве стране)

лакше ћв се на тај начин намамити и пасти у клопку Моше Пијаде и Броза Тита. Та најнозија југословенска влада је доиста влада с коца и конопца. Да је у питању само Југославија — поменула се, не повратила се — срамота би се лакше подносила. Али Иђан Рибар, Моша Пијаде и Тито се издају и за »ослободиоце« српског народа. Еј, јадна Шумадијо и жалосна Црна Горо, шта сте дочекале! Да вам се јеврејски пробисвети, избраници Москве и Лондона, намећу за ослободиоце! Где би нам образ био, ако бисмо се још и <Ја таквом судбом помирили? Ретко је који народ дожизео оваку срамоту као ми Срби. Доста је већ и само то што се у Лондону и Москви овако цинички шегаче са судбином једног народа који је у прошлости задивио свет својом борбом за слободу. Српски народ је мали по броју, али су његове славне епопеје из деветнаестог и двздесе»ог века познате целој културној Европи. И једном таквом народу, г.уном поштења и поноса, хоКе англоамерички гангстери и совјетске крвопије да наметну силом за вође белосветски комунистички олош за који у сваком уљудном друштву постоји само колац н конопац. И кад би »маршал« Тито довео гготив нас сву Стаљинову црвену војску, српски народ би се бор.ио до Последњег човека, и пре би со одлучио на херојску смрт

негс да живи оним скотским и недостојним животом који му спремају Совјети у споразуму са својим »просве&еним« енглеским и смеричким савезницима. Европа мисли као и српски народ, Европа — матица културе — не може се претворити у бољшевички шљам. Она ће пре хесојски умрети. На Кајмакчалану српски народ је достигао врхунац своје национблне и моралне величине; сад је на дну пада који један народ може да доживи. Српски образ је обешчашћен, српско име оскрнављено. Бесомучне комунмстичке банде скрнаве српска огњишта и истребљују српске дома^ине. Могу ли Шумадинци и Црногорци трпети да се српско чојство и јунаштво затре у смраду одвратних недела која Тито, Моша Пиједе, Иван Рибар и комунистичка неман врше над беспомоћним српским народом. Ако не сперемо ову љагу са српског имена и не спасемо част српског племена, црњи би нам образ 5ио од цкгенскога. Зето , Србине, узми к чигај »Горски Вијенац« као Јеванђеље. Никгжва друга књига н«> може бити данас поучнија за тебе. Тамо ћеш научити шта значи бити Србином и какве су сад тво!е дужности. »Удри за крст, за образ ју.начки! »Тријебимо губу из торине!« Др М. Спаг.ајкознћ (

још веће. Оно би било исто тако велико, као што де на пример у Шва.јцарскод. Неутралне државе су биле јако индигниране говором дужноамеричког премдера генерала Сматса. коди Не цинично изјавио да не треба да постоди појам неутралности. Додуше, неке од европских зе маља, као што су Швадцарска, а нарочитЈ Шведска, и сам' V мно го криве што појам неутралностн престаде да буде светиња. Швајцарска и Шведска дале су уточишта различитим емигрантима, а такође су указале гостопримство разним ратним хушкачима. Овај мећународни олош искоришћава неутралност ради вођења надбестидни.је пропаганде против политике и против принципа око којих се у.једињуде Европа. Сада те неутралне земље требало би да увиде да саме убија.ју подам неутралности. Али случа.ј са неутралним земљама ниде дедини коди д'е сада усталасао многе народе Европе. Говор Сматса де отворена претња сви^д малим народима, а нарочито европским народима. У томе се говору каже да ће светом владати Лондон, Вашингтон и Москва. Чак и великим силама де запретио Сматс. Он де избрисао и Француску из списка великих сила. Ово де нзазвало такав револт да де Атли морао у Доњем дому да некако огради британску владу од Сматсове изјаве. У тежњи за богатством Американци, односно амгрички девреди, организуду једну светску банку кода би имала за циљ да васпостави економски живот после рата. ГТошТо у тод организацији УПНРА преко 60% акци.ја припашће Американцима, то се може замиелити како ће изгледати обнова света у случаду (хвала Богу, невероватном случаду!) победе коалициде: то би био свегски јеврејски гешефт. Већ и сада видимо како би се Американци старали о народима. Адзеихауер де обуставио у Јужној Италиди све исплате државних и инвалидских пензида. Та земља де изол-ована од спољног света, дер услед недостатка тонаже не може ништа извбзити. Међутим, само извоз може да уреди економиду Јужне Италије.

Руззелтов ргчун и Черчилова малоумност

Позната је целом свету разметљивост Амернке са њеним трустом мозгова. Како је то изум Рузвелтов, онда вероватно њему припада и слава као првом члану те монополнсане памети. Да овај ратни пожар није захватио и Америку, ми би сви, остали смртни, живели и даље у заблуди, да заиста постоји такав кружок људи на срећу човечанства. Али, ето дошао је рат и пружио нам могућност да на делу видимо и осетимо рад тих људи, а на првом месту Рузвелта. Док је труст мозгова развио сву своју умноет у производњу што снажнијег експлозива у ком: бинацији Са фосфором и компримираним ваздухом, како би што више побио жена, стапаца деце у Европи, ни Рузвелтова

Англосаксонци излажу глади све пензионере Бадољеве Италиде. Они обећавају глад и цело.ј Ев» ропи. У праву де шеф штампе Радха др Дитрих, када пише да свет може да спасе само нов привредни поредак. Такав поредак коди се сада показао у рату као дедна здрава основа за привреду у миру. За увођење тог поретка, за спас народа де неопходна победа Европе, победа Немачке. Немачка де већ више пута нагласила да замигаља послератну Евро.пу као заједиицу слободних, незадисних држава. Бриганида де сада устима Сматса на^овестила ропство за све народе света, брисање подма о независности и суверенитету. Британида је тим говором наговестила ратни циљ Енглеске: да се Француска одстрани са положада велике силе. Енглеска би хтела не само да преузме што већи део француске колонидалне и утицад. не сфере, већ и да добиде на ев; ропском континенту дедан велики обалобран.. Енглески листови пишу: морамо да престанемо да будемо острвски народ. МЕС.

Издајник Бадољо греје се на свећи место иа обећаном угљу Бриико-аме риканац«-

делатнссст није изостала у том правцу, само на другом пољу. Тако је опет човечанство преварено. Сад де многима јасно зашто се морала, у своје време, онако бедно завршити привредна конференција у Лондону, на којој су главну реч водили чланови поменутог труста из Аме: рике. Није се искрено радило на смиривању духова у Европи, ни на спасењу човечанства. Све је ^ био блеф срачунат на материјално искоришћавање богатих светских извора од стране удружених капиталиста Енглеске и Америке и држања Европе у за . висности од њиховог поморско трговачког картела. Треба обдективно нризнати да су у овом картелу седели, највећи умови Енглеске и Новог Света, било као научњаци, привредници, политнчари и сопственици новинарских светских концерна. На жалост, та гомила светских умова, била је опет нграчка у рукама белосветских јеарсја, ко Ји су цело предузеће финанснРс1ЛИ. Данас, статисти су се повукли У позадину, али су главни актери остали на сцени. Оно што данас чине у име Енглеске Черчнл и у име Америке Рузвелт, непојамно је целом свсту. Ова Два човека утркују С е ко ће Ш СтаљиноЈвс азн. јатске хорде у Европу. Они раде такве ствари, дају такве изјаве, д а би се тога стидео човек просечне памети. Једино се заслепљеном мржљом још може донекле, правдати овакав рад и држање ова два хришћанина. Черчил је пре три месеца дао познату изјаву, да Још лист са дрвећа неће опасти, а Немачка оити на »коленима". Данас смо сви сведоци колико се мистер Черчил затрчао, али то није важно, ма д а ј е лишће опало Јесен на ивмаку, а ми помало ' улазимо у љуту зиму са онолико исто изгледа, на остварење Черчилове жеље, као и пре три месеца. Али је важно, како третира сада целу Немачку Черчил. Сад а више није у питању Хитлер, ннје више ни националсоцидалистичка странка, сад он тражи да му цео немачки народ падне на колена! Е па, ако је и °Д Че Рчила много је. Чак се и овде осећа да му директиве да . ЈУ мрачне масонско-^еврејске силе, док је он само њихов добар послушник. , џ (Наставак на 4-ој сграни)

ПСКЕВ

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИ-СТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.