Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

18 деиембра 1943

ЗНАЧАЈАН УСПЕХ књшс$џи&1

Саопштавамо резултате недавно расписаног Омладинског књижевног конкурса. Ово је први конкурс ове врсте у нас. Када је, пре пола године, СРПСКИ НАРОД објавио први пут текст конкурса, многи су скептички вртели главом. Многи су са презиром говорили да је то само један сасвим неуспео покушај, заснован на илузијама и предрасудама. Међутим, резултати самога конкурса речито показују да су сви ови скептици и песимисти били у великој заблуди. Резултат конкурса испао је изнад сваког очекив-ања. Не само што је одзив био огроман (стигло је 3337 радова!), већ је и квалитет самих радова показао да је наша данашња средњешколска омладина далеко зрелија, писменија и

литерарно активнија него што су то и на већи оптимисти могли претпоставити. Из взлкке всћине пршигтп рукописа зрачи г .ул родне груде и сгг .-.:.2 земље, истикске љубгви прсма народу, завичзју и ота!/С::кИ г дубг::о поштосгње према прзотачким врлинама, према гдрагим народихм традицијама, према вери и цркви, кашнм лепим народним оЗ::ча |мма и всксзнмм национапнмм оссбинама и расним ОДликама. ТреЗа нарочито подвући да је ОцеН.ИЕЗЧКИ одбор најза &е нагрбде додел::о ргдозсма о Сзетсм Сази, Стезгну Немањи и Његошу, тим изразитим носиоцима наше нацмоналне самосвој.:ости и ргсне снгге. Премг речкма једногг члгнг Оцењисгчког одбора: »Рад о Светом Сави претставља читав подвиг.

То |е праи озбил >ан покушај да се у форми једног истђрмског романа или једиа ромаксмране биографкје, књкжезккм стнлом и бзгаткм Језиком, прикаже ж:шот и рад Св. Сзве од рођења до смрти«. Ргд о Стезану Кемањи дат је у облику ј*. -::е оз5:.г«не историске распране, са сагсснсм новођењем прсстудиргних историсккх извора и огромие историсие литературе о тсорцу Намањићске Србије. Озо нкје обичгн ђачки рад, већ одлкчвн темат којега се не би морао стидети ни један студент историје на Универзитету. Исти је случај и са радом о Његошу; ту је дата зрела и смишљена аналчза »Луче микрокозма« и »Гсрског вијенца«, са пуно знгчајних рефлексија.

Од осталих нагргђених радова нарочиту пзжњу згслужују одлично израђени темати: »Угога српске задруге у про шлссти и садашњости« и »Село у српској књ :ш {евкости«. Има пуно песама и припозедгка, у којима се нгслућују несумњхзи стваралачки таленти. Према одлуци претседника Српске владе, генерала Недића, и министра просвете и вера Велибора Јонића, сви награђени ргдсви биће објгвљени у засебној књизи, у једном алмгнгху, у редгкцмји и с предговором нгшег пззнатог књмжевника Симе Пандуровића. Тек теда -ће се видети у пуној мери значајан успех овога конкурса на стварању ноззг српског књижевног подмлатка и нових сј»пских стваралачких генергција.

Резултати конкурса

Оцењивачки одбор одређен за преглед радова Конкурса за српску средњошколску омладину, који .је објавио СРПСКИНАРОД 31' јула 1943 годице, према одлуци претседн&ка српске владр генерала Милана Ђ. Недића и министра просвете и вера Вели-

бора Јонића, завршио је рад 14 децембра о. г. На поменути конкурс стигло је укупно 3337 радова у стиху и прози. Оцењивачки одбор, прегледавши поменуте радове. донео је сагласну одлуку да награди следеће радове.

I ТЕМАТЕ: 1. СРБИЈА ПРЕ СВЕГА И НАЈПА СПЕ, од Милете МоЈсиловића, уч. VIII р. X м. г. у Београду (7.000. — дин.); 2. САМО СЛОГА СРБИНА СПАСА^А, од Вече В. Јевти*, уч. VII р. VII жен. гимн. у Беогоаду (1.000.— дин.); 3. МИСИЈА СВЕТОСАВСКОГ ПРАВОСЛАВЉА У ПРО"<РОСТИ И САДАШЊОСТИ СРПСКОГА НАРОЛА од Мгрина Бађеви*а, уч. VIII раз. гимнази!е V За1ечаоу (3.000.—•); 4. СПОМЕНИиИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ, од Данилг Стп^ациновића, уч. II разреда III тоговачке академиге V Беогпаду (500.— дин.); 5. УЛОГА СРПСКЕ ЗАДРУГЕ У ПРОШЛОСТИ И САПА>««ЊОСТИ, од Миодрага ЦеииКа, свошеног матуранта гимназије Краља Александоа у Београду (5.000. — дин.); 4. ДУЖКОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ПРЕМА НАРОДУ, од Гордане Алексић, уч. III раз. Трговачке академије у" Нишу (2.000.— дин.); 7. У.ПОГА СРПСКОГ СЕЉАКА У НАЦИОНАЛНОЈ ИСТОРИ1И, од Живојина Првуповића, матуранта Богословије у Нишу (2.000.д«напа); 8. С^ЛО У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, од Ратка Марковића, уч. VIII раз. II мушке гимнази>е у Београду (5.000.— дин.); 9. ЗКАЧАЈ И ВРЕДНОСТ РАДА И СТВАРАЊА ЗА ПРЕПОРОД СРБШ>=, од Маоина Беђевића, уч. VIII раз. гимназије у Зајечару (2.000. — дин.); 10. ЗАПАЦИ СРПСКЕ СРЕДЊОШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ У ОБИОВИ С^ЕИЈЕ, од Јопана Башића, уч. VII раз. I мушке гимназије у Београду (2.500.— дин.). »I ПЕСМЕ: 1. НАРО.ПЕ АДОЈ, од ДобривоЈа Недељковића, уч. VII раз. гимн. у В^љеву (3.000.— дин.); 2. ОТАМБИНИ, од Мила Бискупљанина, уч. VI раз. гимназије у П^нчепу (2.500. — дин.); 3. . ВЕЧЕРЊА ПРЕДОСЕЋАЊА, ол Го'ка Табакови-ћа, свршеног матуранта гимнази : »» V Ваљеву (2.000.— дин.). III ПРИПОВЕТКЕ: 1. ЗРЕЛО КПАСЈЕ, од Спзволзуба Ивановића, уч. V раз. I мушке гимназије у Н ишу (6.000. — дин.); 2. ЗЕМЉА У ПЛАНИНИ. од Дмитра Варенике, уч. VIII раз. гимназије V Пожаревиу (4.000. — дин,); 3. ЕЈ, СРБИНЕ. од Божене Зафран, уч. VII раз. Женске гимназије у Нишу (3.000.— дин.). IV ПУТОПИСЕ: 1. НА СТА"*АМА ТИМОКА, од непознатог писца (4.000. — дин.); 2. ДВА СПОМ^НИКА СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ, од Светолика Јаковљевића, уч. VII раз. VIII мушке гимназије у Београду (2.000.динаоа); СТЕИА СРПСКЕ СЛАВЕ — КАЈМАКЧАЛАН, од Апександра ДаскРловића, уч. III раз. Средње техничке школе у Београду (1.000.— динара); V РАСПРАВЕ О СРПСКИМ КЊИЖЕВНИЦИМА И ЊИХОВИМ ДЕЛИМА: ЛУЧА МИЧГО'СО?МА И ГОРСКИ РИЈЕМДЦ, 0 д Петпа Ојдрови+>а, уч. VIII раз. V м^шке гимн=тзи!е V Београду (6.000.— дин.); ДОСИТЕЈ 05ГАГО-ИТ. КАО ПУТОПИСАЦ, од Десимипа Јозановића, уч. VI разреда IV мушке гимназије у Београду (3.000.Динара); ОСВРТ НА БОЖУ КНЕЖ*Г»ИЋА, од Милоша Ћоровића, уч. VIII раз. гимназије у Чачку (3.000. — дин.). VI РАСПРАВЕ О ЛИЧНОСТИМА И ДОГАЂАЈИМА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: 1. ПУТЕРИ СВЕТОГА САВЕ, обимна романсирана биографија оч Изанке Таекћ, ученице VIII разреда II женске гимназије у Београду (20.000.— дин.); 2. СТЕФАН КЕМАЊА, од Велимира Роглића, уч. VIII раз. I мушке гимназије у Београду (10.000. — дин.); 3. ЗЕКА БУЉУБАША, од Алеисандра О^раловића, уч. VI разреда III мушке гимназије у Београду (5.000.— дин.).

На;%одс мц!

Народе мој, врати се ча стазе своје, Већ ,/е последњи час! На врелу исконске снаге твоје Потражи себи спас! Још није све прошло, Још сунца греје зрак За нова делања и нова стварања Још си довољно јак. Проћи ће време крвавих мегдана, Умући топова јек Са зором нових, лепших даиа Почеће нови век... .

Ваљево.

ДобривоЈе В. Недељковић уч. VII разр. гимназије

Сунце се клони тамо ка граду моме, Румене се обронци, До сада сиви, Мирише сено у пласту своме На голој, тек покошеној њиви ... Ова летња вечерња хладовина Измамила је овчице беле. Па су и цурице вредне Ивањске венце сплеле... Долази наше време к"о олуј моћног неба! У доба новом српском Срећно и радосно Живети и делати треба... Сунце се клони ка граду иоие, Румеме се обронци, До сада сиви. Свуд звони нови ехо: : Ц — Србија наша живи!

Ваљево.

ГоЈко ТабаковиН свршени матурант мушке гимназије

3.

1.

3.

Куверти са именима писаиа отворени су тек онда када су сви радови процењени и награде рас порећене.

награде, раздељена де писцим;: напред поменутих радова. Оцењивачки одбор: Сима Пандуровић, др Филип Медић, Нико-

Према. томе целокупна' сума од ла Трајковић. Младен Ђуричић, 100.000.— динара, предвиђена за др Коста Милутиновић.

100-годишњица рођења Роберта Коха

11 децембра навршило се 100-година од рођења великог немачког лекара и научника Роберта Коха. У Физикалном институту у Бер лину, одрхсао је предавање влацин саветник из Царског хигијенског завода, проф. др Кох; го предавање морало де у доба, <ада је медицински свет испитивао узроке заразних болести и епидемија, да изазов.е велико интересовање. Кох је додуше тада аећ био познат у круговима стручњака по открићу изазивача болести слезине и по својим испитивањима на пољу болести инфекциј,а рана. Међутим, нико ни.(е слутио, да ће ово предавање направити сензацију да ће се овде поднети јавности резултати у тишини изведеног рада, који је створио предуслове за борбу против бича, опасности од епидемија, ко.ји је стар већ миленијама. Пред форумом угледних научника и лекара, одржао је Кох своје чувено предавање О етиологији туберкулозе. Још много година после тога. у .једном некрологу поводом смрти Роберта Коха 1910, изјавио је .један учесник ове седнице, да су му Кохова излагања осгала у памћењу као на.1већи научни доживљај. Од тога дана, 24 марта 1884, датира светски глас великог немачког научника; само откриће туберкулозног бацила донзло би му бесмртност. Друга научна вслика дела осигуравају му међутим једно од пр.вих места у низу добротвора човечанства. Како ,је Роберт Кох син једног рударског радника из Клаустала, у Харцу, дошао до тога, да с таквом непоколебљивом сигурношћу уђе у суштину ових питања! Да би нашли одговор на ово питање, морамо се вратити указад у године његових студија на универзитету у Гетингену, које му ,је омогућио његов отац као најдаровитијем између своје тринаесторо деце. Његов тамошњи наставник за-

Од Ханса Д. Шваб-Фелиша

ступао Је наиме учење о „контагиум аниматум", тј. он ,је претпостављао да изазивачи болести несумњиво постоје у облику микроорганизама. Ова теза постала је полазна тачка за Кохов будући истраживачки рад; она га никад више није остављала и указала му је на прави пут, на коме .је он постао оснивач научне бактериологије. Ипак. од почетка његових студија до оног датума, у марту 1884 године, био је далек пут, ма да је Кохов успон био сјајан и брз. У Воштајну. Кох обраћа пажњу на обољење бедреница. Жалбе сељака из његовог округа, у коме стално страда стока не дају му мира, и он се темељно бави етиологи.јом обољења бедренице. После дуготрајних испитивања, полази му за руком, да изазивача болести директно посматра кроз микроскоп и да утврди његов развој облика до образовања спора. После ових испитивања, Кох се углавном бавио инфективним ранама и објавио .је своје резултате у једном раду, који де научно ударио основ антисептици и асептици и тиме дао бескрајно драгоцен допринос за лекарску праксу. Нарочито је значајна Кохова метода испитивања, коју де он сам са савршеном покретношћу, примењивао, и ко.ја га је довела ,дч> његових других великих успеха, углавпом на пољу истраживања туберкулозе и колере. Предуслови за ишчауравање једног бацила, то су могућност његове видљивости и познавање његовог супстрата исхрапе и услОва његовог разво.ја. Кох је решио ова питања, дошавши на срећну идеју, да помоћу хеми.јских продуката у бо.ји, учини бактерије видљивим. После мучних експеримената, који су изискивали много стрпље

ња, успело је Коху — класичав пример је овде бацил туберкулозе — да одгаји бактерије на чвр стом хранљивом тлу. у чистој култури, и да тако створи екзактне предуслове за ефикасно сузбијање бактерија. Све су то била сазнања и ре» зултати испитивања, ко.ји су пре Коховога доба у најбољем случају, посто.јали само као наговештај. Ради расматрања његове делатности, не сме се, међутим, никако заборавити, да се он ни* је само ограничио на чисто истраживачки рад. На пољу туберкулозе, ко.ја му ,је највише лежала на срцу, он је открићем свога туберкулина дао значајан прилог дијагнози и профилакси. Тако је он као управник Пруског инст>итута за заразне болести, данашњег института Роберт Кох, ко.ји де он преузео 1891, пру жио практичне доприносе хиги.јени, као биолошко чишћење прљаве воде, средства за завој или заводи за дезинфекцију. Његову експедици.ју за Индију, у циљу сузбијања колере, извео је он у интересу целога света. Друге експедиције за Африку и Јаву, биле 'су посвећене испитивању болести Це-Це, грознице у Тексасу, болести спавања и малари.је, за чије је профилактичко и терапијско лечење кинином он дао тачна упутства. Сузбијање тифуса, који је био акутан кра.јем прошлога века у Немачко.ј, довело ,је под воћством Коха до великог успеха. Кох ,је умро 27 ма.ја 1910 у Баден Бадену, високо поштован и оцште популаран у народу, свуда познат као борац за здравље својих ближњих. Од њега полази прави пут данас, са тако великим успехом примењене хемотерапије и серумске терапи.је. Помоћу његових метода, могла су се извести многа открића, и ми тај спасоносни утицај, порел осталога, осећамо и у садашшеМ рату са захвалношћ*.