Српски народ

I* дедсмђра П<П

СРПСКИ НАРОД 1 д ■

Страпа 11

Писац награђеног романа „Греси отаца ^орислав 31аунк

рих дапа, тешко ]е иогао да иде у корак са новим данима. Али Запад је тада био „у моди" и морало се ићи упоредо с њим. То се и чинило. Само код нас се то чинило тако да се осе* ћао дух скоројевића, осећало се како нас суседи посматрају, осећало се нешто што је пре личило на врење, на хаос и на све друго само не на паметно еволуирање једне младе земље. Роман „Греси отаца" све то до. казује на сликовит начин, поТ' сећајући у забавном стилу ца прошлост, те на тај начин упо-

И када реприза д<>ђе бурно а снажно, можда и превише, он скупи обрве осећајући дз јв Нада и сувише попела динамику почетка, тако да ритмови основне мисли тутње сувише снажно. Цела реприза би таква, прете? рано снажна — али девојкл, већ убачена у страствену мелодију, пробуђене душе мисли на Олгу и њен бол у ствари мења абивање репризе. Лице јој успламтело, очи горе и као некада

знаје млађе генерације са нашим Шопену у првом Париском нагресима, које онда нико није ви-

Борнслав ПаунковиК (Цртеж: Н. Бешевић)

,/ом „Аларауном". Сљоскин у „Олги Орг", Франсоа Копе, затим Достојевски, П.јер Луис и да" добио је Борислав Паунко- Чирандсло својим припооегкама вић за поднесени роман „Греси

Као што Је већ об.Јављено. !едну од пет утешних награда Књижевног конкурса „Српског наро-

отаца . Г. Борислав Паунковић, релативно врло млад човек, 24 године стар, говорећи о себи, о књижевности, о своме награђеном роману, био је љубазан да нам поред осталога каже и ово: „Мој отац је врло строго гледао на моје уметничке намере. Тако на пример, још кад сам завршио четврти разред гимназије, и када ]е требало да добијем стипендију ради сликарских студија. он је то одбио једино до* зволивши да се поред осталог баеим музичким студијама. Може бити да није пренаглио, јер да сам се посветио сликарству и

* ♦ Ромав „Греси отаца" први )е мој роман. Што се тиче тога романа, могу да кажем да у првим пора т ним годинама тек створене Југославије наш Београд, као средиште једне новоформиране заједнице, примио ,/е на себе тешку улогу престонице, али ,/е поратни дух у читавој Европи јед~

део, али су они, после двадесет година, доказали сво./е постоја• ње, донели слом једне средине, ошамарили по лицу оне ко.ји су били позвани да пазе и воде рачуна, али то нису учинили. „Греси отаца" су осуда једног друштва, покаткад су и сатира, каткад социолошки приказ средине и психолошко сликање ње• них типова у лицима јунака и осталих статиста овог филма наше прошлости. Мени је данас двадесет четири годи.не. Та околност, као и то да ми ,/е ово први роман, нека ми буде правдање ако ми се шта има замерити, нарочито у погле• ду танчина у које још нцсам могао да уђем. Трудио сам се да се осети оно што ,/е битно. пластично и приступачно, онс што је социјално, правно, психолоШкц

ступу, док Је музиии дао израз патриотског бола, та.ко и Нада у бурној репризи овог првог става, пушта на вољу болу своје љубави другарици. И када у завршетку улаже сву снагу, она би тако израженз да се отац трже, дочим је Милан чекао да осети какав ће прелаз дати из те снаге у суморни пијаниеимо којим је став већ отсвиран. И она га даде тзко, да доби пљесак. И ако то није уобичајено у домаћем кругу. Анданте кангабиле у другом ставу отпоче красну мелодију која наступи након увода неколико измешаних звукова. Ко је слушао ову симфонију он је морао осетити чудну дифаренцију првог и другог ста-

и уметнички имало да да израз ним брзим темпом натурио епо- догаћајима овог романа. ху у којој ,/е требало много па- У колико сам засада што промети и мудрости да би се опста- пустио или промашио, всрујем ва. Онако, алегоријом изражено, ло и одржало. Западу, који ,/е то да ми се неће замерити и нека могло би се рећи да је први дпктнрџо бцло је лџко да С е у се одб ије на моју младост и ма- став као слатко легањс у кревет томе сређУЈе, али наш Београд. лц рок када сам сазнао за конпоследњи камен Балкана на гра- курс „Српског народа", а кри- након нечег доживљеног, а друници Истока и Запада, тај стари тици и публици потрудићу се да ги би зато могао бити само једа сам постао сликар. свакако се град> чи ј и ј е дух ј ош увек но _ се боље П рц К ажем својим новим ДНо пријетно буђен>е. У њему, в "°.сио у себи укорењене основе ста. делом које спремам. у том буђењу, она красна мелодија осећа се као неком унутраш№ом срећом тогз буђења: у младости и љубави. Али мај— одломци — стор који даде серенаду меланхолије, патетичну шесту симфоПРВИ ДЕО Д спретном игром убадује једну нију и који у својим цртгма XIV споредну тему. У њој тонови живота ношаше одвише бола, не У дубоком почетку тамно и страствено титрају. Нешто као даде себи толико оптимизма да тешко звучи основна тема-сим- миље испуњује и свирача и три цео став прође на ружама. И фоније. Мимо обичаја Нада се слушаоца. У спроводном делу, после једне сцене када девојка дубоко ндгиње над дирке као да ове исте теме, само покаткад настави, „трочлана. публика" отргши нека нова решења у овом

трам да је књижевност моја мно< го више изразитија и милија уиетничка концепција. Отац ми је говорио: „Уметност је слава, али је то горак хлеб", па је настојавао да што пре свршим оно од чега могу имати сигурно парче хле ба. Међутим, живот пије хтео гако и у својој деветнаестој годиии одузме ми мајку, те сам био примораи да напустим школу и да ступим у државну службу, а тај догађај сасвим је био оборио мога оца те је цела кућа остала ва мени.

ГРЕСИ ОТАЦА

Годину дапа касни.је умре ми најзначајнијем мајсторовом делу. отац. Остао сам сам са две мале Ритам који она лови, дубоко се сестре у Београду. Али нећу да- њ ћ уношењу себе> не ље излагати своје животне тегобе. Наглашавам само ово да ке служи као иеки, самом себи, он „ пре рата нико ни]е пашао за је ту диван и складан, да очвр-

сходно да помогне у намерама које сам имао у погледу књижевнога рада, тако да сам тих дана изгубио сваку веру у људе, осе* тио трулеж наше предратне средине, па није чудо што сам и на

сне и заокругли мелодиј'у. А игра и иначе делује чудно страствено и многоброЈ'ном мелодијом. Оно тамно и тешко, основна тема, све више расте и као

писао роман са оваквим насло- јецајући . 0сећа се и струји где вом, „Греси отаца , Јер сам га у Ј Ј>

се основна друштвена мисао тако испољава, да се осећа снажна веза између појединих малих битних тема са главном. Осећа се сродство у њима. Нада се лагано стишава у своме нагињању, у оном упорном тражењу и силној ' концетрацији снага, јер сада се оно ј *ецајуће растење основне теме лаггио стишава и губи у потиштеиоЈ' тишини. модифициране својим миром, У наставку (алегро кон анима) одмарају слушаоце да их спреу тихим звуцима девојчине руке ме за репризу. Професор Јова- избијаху суморне мисли у бризи милују дирке што валовито али новић гледа догоревање ци;аре за будућност; у сумњи и страху болно интонирају главну тему те и не хаје за њу; госпођа Ма- за судбину. става. Осећа се покрет који ра- рија се тихо смеши разграганим Како Надз то изнесе бејаше сте, а и Нада с њиме; нешто очима, а Милан седи, н^слонио заиста чудно. Она им просто дакао страсти одиже је сву и до- браду на наслон столице и ' вева де неки претећи облик, одену лгеећи до кулминације ослобађа чекајући репрИзу. Зна г. а ће их у рухо суморне језе и слу-

многоме сам доживео, а зпа се да је најискреније и најснажније оно што човек сам доживи. Што се тиче мога књижевног рада почео сам са песмама. То је уобича.јени почетак свих младих писаца, тако да је приповетка тек касније дошла. У поезији сам увек некако нагињао класичним мотивима, а и романтизму, можда услед младости, јер сам почео да пишем у седамнаестој години, али и сада, када сам већ зрео човек, осећаМ да не могу да се прилагодим савременој песничкој школи и да стојим на становишту да класицизам и романтизам ништа не може да превазиђе. Што се тиче саме књижевности, мене нарочито занима социолошки моменат. а специјално човек посматран кроз психолошку призму Отуда су моји- угледи. писци-аналитичари човекове душе. У том ппгледу . . чного су ми оставили Еверс сво- главну тему њених окова и сада наићи, јер познаје дело. шаоци одахнуше када се као

(Цртеж: С. Богојевић) сети трње тих ружа јер то од гласа до гласа и све јаче и јаче

добар дух, као миловање фортуне опет појави главна тема из првог става. Она стиша не само Наду, већ у ублаженом изумирању слатке мелодије, у нежном игрању дирки, утеши и охрабри и остале три душе у соби. XV. Валцерска сцена трећега става би прекинута. Таман се у њој под лаком игром девојчиних прсти.ју поче осећати ведро расположење и оно познато улзуљкивање тога става, таман се у њему почсше нагињгуги четири лица... телефон убаци у игру свој дрски звук. Свз се лица тргоше. Професор Јовановић се диже и пође из собе. Ваљда ни један уметник света није доживео да га нешто тако дрско прекине у најскладни.јем делу, а дз му то буде једна радост. Јер за оцем сви потрчаше телефону. Знали су да у ово касно доба то може бити само доктор Лазић, кога очекиваху. — Ало, јесте ли Ви Лазићу? Са друге стране жице допре доста јаено: — да, ја сам господине професоре. — Па како испаде? Шта је? Богами не ваља, — Дијагноза? — Рекао бих да је улкус пептикум вентрикули перфоранс... — Како? Та није ваљда. — Ето, ја сам забринут. Сумњам да је то, мада симптоматологија није тако јасно изражена. Мишљења сам дз треба да се изврши пренос на одељење ради опсервације. — Добро Лазићу, а како се држи болесник? Шта се запажа; који су знаци уочљиви? Зноји ли се? — Дакле хла.дног зноја нема. Нема нити знакова акутног колапса. Нема изразите тврдине и болности целога трбуха, па према томе мислим да гризлица није прсла. Али то је питање можда самО неколико часова и чуди ме само како ме пос-ласте у одсудан моменат. Установио сам један јаки дефанс мискилер више пупка. Постоји лака надутоот црева, нема столицу ни встрове, блед је, држи се за трбух и погнут је. Осећа болове у оба рамена. Дакле, као што._ — Дакле, као што видим по вашем излагању то Вгм је сигурно улкус пегггикум... и ви Ла- , зићу извршите одмах пренос, спроведите опсервацију, ако треба и рентген и спремите све за операцију. — Само знате шта — додаје журно, — ако будете видели да се операција мора одмах извести, јавите ми одмах. Иначе нека остане до ујутру. Како? Да., ја ћу га оперисати. — Дакле разумели сте ме? — У реду онда; лаку ноћ.