Српски народ

Стршп NI

СРПСКМ НАРОА

И јсцеибра 1943

ОРГАНИЗАЦИЗА ЗАКОНОДАВНЕ ВЛАСТИ

Схватање српских конзервативаца

Написао: ЖИВОЈИН ПЕРИЋ, проф. универзцтета

Обе теорије, и теорије демократи.је да је само народна маса извор и утока власти, као и она аристократије да је то само интелигенција јесу несумњиво и сувише једностране да би биле давољно основане. Демок(")атија .је, видели смо у прошломе чланку, пошла и полази од становишта монизма материје који је једно сгес1о природних наука. По њима, све се, на.јзад, своди само на матери.ју и нема, у свету (космосу), другог, принципа осим и поред материје па, према томе, и сам живот (витални принцип, 1е рппаре у!1а1) није, у самО.ј ствари, ништа друго до један материални (елементарни, физички) појав (феномен). По овоме монизму, монизму материје, и саме интелектуалне функције су само један хемиски процес. То је, специално, философи.ја францускога хемичара Магсе1Нп-а Вег1ће1о1-а. По тој философији, мисли су појав лучења човечјег мозга т.ј. мозак лучи мисли (идеје) као што, н.пр., желудац лучи стомачну киселину или јетра жуч. По Вег№е1о1-у, „живот није никако у васиони нека држава у држави (ип* ешрјге (Јапз ип ешрјге), он није потчињен нарочитим законима, и онако исто као што постоји само .једна физика и само једна механика, тако исто постоји и само једна хемија". 1 ) „Свршено је, вели Ра1п1еу6 (француски математичар, један од претседника владе у Фраицуској за време прошлога Светскога Рата) говорећи о ВегШе1о1-у, са ста^нском деобом на минералне и оргаиске супстанције; свршено је са фикцијом о витално.ј снази. Успе!х философски од неоцењиве вредности! Живе

створове не треба друкчије сматрати, са хемискога гЛедишта, него као једну врсту лабораториума у ко.јима се материални узроци (1ез рпппрез та1егје15) стално асимилују, елиминују и трансформишу према непроменљивим законима природе". 2 ) Као год што је НЈрро1у1е Тајпе, француски философ и књижевни историчар, у сво.јим студијама о Великој француско.ј револуци.ји, изједначио човечје биће са витрјвмом. Ово, Двуме се, има да се примени и на поједине људске заједнице, и велике и мале, па, дакле, и на цело друштво т.ј. народ. И, заиста, као скуп (збир) људи, оно, друштво, не може имати други неки карактер него што га има.ју сами делови друштва, целине; па пошто је сваки део (човек) само један хемиски процес, то је онда и целина, друштво. такође само један такав процес. Не, свакако. обичан процес хемиски, процес нижега реда, него процес вишега и важнијега, општега, ранга, у коме процесу се мешају многобројни елементи да.јући једну генералну синтезу која се зове; социални појави и односи. На та.ј начин, и друштво људско или народна маса (народ), слично мозгу ко.ји лучи мисли, лучи друштвене и д*ржавне законе ко.је хемичар, по имену законодавац, има само да констату.је а извршна власт (управна и судска) да, према тим констатацијама, примени. (Онако исто као што, н.пр., прави хемичар утврди да се је образовала, комбинацијом дотичних елемената^ еумпорна киселина, Н28О4, па је после да.је где и коме треба на употребу: и законски §§-и тако исто су само хемиске формуле своје врсте, производи друштвенога лабораторЧу(4а).

Историски материализам време је новац

На ово.ј бази постала је, у социологији, теори.ја историскога матерализма (коју су нарочито обрадили К. Маркс и Ф. Енгелс а распрострли на.јвише комунисти); по тој теорији, сва друштвена еволуција почива, у главном. на економским одлосима, она се, дакле, тиче материјалне стране људи и социалних појава: економски односи су основни чиниоци у Човечанству и у његовом развоју. Историја Човечанства то је, по овој теори.ји, само истори.ја економских фактора и односа међу појединцима, класама и народима. Па и саме националне покрете, нацијбналне револуције и ослобоћења приврженици историскога материализма објашњавају са те тачке гледишта, занемару.јући, мање више, етичке, расне и религиске моменте. Демократија, видећи у друштвеној заједници, у начелу. само човека — по њој, демократији, држава је и створена да би се он, човек, ставио у најбоље могућне услове за његово лично разви.јање — дошла де, логично, до резултата да мећу људима, као и међу другим организмима, постоди борба и утак мица за жИвот, наравно живот схваћен материалистички т.ј. у смислу ^кономском. Животна борба човекова, 51гиЈг^1е Гог НСе Дарвинов, то је, у основи. борба за материалну егзиСтенцију и благостање. Ово иидивидуалистичко схватање друштва, од стране демократије, довело је, напослетку — што, сигурно, да поновимо. нису очекивали њени добронамерни оснивачи — до формирања једног типа човека са претежно материалистичким менталитетом и склоностима како у погледу сврхе (лична корист. е-

1) В. наш рад; Један поглед на еволуционистичку правпу школу, „Глас" Српске Краљевске Акадедије, 1,ХХУ11). Београд, 1908.

гоизам) тако и V погледу метода за постигнуће те сврхе (небирање средстава), тип који преовлађује како у приватнђм тако и у јавном животу како у унутрашњим тако и у спољашњим односима. Тип и израз Неопаганизма и Неонехришћанства, и у томе се и састоји идеолошки смисао овога, другога, Светскога рата; у борби хришћанскога човека са тим и таквим човеком, борба ко.ја треба да спречи повратак Човечанства тамо где је оно било пре појаве Бого-Човека, нашега Спаситеља, Исуса Христа. Индивидуалистичка демократија достигла је своју најјачу манифестацију у капиталистичкоплутократском друштву т. ј. у друштву Англо-Американаца. (Ен глези су. на пр., отишли дотле да чак и један од најапстрактнијих по.јмова, време, материализирају својом познатом формулом; Ише 18 топеу — време је новац, а Американци су предузели да створе механичког човека, робота, док је један американски професор — тако се јавља — дошао на идеју да се шимланзи дресирај.у за фабричке раднике!). Што нам објашњава и данашњу сарадњу између њих, АнглоАмериканаца, и Бољшевичкогз Комунизма чи.је концепције су, казали смо већ, тако исто на материалистичко.ј бази (историски материализам). Према овоме и оваквоме схватању на коме демократија оснива своју теорију о народној маси као извору и утоку власти стоји друга, противна, спиритуалистичка концепција по којој б,и материалистичка философија била нетачна и онда када би се њој имала замерити само и једино претераност а. с погледом

на француску изреку: Уоив ехадегег, с1опс Уоиз ауег 1ог1 (Ви претерујете, дакле немате право). Али, као што смо још у почетку рекли, материалистичка концепција је још више од тога: она је и једнострана. И, заиста, она признаје само један, материални, свет, поричући да, према њему, постоји још један други свет, свет духовни, сасвим оделит и различан од материалнога света, којим владају - други, нематери.јални, принципи и закони. У та.ј свет долази и ум човечји, са својим духовним функцијама, који као један, према материји и од ње независни, агенс дејствује на радње човекове и преко ч ових на друштво и његов живот. Та два света, духовни и материални, представљају две области међу

коЈима посто.ш дед-ан непремостив простор. Раз1еиг, велики добротвбр Човечанства, био је уверења да се између минералнога света и живота налази „.једна граница која се не може прећи, као и да живот протопласме и свесне радње ума човековога одваја читава провали.ја". Сасвим је тачно, као што видимо, Н. Ројпсаге (француски математичар) казао за Раз1еиг-а и Вег1ће1о1-а: „Нз 61ајеп1 с1ез <1еих сб1ез с1е 1а ђаггјсас1е" (они су се налазили на противним стравама барикаде). 3 ) А стављање на равну ногу, од стране Н. ТатЈг-а, живота човековога са витриолом изазвало је енергичан одговор чувевога францускога теолога, Орлеанскога Архиепископа Бирап!оир-а.*) Улога религије у друштву

*) Р. Ра1п1еуе, РћИохрШ де МагсеШп Вег(ће1о(", „[.аКеуие сЈи М015", РагЈз, Мај, 1907 (навод по нашем горњем раду).

У истом смислу као Раз1еиг и Оирап1оир и остали спиритуалисти и теисти. Видети Овде и знамениту студију Р. ВгипеШге-а, 1аШИе с1е /а 5с/епсе (Банкроство Науке) написану после његове посете РиМскоме Папи. И иде.ја о нематериалноме свету, вишем и савршенијем од материалнога, у који спада и Човек са духовном страном свога бића. провлачи се, у облику религискога осећања. кроз целу људску истори.ју почињући од незнабожачкога доба: најпре као многобоштво (Античко Време) па, затим, као доба једнобожачко у коме Хришћанска Религија представља врхунац у људском веровању — онолико, и више, јако као и уверење засновано на фактима — да, осим видљивога света доступнога нашим чулима, има и један невидљиви свет, нешто што је далеко изнад ма каквога хемискога процеса и хемиске формуле односно витриола, нешто изван надлежности науке и зато, за њу и њене методе могућне само у домену чулних опажања, недостижно. Интересант но је да позитивна наука, која нарочито истиче сигурност својих закључака јер се оснивају на чињеницима, прелази преко горње чињенице, веровања људи у нематериални свет ко.је веровање расте са духовним развојем човека — да подсетимо да само Хришћана има на земљино.ј кугли неколико стотнна милиона — а опада са материализирањем човека и друштвених по.јава што ове приближава биолошком свету гДе недостаје свако религиСко осећање и веровање — на.јбољи доказ да ,је нестајање вере везано са падом човека или пад човека везан за неста.јање вере. Та недоследност позитивне науке да не води рачуна о једном тако важном факту као што је веровање (религи.ја) може се. мислимо, објасниги тиме што су научни радници, под утица.јем своје науке (н. пр.. наши српскословенски филолози или слависти били су под дејством те сво.је де латности и тако постали панслависти) — и уопште сваки човек ,је под утицајем своје врсте активности (као што ,је још, н.пр., сва. | ки читалац под утицајем аутора па ма читалац иначе био по знању јачи од овога) — видели само материални свет •којим су се бавили и, на тај начин. постали искључиви и необјективни одбацујући све шго није матери.ја и материално. (Ми смо, у своме чланку о Напоедњацима, „Српски Народ", Број од 24. јула ове год., скренули пажњу на опасност у ко.ју човека може да баци иде.ја, ако она њиме толико овлада да он изгуби ^оћ крититизма т.ј. престане да буде господар сво.јих мисли и свога ума: то значи скоро овз.ј изгубити). Отуда њихов материалистички став и монизам и, у даљим последицама, атеизам. безбожништво, модерно незнабоштво. Материалистички монизам враћа, дакле, човека и Човечанство уназзд, даље од многобо-

штва, чак у незнабожачко, доба, једна регресија у култури, што, у осталом, показују и сувише догађаји XIX. и XX. века, специално овога последњаг столећа, напомена коју смо имали већ при лике учинити у својим ранијим чланцима. Спиритуалисти поступају, међутим. друкчије. Они не поричу ни материју ни њене принципе, као што не поричу ни социалну вредност природних наука: у опште, дакле, они признају материални свет. Само што они сматрају духовни свет супериорним према њему, свету материалном, сматрају дух као израз добра у упоређењу са матери.јом као изразом зла (греха), у чему им даје за право и људска повесница: човек је увек узимао да, у универзуму, постоји дво.јство: добро (божанско) и зло (сатанско) а материја је баш извор људских недаћа и патњи изазивајући борбу, борбу елементарну, у свету од ко.је долазе те недаће и патње. (У томе смислу је и стара персиска, Заратустрина, фи лософија о Ормузду, принципу Добра, и Ариману, принципу Зла, који ће. на.јзад, бити побеђен). А ако следбеници материализма веле да де посто.јање њиховога принципа материје, њиховога божанства и Бога, утврђено чулима, доК то није случај са духовним Богом, њима спиритуалисти одговарају, и сасвим умесно, да није доказано ни да Њега, Духовнога Бога, нема: то није доказ да нешто не постоји, ако не може да се докаже да постоји. Сама чињеница. пак, да разум утврђује егзистенцију материје а не може да то постигне када ле у питању егзистенција Духовнога Бога показује сву немоћ и слабост човековога ума — моћан према матери.ш а немоћан према Богу — и сву супериорност Бога у односу на матери.ју која је једина приступачна човековом разуму а коме је Бог неприступачан. Ми, Хришћани, и уопште спиритуалисти убеђени су да ће духовна страна човечјега бића све више доби.јати маха према-његовој телеснол страни. што ће имати за последицу све веће и веће слабљење свих материалних прохтева човекових па и оних који се тичу одржања и ћродужења рода људскога, док овад на.јзад потпуно не ишчезне тј. не постигне, постајући само дух. сваје савршенство. Онако исто као што то бива и са по.јединцем, човеком, кад умре: смрт ни.је ништа друго до ослобођења човека од материје (тела), до његова победа над овом. Смрт је последња етапа на путу усавршавања човека; из материалнонога, несавршенога, света где је његов дух био спутан матери.јом, улази он у савршени, јер само духовни, свет. То је смисао смрти

*) В. наш рад о еволуционистичкој правној школи. *) В. малочас цитирани наш рад.

и тако оиа има да се схвати по нашо.ј, хришћанској, вери. Питамо се да ли на Марсу има људи, и у опште живих бића? У толико боље ако их нема, јер или их ту ни.је било никада или су сна изумрла тј. прешла сва у духовни свет и тако Марс био ослобођен од Сатане као шго ће то бити дедног дана случад и са нашом Планетом. Ова надмрћност духа човеч.јега према материалном чини те је утицај његов,на друштво, друштвене појаве и односе и, њихов ток и развој много јачи него утицај иародне масе кола се, узета у целини и као једно. појављује, мање више, као супстрат ума човеч.јега (духовнпга закона) представљенога специално у интелектуалним и моралним индивидуалностима одн. всђама народне масе. Не може се спорити ово претежно дејств* интелигенције и индивидуалитета што ми називамо духовном аристократи.јом. Напредак је, у главном; дело и заслуга индивидуалности и да се је чекало на еволуцију у народним масама тј. да су те масе једини или, чак, и само главни фактори културе, ми бисмо, свакако, још били у Средњем Веку. По самој еволуцији народне масе, сељак би и данас, н.пр., орао дрвеним плугом, возио се на колима бе;) гвоздених осовина, становао у дашчарама и спавао у сламној постељи на 'непатосаном поду, осветљавао би се лучем и жишком — лојане свеће биле би раскош! —. одевао би се у овчје коже и његова писменост билл би на висини или, тачније, на низини свега тога. Итд. Треба само имати у виду, у Римско Доба, акцију претора на развој Права где су они, једним чистим рационалистичким методом, кренули. уз такав исти, рационалистички, рад законодавца, Закон од XII Таблица до једне висине која и данас импонује и које право има још примене. На основи саме правне свести у народу еволуција Права би била ишла до даиас, и ишла би и у будуће, једним и сувише ллганим темпом и ко зна да ли би у опште икада дошло до ступља до кога је Право довео р.шионастички метод индивидуалитета. И тако .је на свима пољима људ ске делатности. И, задржазајући се само на најглавнијој Од тих области, на Праву, најглавни.јојер оно, Право, има за задатак да организује друштво у државу — без чега, казали смо, не би било ни напретка ни културе приметићемо да су појави у нчродној маси, ма које врстг они били. само један сирови мате риал коме индивидуалчости имгју да утисну и даду нужну форму као услов прогреса. У истини. законодавац ,је *едан велики, и идејни и морални, уметник, стим да, _осим овога. уметничкога, стваралаштва, има код њега врло често и саме о&ционалистичке конструктивности а то је онда када он друштвеној еволуцији својом инициативом, био то сам рационализам или. у исто време, и интуиција, дЗ један импулс и сгезсепсЈо изнад културнога и духовнога нивоа народне масе дотичнога момента. Спиритуалисти дакле, у самој ствари. дају, слично ПлатоновоЈ идеји о држави философа, сву власт интелектуалцима одно^не индивидуалностима као једино по својим квалитетима способнима и, зато, позванима да воде народне масе — да их воде у њиховом најбољем интересу као и у интересу опште, светске, културе. Аристократска концепџија долази нарочито до изражаја у теорији Ј) херојима: по овој теорији. историја човечанства то ,'е историја хероја кроз које се оства рује судбина света на земљи. Тео рија Саг1у1е-а, №е1г5сће-а (са његовим Ођегтепзсћ-ем), Сиуаи-а, 8Игпег-а, Француза Соћтеаи-а (његово учење о вишим и нижим (Наставакна 13-тој страдш)