Српски народ

А

ОНАМО

• ® •

* *

\ * * * *

»

■■ИРЧ'«ЧВДМИ.ЏЏ|11||||| Ц..Ш

?ли|Ј«Ш1.Ш1|| '»ч.у

Ш ш Ш ј

• . ' ■ш

р4Јј.' - р; Шк -Г • Л-''. : ■ г. - . • ?ал ' # 1 V,*?'«

ЦЕТИЊЕ

(Фото: „Српски нлр^ч")

Санџак, Црна гора, су лва кра.ја, искона врела српства. Постојбина је то чојства и јунаштва. Постојбина мудрости и предања. Постојбина лепог и узвишеног. Као ЈЛ »гријарси дижу се седи Комовј-М ? Дурмитор, као младост перјају зелена Морача, зелена Црмнида, као рајски деривој мирисни Златар, док сва у пени. шуми бескрајна пучина пред Улцињрм. Џировско нешто бије са Звечана, са Ловћсна. И као поздрав опет нам долазе оне густе и крепке Његошеве речи: ' „Иште свијет неко дјеиствије; Дужност рађа неко попечеше."

Са-нџак, Црна гора, на око два тамна вилајета, дали су и породили почетну српску блиставост. БЈЈИстава је мила Рашка и њен сјај почетни, с колена на колено преносио је и ведрину у јунаштву, и ведрину у стваралаштву, и ведрину у прегалаштву. Јер, само расна душевна ведри на могла је^да створи Немањиће, Црнојевиће, Петровиће, јер само расна душевна ведрина могла је да сазда фреске у Ми'лешеву, јер само расна душевна ведринз могла је да породи Стјепана Митрова Љубишу, Марка Миљанова, Његоша, државотворно да изгради џиновски Звечан, орловски Ловћен. Најлепша ср^ка природа је тамо. Најлепши српски споменици су тамо. И као из мутног и крвавог сна, опет нам долазе и опет шуме густе и крепке речи: • „Ђе је зрно клицу заметнуло, Онде нека и цлодом' почине." * • • Суро вечито стење, вити соколи, орли големих крила, бучие урвине, као јед лужине, под Ловћеном, под Звечаном саздано 1'е јединство српско, ту се породили први жреци први свеци, ту први писци, ту први певци, ту песма, ту вез, ту колр, ту свирка и та почетна национална силина вековима се до данданас разлива кланцима, разлива равнцма, да орао над орлом треба бити, па сагледати, па одмерити колевку српску, — српски монизам. Знају то Дурмитор, Копаоник, Авала. Знају то Тара, Дрина. Морева. Знали су то Сава, Његош. Знају то сви ко.ји српски дишу, те опет, као после тешког и крвавог сна, мишљу и срцем струје наад звуци дедовске песме: „Онам' онамо за брда она, Та то је моје, дома ћу доћи..."

/