Српски народ

Т Јаиуара 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

НАЈБОЉА ПРИПОВЕТКА НА ОМЛАДИНСКОМ КЊИЖЕВНОМ КОНКУРСУ

, Да је Максим чича Јовин у своме краткоме животу два пута напуштао свој родни крај и да се два пута натраг враћао, то је познато. Али како се то по други пут дого/(ило то ретко ко зна и ре^ни, а ретко се* кога и тиче. Први пут оде Максим, син чича Јове сеоског пандура и стрина Марте сеоске врачаре, који онако жалосно завршише при пожару у селу у долини, у свет за време светскога рата. Тумарао дуго по разним фронтовима. Видео много ствари, али све остаде за њега без утицаја. Максим остаде као стена. Види и осећа море. Пусти га да валовима удара о њега, а затим их одбија. Па ако они од њега не откину нешто, он од њих ништа не узима. А рат је од Максима много што шта откинуо. Када се вратио кући, други човек па то ти је. Нити је више' Максим говорљив, нити га има недељом и свечаником да дође пред цркву. Погурио се човек, смежурао, сви му^ зуби поиспадали. Да их је имао и да су били лепи то може и сам Максим да докаже. Када је добре воље, он из прљавога гуња изва^и поцепану мараму у коју је метнуо све своје у рату изгубљене зубе. Чува их он као очи у глави, а верује да би га задесила велика несрећа ако би их изгубио. Рат је још од Макеима узео оца и мајку. Јест, тога се ее&а као данас. Пред сам Божић дође са отсуства неки његов сусед. Све бколо па около и он му рече да су чича Јова и стрина Марта — како су у селу називали Максимову мајку — изгорели. Уз то додаде и оно старо: »Бог да им душу прости«, а смежуравол^ се руком прекрсти. Би, тугова па и прође. Када се вратио кући, Максим оде у своје село. Тумарао тамо амо по селу, али никога не може да познл Тек када дође до сеоске механе на<је неке пријатеље свога оЦа. Пита за куКу, н.иве, благо, а Миле бирташ му рече: »Н мој Максиме, прода ти етац и ку^у и ливаде и њиве, а благо му одузе држава«. »Зар и Црњу«, рече Максим, док га «ешто, оштро као нож, прободе испод плећке, поведе се и да не би столице пред н.им — би пао. »Е није вала њу«, настави Миле. »Вели чика Јова баш пред саму смрт, да н>у неће продати па макар морао и земљу да једе. Јест, вели, да је високо горе у планини. Јест и да је више камен него земља, али, вели чича Јова, не дам Црње док се Максим не врати. Она га је вели, изранила, на њој је први пут чувао стада, а на њој га је и стрина Март#, баш у сред рада, и родила. Њу да дам људи, па где би ми душа.« »Е, мили мо|«, вели Максим, »знам Ја да њу нису продали. Та и где би је продали, када је она моја крв, моје тело, моја душа.« И одиста је Црња, а тако се звала Максимова њива горе у Голији, била његова крв, његово тело. Док је још био мали, док је још имао оца и мајку у селу, Максим је био као израстао из Црње. Дигне се, умије, истера овце, па запева: »Моја Црњо лијепше те нема«. Гони овце уз брдо, отац гледа за њим па ■ће тек: »О Максиме, куда гониш благо?« »На Црњу оче«, одговара Максим Још гласније, гласом пуним жеље и чежње за нечим, само њему познатим. Па тако увек. Када упиташ где је Максим? На Црњи. Видиш га да нешто ради: »Шта радиш, Максиме?« Он те нека-

ЗЕМЉА У ПЛАНИНИ

ко искоса погледа, и као љут што га прекидаш вели: »Та мани ме се, овце ми обориле ограду на Црњи, па ево узео да то поправим,« Када пође у рат, са свима се само рукова, а ону црну земљу помешЛну са кречним камењем, ону пустолину, љуби. Клекао на њу па плаче. Када пођвј узе чисту мараму и у њу уви грумен земље па је стави у њедра. И сада када чу да је Црч>а још његова, Максиму лакну, лице му доби светлији израз, а он се испрси као да ћв рећи: »Још сам ја неко. Има мене ко хран^ти. Имам ја свога хранитеља«. И иде време својим током. Шуме, потоци са планина, све одише новим животом, све осећа у себи нову снагу. Пустим долинама, кано планинска бујица, крену радни народ српски. Јекнуше секире по столетним шумама, нарушавајући језовиту тишину. Челични плугови се забише још дубље у плодну српску земљу, а српским небом кружаху бели орлови, носећи симбол српскога народа — слободу. Живот поче струјати замрлим жилама, опустела поља понеше пуни плод, а напаћени народ живахно крену путем новога доба, путем новог^, живота. Максим одлучи да за прво време ради у пилани подно планине, да би зарадио, подигао кућу на својој земљи и старост провео у миру и тишини. При-

радником који додаЈе трупце, поче да заврће... али одЈ 'едном осети трзај и рука му остаде празна и даље непрестано завр^ући. Кључ му је испао из руке и он немоћно гледа у дубину машинерије где се изгубио. Он чује ње- 1 но стењање, и одједном кркркркркрк. Кр. Кркркр... машина стаде и цели посао преста. Сви се скупе око Максима, говоре и расправљаЈ 'у, а он се повуће у угао као да од нечега бежи, сакри главу у руке и непомично гледаше у патос, док му се нелриметан уздах оте из груди. Дође и газда Шпиро, дебео, гојазан човек, црвена носа, веома сујетан, али и веома велика тврдица. Немилосрдан према себи самоме, био је и немилосрдан према својим радницима. Зато он без околишења приђе Максиму, ухвати га за рукав, и када ова)' нервозно подиже главу и погледа га, рече му гласом у коме се огледала пакосна радост: »Шта уради несретниче?« Максим га погледа, одмахну главом као да вели: »Од тебе ми нема помо' « ћи«, и само рече: »Ето!« »То ћемо тек да видимо«, рече газда Шпира бесно. »Није он хтео газда Шпиро. НиЈ*е' Бога ми.« Умеша се један радник из Максимове парти)'е. »Не говори ми ти ништа. Знам ја вас сељаке. Ништа не радите. ленстзу|еге и кварите машине, а на крају: није

мише гв на посао. Радио је од јутра до мрака тешки и напорни посао код машинске тестерз. Шест година са много воље иде Максим на посао, шест година се уморан враћа са њега, а да се не тужи на тежину рада. Он мисли да тако мора да буде, док се у његовој наивној машти оцртава)'у: лепа сеоска ку^а и стадо оваца око ње. И баш када се требао да позуче у миран живот, на своју драгу Црњу, деси се нешто што из основа промени Маскимове планове, ћромени Максимов Живот, промени Максима самога. Беше већ вече. Задњи трупци су се стругали. Око. машине се је издизала лака измаглица дрвене прашине. Тестера је помамно хуктала, завиЈ 'ала и као спутан човек немоћним бесом хтела да се ослободи челичних окова. Максим је стајао по страни са алатком у руци и на часове једним потезом завртао попустели завртањ, да би одмах затим поново утонуо у своје мисли, седећи пушио своју лулу и дубоко увлачио димове. И ве^ се рад ближи крају. Тестера као да предосећа свршетак и одмор, још помамније хукће и зићи, а облаци дрвене прашине дигоше со ј'ош више, још гушки, још тежи. Максим виде да се један завртањ откс • п и пј?л 2 ко . кло човек који зна свој посао, подиже се и разговарајући са

(Цртеж. С. Богојевић) хтео.« И као да се сам чуди са киме разговара, окрену леђа и преко рзмена додаде: »Виде^емо!« Максим је седео и даље, нем и непо»личан. Подбочен' на обе руке зурио је у патос на коме се све више гало^ жила дрвена прашина. Сунце је било крваво. Сутон се неприметно спуштао. Свуда је владала гишина која је још више појачавала језу догађаЈ 'а. Максим Ј 'е полако корачао прашњавим сеоским друмом. Није нишга мислио, није ништа осе&ао У његовој души рађао се потајан немир. Механички се огледао око себе као да се чуди где се налази. Сутрадан Максим из газда Шпириних уста сазнаде да је сломио главну осовину машине и да има да плати у готовом дванаест хиљада динара и поред тога се отпушта с посла Мзксиму се то- све учини смешним, али када газД1 Шпира продужи: »...А пошто си сиромах и фукара ти немаш пара. Зато 1не твоја њива звана Црња бити дотлен под мојим влесништвом«, при ћему газда Шпира важно удари гласом на речи »мојим впасништвом«, »...док ти не могнеш дати одређене паре.« Шпира заврши своју беседу и цинички се насмеја, мислеНи при томе да је њива његова, јео где

би та »фукара« могла да нађе толикм новац. Максим се следи. Покуша да говори, ели му реч заста у грлу. Нешто га лвдено прободе и он само изусти: »Немој, Бога ради.« Газда Шпира је био у своме елементу. Испрси се, дебелом руком гладн браду, гледајући негде преко Максима, па кесерећи се рече: »Рекао сам и квит«, па када виђе да Максим још стоји он се издера: »Марш напоље!« Погнуте главе изи1је Максим, док Јв у њему беснела бура. Када би га нзко гледао како иде, рекао би да му нијв ништа. Али баш тај мир његова држања, баш та тупост његова погледа, доказивали су сву тежину његова 5ола. Он не иде кући, већ крену на брдо, уз плаву пл&нину према свој'ој Црњи. Целу ноћ проведе на њиви, а да се нв помаче с места. У јутро га видеше како се спушта прашњавим путем премв долини. И Максим оде... Точак времена се полако окреће, мвња се изглед земље. Бујни полет и снага, дух првих дана, охлади, спласну, усколлеша се, успори и најзад га нестаде. Човек се увукао у самога себе као пуж у своју кућицу, а сат полако от« куцава време. Прође година, две, три, и ј "една зв другом хује, лете и буче, све једна другу стиже. И после више од шеснаеет година, оним истим прашњавим сеоским путем, што вијуга уз планину, ида путник, погрбљен и стар. Пре беше висок, али године, а изгледа и напоран живот и тежак посао, сагоше му дубоко главу, тако да је изгледала као из врата да је израсла. Тешко га беше описати. Јагодице му истурене, лице опаљено ветром ц сунцем добило бакарну 6ој'у , а иСпод њогове црвене чалме светлела су два црна, коса и као огањ сј - ај'на ока. Згрбљену му је пој?ву још више истицала висока црвена чалма и тешки овчиј'и гуњ, који је покрио леђа. Носи бела гаће, ниско везане и- кратке теркиом стбгнуте опанке. Ход му је и поред старости гибак и нечујан. Он корача полако, освр^е се на све стране, гледа, дише отворених уста, као човек који је жељан свежа ваздуха. Пред пиланом стаде. Погледа тарлу, прдупре уши да боље чује јеку машина. Псђе па застаде као да се вра^а. Најзад се оп.лучи и уђе. На вратима канцелари.је стаде нечуј;'0 и неодлучно, пр':бра се и отвсри полако тешка врата и уђе. Унутра за храстовим столом седи онај исти газда и!пира, само мало д~блзи, мало надувенији, поносниј'и , богатији, Максим, ј *ер то беш& он, приђе полако стрлу и док га је Шпира, не познају-Ки га, зачуђено посматрао, извади из недара прљезу мараму, одвеза је и пред зачуђенога газда Шпиру поре^а дрхтавом руком дсанаест умашћених хиљадарки. »Ево«, рече Максим и у^ута. Шпира се прибра од запрепашћења и мислећи' да Ма:[сим' има још новаиа, обле+\е око ње^а, здрави се и одмах му издаје признаницу. Максим као да зна шта газда Шпира хоће, а 'одиста и зна, извади из џепа још једну хиљадарку и рече: »Још сам& једна. Овај... за кућу м овце« Потом нечујно изиђе остављају^и запрепашћенога газда Шпиру. У планини, високо горе, где врхови ,Голије парају облаке, где влада вечити тајац, где тишину нарушава)'у само звуци звона из далбких долина и ретк* узвици пастира, има један мали комад земље Крчевина покрај планинске етв» зе. То је Црња. (Наставак на 12-ој странаЈ