Српски народ

СРПСКИ ДОБ5»ОООЛ»АЦ

Тешко рањенн српски добровољци на гшењу у немачким вошиг^ болницам-а у Бсч!

Наши доброваљци, теже рдњени у борбама са комункстнчким бандама, упућују се на лечење и У немачке билнице ч Бечу. Највећи број ових добровољаца прошао је досада кроз Војну болницу П. Б. Посде недавне пбсете тешко. рањеним добровољцима у овој болпици, један делегот Српскот ДОбровољачког корпуса, пише о њима следеће: „...Избијајући поново V ходшп< који везује други део зграде, приметили смо са леве ; страна на зиду обеШ ! е,н"е шлемове добровољаца. Њих четриаест н" броју, оаначг.вали сУ бро.'но стање собе бр. 19; ЗзТекли смо их у примерном реду и' скоро побожној тишини, Јед.н:} су играли ,ша, други мице, трећи читају. Тргло их је и вратидо V ствариост саопштење, да их Љтаб Џобповољачког корпуса није З/^оравно, да се врло радо сећа својих пожртвованих другова и да им је пбслао пакете. Из грл"> добровољаца заорили су се узвици задовољства и много речи захвалности. Затим -су дћојица од њих, већ скоро прездравели, сшчли V Управу болнице и донели их. Са овој Л .двојицом стигло је још неколико /#бровољаца, смегатеннх V друге болнице. Сада их је било двадесет нл. броју. Зедовољни и срећни што их ее другови и у тућини сећају и будно' воДб бригу о њима, отворили су пакете и братски поделили. Говоркећи о животу добровол-аца у оврј бОлници, делегат Корпуса каже: — Устаја^ћем у 6.30 часова. започиње свакодневно дан добровољаца. Онда лакшн р прездравели ргнњеницн намештају своје постеље. Тешким и немоћним намештају сестре. Затим настаје умивање ц доручак. Тешки рањенитш, ко.ји ручавају у собама, добијају појачан оброк. „Добровољци, ■— каже даље у своме писму овај делегат, «тмада су без руку, ногу, ока или других оштећених органа, никаДа не ропћу на удес који их .је снашао, већ увек само наглаша^ вају своју л(ељу за ^кивотом и за даљом борбом ва добро и спас Србије.

Најмла.1;и мсђу њцма н кајтеже рањсн је мали Ш?-м^д.и«чаи, Драгослав Пантелић. Он ј.е још дечак. Има свега шеснаест година. Његово херојско држаи>е просто нас запањује: ■— Изгубиосам. — каже нам он. — обе ноге .до кукова. Унесрећен сам за цео жиаот, Уништена ми је млпдост у на.јбољим годинама, али не жалим. Свој.у младост жртвовао сам отаџбини, она је за мене била све и она ће V мени и даље остати изнад св.ега. Доброр.ол.пч Милаи Достанић, матурант из Пожареипа. Изгубио .је дедно око. Он каЖе: — Ја мислим да на свету не постош ништа што би човеку било драже од очију. Ја сам, ето, остзо без једног ока. Истина, тешко ми је без њега, али сам ипак задовољан, дер налазим да сам се на ова.ј начин довољно одул<ио својој драгој и напаћено.ј Домовини. И сви остали исто тако говоре. Задовољство је слушати из.?а-" ве ових младића кроз чнја уста

Г«оозз«к у де|-тво._

СТРАЖА НА ДРИНИ...

Последњих недеља, осиажени новим снагама, српски добровољци извршили су одређгне задатке у западним кра.јевима данашше Србије. Пор-те насртљивих по литичких трикова несрпске и пар-

Група рањених добровољаца на

говоре хероји Србнје, потомии оних који својом крвљу исписаше странице наше славне историје, који нас, проведоше кооз Голготу ,и оставише да наставимо њихово дело у мукама и страдањима. лечењу у бечкој војж>ј болннци . (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.) тизапске „владе" у Ја.јцу. после поноввих насртаја на националну свест српства, сада је требало грудима националне омладине образовати на обалама Дрине бедем отпора пред партизанским бандама из Босне. Комунистичко „новембарско изненаћење" које

гжт ' ' шж?

Стселци Отваоају вато-

I \*' . Арх. 3. от. С.Д.К.)

су оин наговестили још пре три месеца. претворило се сада у деиембарски иораз, далеко испред гр.-згЈка, Србије. Р&еност српског народа да на челу са добровољцима истраје до краја у борби против комунизма. најбоље се манифестовала.за време последње акциМ односно приликом боравка добровољачких дединица у најзападни јим деловима данашше Србије. Ни у једном крају наше земље није толико развијена свест о злоделу комуниз.ма и опасности ко.ју он претставља за српство, као овде., уз са^у Дрину. Ова река претставља .један засебан појам. Чак и нешто више: живу опомену. Партизанска вршљања са дру.ге стране. Уништење српског живља и стални напади комунистичко-бољшевичке пропаганде на српство, учинили су да подриНци имају многе по.јмове потпуно пречишћене. Код њих је нарочито развијена свест о опасности од партизана. па према томе и о одговорности за суДбину Србнје. Зато народ овог краја, излечен од свих совјето и англофилских лишаја, данас је духовно уједињен и претставља један здрав, национално одушевљен "и опрезан ж.иви бедем. Азбуковица, Љубовија и јужнији делови Подриња. уобличавају се све више у одлучног и челичног дива који сто.ш на мртвој стражи пред непријатељима српства. * Слика прва. На уском, блатњавом сеоском путу, сусрет добровољачке патроле са .једНим старијим сељаком. Разговор свакога тренутка постаје све срдачниш. Сељак се сасвим „раскравио": — Децо, право да признам, некад смо слушали свашта о вама. Молили смо Бога само да не доћУ добровољци... Онда су дошли нартизани и дражиновци. Доћоше, одиеше и одоше. Сад знамо ко је какав!... Ако би ове речи изгледале ласкање у четири ока. онда један други пример говори супротно. То .је инцидент који се догодио недавно на дедном шумском збору. Говорник је оштро. напао добровољце, изрећао „као из рукава" сершу клевета и погрда. Једноставно требало је претставити добровољце као непријатеље српског народа, као издаднике, отимаче и терористе. У овом покуша.ју изненадан инцидент пореметио ,је говорников рачун. Један стари.ји сељак одлучним гласом прекинуа де говорника. — Ја 'оћу да кажем... Долазили су добровољци код мене и ја знам добро какви су. Долазили су. код мене, разговарали смо

лепо. и нико ми ниде ништа у. зео!... » Слика друга. Један друг ддбио преноћиште у удаљенидо.ј кући на краду села. Ради безбедности ниде заборавио пушкомитраљез. Поред постеље де поетављена „Зорка" са већим бројем шанжера, У току ноћи, поред куће је ишла друга добровољачка патрола. Један каплао де кроз прозор освеглио, собичак. — Другови, унутра де један човек са пушкомитраљезом. Партизан! ■ Воћа патроле извртио де стратегиски распоред за напад. Убрзаног даха каплар де почео да отвара врата. Сопственик куће већ је раније приметио сумњиве гласове. Кад је онда дошло до „планског продора" кроз врата, I брже-боље де похитао у собукод „човека са пушкомитраљезом". Потурио је снажна плећа и свом снагом одупро о врата. Узалуд је каплар наваљивдо и опомињао. Сељак де и Даље стајао у уверењу да су то бвндитп којн хоће његовог госта, „човека са пушкомитраљезом". да ухвате на цревару. Одупирући се понрвљеним.покуша.јима патроле да продре унутра.' он де испруженом н'огом упињао се да дотакне „човека са пушкомитраљезом" и о-. помене да су ту партизани и да бежи одмах кроз прозор... Неколико минута трајало је ово неспоразумевање. На краду је „угрож?.ни добровољац" по гласу, гшзнао . једног. дугадлију са четног чела. —- Бога ми — признао де на краду сељак — сопственик куће да де још мало потрајало и да сте ви из патроле упали унутра, био сам решиа Да узмем пушкомитраљез и распалим дедан рафал. Тако ми на Дрини ч.увамо доб-ровољце од партизана!... * Слика трећа. Пред командантом дедног добровољачког пука снебиваду се три-четири сељака. Надодлучниди почиње. — Ми смо решили да вас нешто питамо, па куд пукло... Истина де, имамо пушке. Србин без пушке, то де... не умем да. ти кажем шта... Е, ето, ми 'оћемо .први да ударимо оно што не ваља. Онако само, ми Сељаци. Па да вас питамо дедно 'оћете ви да нас нанаднете с лећа кад ми гру немо на непријатеље Србиде, на ове из шуме? Разговор де одмах прешао у конкретно уговарање о помоћи. Сутрадан сељаци су послали мно ге синове да се упишу у добровољце. Стариди говоре: — Сад кад сте ви овде, то де нешто друго. Страх-Дрина постала је челик-Дрина!... Каплав Л.