Српски народ

1

-*г

ЧУВАЈМО БОЖИЋНЕ НАРОДНЕ

Л рпски нврод умео |е кроз векоее да сачува себе, своју неокрњену етничку индиеидуалност, све оно што га чнни Србином: и крв, и језнк, и обичаје и традиције и свест о себи. Раније се ишло утрввним стазама, постојао )е из>е» стан домаћински ред, свак се њега без поговора држао, а древни обичаји били су исто шта и неписани закон који су нам прадедови оставили у аманет. Сад смо на прекретници. Заборављамо прадедовско и очинско, а на нов ред још се нисмо привикли, иови обичаји нису нам срцу прирасли. Ето, на пример, БожиК Још је и двнас благи даи иајвеке народне славе и весеља и у нашим динарским планинским насељима и у срцу Шумадије и у источној Србији, али се много тога занемарује и заборавља нв само по градовима и варошицама веК и по селима. Док се, на пр, по падинама Жељина, Столова, Копаоника и Голије, свуда тамо иза Краљева, и десно и лево од Ибра, Божић слави онако како је од старине остало, у долини Мораве, (мислим на Западну Мораву), где је народ прометнији, материјално обезбеђеиији и ближи нашој паланачкој цивилизацији, многи су божићни обичаји веК давно заборављени. У ваздушној линији од Савова или Гокчанице, где се обичаји одржавају, и Врбе и Адрана (срез Жички и Студенички) где се посгепено губе, једва ако има 20 или 25 километара. Али су Савово и Гокчаница беспутна села разбијеиог планинског типа, а кроз Врбу и Адране пролази воз и на домет су Краљеву. Нема сумње да унеколико утичу на ову појаву измењени начин живота и века писменост. Тако у Жичи, одмах до Краљева, једа« од иајугледнијих домаКина у целом округу прекинуо је веК пре неких 35 година скоро са свима божиКним обичајима. У његовој куки чесница се не меси, ие уводи се во положајник, па чак се ни бадњак не доноси. ДомаКин запали свеКу, укуКани се помоле Богу, на Бадњи дан вечерају а иа Божкћ ручају боље иего у обичне дане — и то је све. Али овај домаКин није увео у свој дом ту^« тм в&рошке обичаје. Прекинуо је јер не верује у све оне »врачбине«. И нарочито стога што се на Божић и домаКии и укућани уморе као никад у години: сад трчи по бадњак, сад иди код стоке и код пчела, сад унеси бадњакв, сад посипај сламу, сад пази да сви укуКани одједном сккну обућу, сад примај положајника, и свв тако редом до дубоко у ноћ и иа Бадњи дан и на Божић. Чове« нв може да стигне што треба ни како тре6л — и кад би хтео. А нарочито ако је кућа инокосна. Тако код овог домаћина. Народ Је заборавио обичаЈе своЈих отаца. Село се аерложило, изметнуло. Те иије чудо што су варошани < скоро сасвим заборавили старе добре обичаје и наеике. И сада се слави слава, светкује се Божић, али см иекако друкчије и без воље, без оне радости, без Јкубави и разумевања. Божић — на пример — називаЈу Божић-батом, као да је то некакво мало дете, а оио и ие знају да БожиК иде улицом и да лупа на свачија врата, да носећи гуку злата бахом бата на врата сааког домаћина, те неком ноои здравље и веееље, иеком пара и свакојаког блага. Али, ето, док Божић ииз улицу бата, иаши варошаим су од глагола батати налравили именицу. Тако су исто покварили многе обичаје. Уместо бадњака увели су Јелку, или у куКу уносе читава стабла или гране са сухим лишћем. Јер више нема огњишта да би могли иа њ да положе бадњаке. А што је најгоре ни на први дан Божића нису сви укуКани на окупу код својих домова, веК се разилазе на честитања и по забавама. А ие знају да је БожиК слично слави породични праХНИК. * Као народ што каже, веК Је Божик закорачио Једиом ногом, ту је, иза брда. Како Кемо да га дочекамо? Којих се обичаја сваки Србин мора држати, па био сељак или варошанин? Пре свега БожиК је породич«и празник. Од уношења бадњака на Бадње вече па до другог дана БожиКа свак је код своје куКе да са својима дочека свето Христово Рождество. Иде се у цркву, на Божи-Ц изјутра, и успут, ако се сретну комшије и пријатељи, јавља им се са Христос се роди! Али на честитање иде се тек другог дана. Према праста^зом веровању нашега- народа БожиК је у ствари почетак нове сунчане године и као што се по јутру дан познаје тако се и година познаје по БожиКу. Ако" укуКани буду у љубави и слози провели овај благи дан, сви на окупу провешће целу годину све до другога Божића. Стога на Божић треба свак да се ми-

ОБИЧАЈЕ

рп, да прм*)« и еавмв иеприЈатељу и да му назове мир Божји. УкуКани се на Бадње вече, послв полагања бадњака на ватру, љубе преко бадњака, све двоје и двоје, на први дан БожиКа, пре ручка, љубо се и говоре мир Божји! Христос се роди! Свеки домаКим дужан Јв да слреми потребно како би са укуКанима што боље дочекао празник. Свака куКа треба да има печеницу, тако звани божичњар. А познато Је да се прасе ие гоји уочи БожиКа— Никад као на БожиК, каже се у нашем народу. Не само што се за БожиК слрема и јестива и пи-Ка као и за славу, свега у изобиљу, в©К и све друго треба да Је спремно до доношења бадњака. На БожиК се не врше свакоднввни куКни послови: ке цепају се дрва, ие чисти се куКа, ие перу се судови, хлеб се не меси. Једино што се вода доноси (за пиКе и умивање) што раније изјутра, свакако још пре сунца.' НиЈедна српска куКа не сме да Је без бадњека. Ми га, београђаии, обично купујеМо од сељака, тј. дајемо неколико динара за ону храстову фанчицу са сухим лишКем. Али то Је само за нужду бадњак. ДомаКин треба свм да иде по бадњак, односно други неко од мушкиња, али из сваке куКе треба да иде по бадњак. И то треба бадњак сеКи, тЈ. стабло (храстово, церово, глогово, буково) секиром оборити. Сече се у рукавицама, сам с једне стране, тако да дрво падне према сунцу тј. ка јужној странм. Онај коЈи га умоси стане м врота и квже: »Добро в«чв и чвстмто вам Бадње вече!« Сва чељад стоји до врет« н у глас одговара: »Бог ти помогао!«. ДомаКица, или друга нека жена која се ту деси, посипа га житом и одговара: »Добро дошао, дошао са здрављем и бериКетом, жиаотом и слогом!« Жито се посипа из сита ' у коме Је чесница, да би била сита година. Посипа се само десном руком и то са лева на десно, као што се жито сеје, као што се сунце по небу креКе. Ако Јв домаКин уз бадњак секао и донео и бадњачицу. т). мало мање дрво од бадњака, и неколкко грана, т. зв. бадњакове граие, чим положи бадњак на огњкште, на веК наложену ватру, поново излази уз поздрав: »'Ајд, збогом остајте!«. Уку+.а«и га испрате са »СреКам пут!«. Бадњачица се уноси исто онако као и бадњак. На бадхмм (« стмм меле меде, соли, кеЈмака или месгм и мало хлеба. Сва чељад из куКе стане у два редс, с десне и с леве стране бадњака, па се двоје и двоје л»убе преко бадњака кушајуКи мало оног хлеба, И тако изређају сву среКу куКе и стоке, како ко уме. Најпре домаКин лизне мало меда и кајмака, за њим домаКица, па се сжда љубе преко бадњака. За њима остала чељад, све двоје и двоје. Љуби се затода се чељад узајаммо пази, воли и поштује преко целе те годкме* Бадњак и б®демжк®» трвба иок да прегор«. Бадњачица прегори прва јер је тања. Али се то не огласи. Чим бадњак прегори, мекар било и два са~

БОРА СТЕВАНОВИЋ: СЕОСКЕ КУЋЕ

тт пре свануКа, узме св пушка, изи^е испред куКе и пуца. Народ верује да се оног часа Христос родио. Бадњак и бадњачица полажу се (они се не ставље}у веК се полажу!) одмах на ватру, бадњак с десне стране бадњачице, а између њих су она друга мања дрва. После уношења бадњака домаКим донесе иарамаи сламе која се простре свуда по куКи (чулкају је деца и иијучу кад домаКин трипут обилази огњиште) а највкше на оном месту где Ке да се једе. ДомаКица у ситу донесе ораха и изручи их пред укуКане. Свак хита да их што више заграби. ДомаКин у Кошкове баца пО један орах (локојним прецима за храну) који треба ту и да остаму. Пре мего игго се седме да се вечера домаКмм пеии свеКу (свеКа се пали само на славу и на БожиК и Нову годину),коју углаеи у жито, тамјаном окади свеКу, бадњак, укуКане, совру и сву куКу, те се моли како уме • најчешКе овако: »Помози Боже и сутрашњи дан! да сретно дочекамо Христово Рождество!« Кад се седне да се вечера домаКин устаме са чашоЖ у руци и налије овако: »Сретно Бадње вече! Сутрашњи дан свето Христово Рождество да осване иа здравље и иа обрадовање!« Бадње вече не сме да Је »без закона« илм како се Још друкчије назива. То је колач, односно то су колачм који претстављају куКу, њиву, стоку, укуКаие и домаКина (домаКинову руку која све држи и веже и која о свему води рачуиа). Свакој куКи треба да до^е полажемик, по споразуму или иамерник, да честита дому и укуКамима. Доле>и раноЈ изјутра. ДомаКица га посила житом из сита, • он родном граном чарка ватру и говори даровнице: »Колико Јаровница толико мушких глава и женсккх глава, оваца и новаца, крмака и трмака, коња и волова, рода и бериКета. Да Бог наспори да има свега и свачега!« Затим удари граном по пепелишту и каже: »А оеолико душмана!« Удара по пепелу јер у пепелу иема варница. Тек онда му домаКин прилази и љуби се са њим. Чесницу (лепо украшеми колач) меко ломи иа БожкК а неко на Нову годину, тј. на Мали БожиК или Васиљев да«, како се још назива, јер је Нова година исто што н БожиК. У чеоницу се ставља нека бела пара, а могу и друга обележја да се у њу умесе. Свзко од укуКана добије своје парче, једно се намењује куКи а једно путнику намернику. Ако је домаКин трговац или има другу неку радњу, једно се парче намењује радњи. БиКе те године среКан онај у чијем се комаду нвонај новац. * • Ми смо ошде иоређали најважнкЈе обичаЈе, само омо ито је осиовно, што никако не сме да се изобичаји. Свака српска куКа требало би да их одржава, да проведв БожиК како нам је од старине остало ■— уколкко је то могуК*. Ј-р нема спора да народ који постепвно губи своје обичаје и традиције губи и своју народност. Исто онако као кад би престао да говори језиком својих отаца. Од пре неких стопедесет година ухватили смо се и ми у коло цивилизованих народа, и ми св користимо тековинама цивилизације. Али то ваљда не значи да треба да заборавимо све оно што су нам дедови и прадедови оставили у аманет. ОбичаЈи се могу унеколико изменити, прилагодити новим условима живота. Ако све те радње, које су остале од старине, будемо и даље вршили, са вером и љубављу наших дедова, и са веКим разумевањем, биКе нам живот пункЦ среКнији. БрАккмхр Мдлдто