Српски народ

„ИМАМ ЈЕДНУ ВЕРУ: СРБИЈУ,

ЈЕДНУ ЛзУБАВ: СРБИЈУ, ЈЕДНУ Слободан ЖсаковиН писац награђене драме „Марија Палеологова" Слободан М. Исаковић је откриће СРПСКОГ НАРОДА. Када се пре пола године, појавио на конкурсу нашег листа за песму са својом песмом ПИТАШ МЕ КО САМ, коју ћемо донети накнадно, видело се да се ради о једном таленту. Ово мишљење одењивачког одбора он је сада потврдио драмом МАРИЈА ПАЛЕОЛОГОВА, која је иа конкурсу нашег листа за драму, награђена наградом од 5.000.— динара. Срели смо га ових дана у срцу Јанкове Мачве, у Богатићу, где Је сада адвокатски приправник. То Је висок, витак, млад човек, на чијим бледим образима је класична бољка наших л»УДи од пера већ утиснула свој жиг, но чије крупне црне очи, очи нашшс сељака, сијају чудннм пламом. Стисак његове коштуњаве руке је снажан: 4

— Желите да Вам нешто кажем о себи? Млади Ауди обично о себи много говоре, иако би имали мало да кажу. Ипак, задовољићу Вашу радозналост, поготову што сам. и сам, својевремено, био репортер. Дакле. родио сам се у овој мојој Мачви, у сблу Дреновцу, 3 марта 1914 године, где ми је отац био народни учитељ. По завршеној гимназији у Шапцу ступио сам на Правни 4 >акултет УниверзиТета у Београду и по завршетку студија ступио сам 1937 гопине у војно-судску струку. Рат ме је затекао као судског поручника и војног иследника .једнЈГ пешадиског пука, на којој сам дужности остао све до слома Југославије, По завођењу реда у Србији, у децембоу месецу 1941 године, позван сам на службу.у Српску државну стражу, где сам остао све до октсбра 1943 године, када сам морао службу да напустим због болести, која је, благодарећи рат ним напорима, озбиљно захватила мо.ја плућа. Вратио сам се у родни крај да потражим лекз својој бољци. — Пером сам почео рано да се занимам, али ако оставимо на страну ђачке и студентске редове објављене у МЛАДОСТИ (Загреб), КЊИЖЕВНОМ СЕВЕРУ (Суботица), ШАБАЧКОМ ГЛАСНИКУ и ПОДРИНСКИМ НОВИНАМА, ниједан већи и озбиљнији рад није ми угледао света. Књижевни конкурси СРПСКОГ НАРОДА не еамо да су ме потстакли на интензивни.ји рад, но су ми и амбициЈу пробудили. На конкурс за песму предао сам песму ПИТАШ МЕ КО САМ. но нисам клонуо духом када је нагрзда изостала, па сам за драмски конкурс написао Драму МАРИЈА ПАЛЕОЛОГОВА. Сада. када сам од њеног стварања удаљен временским размаком од пола године, жао ми је што сам, журећи да је предам о другоме року, пропустио да је потчиним личном критицизму, што бих, свакако, улинио да сам знао да ће се рок за предају радова касније продужавати. — Изузев десетак песама, моје књижевно стварање је у прози. У својој фијоци имам романе: КРОНИКУ О ЦАРУ, КНЕЗУ И ДЕСПОТИМА, како носи назив поменути историјски рсман. Он је подељен на три дела. Главна личност првога дела: КРОНИКЕ О ЦАРУ, која сбухвата временски период од Душанове смрти до Маричке битке, је Вукашин Мрњавчевић, у делу ослобођен одијума неверника и приказан као носилац српске мисли, на супрот византи.јскобалканској мисли цара Душана. Други део: КРОНИКЕ О КНЕЗУ обухвата временски период од Маричке битке до Косова. Главна личност овога дела је Милош Обилић, по роману ванбрачни син цара Душана и сестре византијског војсковође Сиргијана. Трећио део: КРОНИКЕ О ДЕСПОТИМА подељен је на два дела: први, који обухвата период од Косова до пада Сталаћа и херојске смрти његовога браниоца војводе Пријезде, који Је, по роману, Милошев син и, други, ко.ји описује догађаје од пада Сталаћа (1413 године) до пада Деспотовине, а чи.ја је главна личност Пријездин брат, монах Стефан, ' Други. такође завршен, мо.ј роман носи назив СУТРА ЋЕ ВАЉДА БИТИ БОЉЕ. Он обрађује материјал до сада код нас, због ових или оних разлога, необрађиван: касарну. Пратећи једног младог потпоручника од производства 1939 године до априлског слома, роман гариказује унутраШњи живот касарне и официрског сталежа, поттпуно верно, без патриотских тир^да. Треће дело је дечји роман: МИШ, ИВАН И ГАРОВ, који описује радости и патње двојице дечака и њихова пса. Четврто дело Је сатирички роман ШАЛАЈГРАД, који претставља сатиру на наше предратне политичке прилике. Бивша Југославија схваћена је као једна паланка, у којој су све неморалности моралне, у којој све иде рд данас до сутра, „шалај". У роману НИКОЛА ТАПАВИЦА, КРАЉ ПЕТРОЛЕЈСКИХ ЛАМПИ, ЖЕНИ СЕ, потсмехнуо сам се нашој чаршији. То су, изузев десетак приповедака, углавном сва моја дела, која се, за сада, одмарају у фијоци мога писаћег стола.

— Иако сам правник и воЈтпс, историја мога народа ме Је увек привлачила, у њој сам налазио окрепљења и утехе и заиста су за осуду наши људи од пера који су се инспирисали Фиџијем, Борнеом и чиме све још не, док им

СЛОБОДАН ИСАКОВИЋ (Цртеж: Н. ^ешевић) је ва домаку руке хежало неисцрпно благо народне историје. Из те љубави поникла је и драма МАРИЈА ПАЛЕОЛОГОВА. Њом сам хтео, поред приказивања живота на двору Стефана Дечанског, да укажем на Још једну прекретницу наше историЈе, Сличну овој сада, у којој је младост, својим смислом о будућности и мисији државе, победила туђинска сплеткарења, Поред тога, жеља ми је била и да разбијем — од стране наших средњевековних кроничара црквено исувише настројених — проширену фаму да Је Душан задавио свога оца. — Интересују Вас моји погледи на лнтературу? Признајем, они су мало конзервативни, бар у односу на дашње нарашта.је. Моје књижевне симпатије су: Ракић, Бојић, Филиповић и Луковић од покојних лиричара, а др Света Стефановић од живих. Од младих: МилорадПанић-Суреп. Као недостижни врх, већ у бесмртницима, је Јован Дучић. Када на ту величину погледам, изгубим храброст да узмем перо у руку. Од прозних књижевних стваралаца моје симпатије су, међу покојницима: Сремац и Душан Радић, а међу живимз г. Илић-Јејо. — Да вам говорим о својим погледима на поједина књижевна питања било би сувише нескромно. Јер шта могу о томе рећи ја, последњи работник у тој БожјоЈ њиви? Могу рећи само толико да сматрам исправан националан став нужним поегулатом сваког рада, па и књнжевног. Ја имам једну Веру: Србију, Једну Љубав: Србију и једну Наду: Србију. Њени дани иду, осећам то. Доћи ће нам Млада Србија, лепа као ново сунце, чиста као суза ученика, јака као крв жртвеника, који су за њу гинули и гину. Слободан Исаковић је завршио. Пружио на* је руку и чврсто стегао нашу. Растали смо се. Отешао је ведар, остављајући да нам у утима звоне његове речи, пуие вере: <— Доћи ће швм Млада СрЛиЈи!

НАДУ: СРБИЈУ" ТЏ&а&Г Љублсип моЈи, вечерас ћете чути једну причу из давнина. Лета Господњег 1330 свим српским земљама владаше слепи Стефан краљ, 111 Њемањић, наречени Дечански. У његовом тешком и богоугодном владању помагаше му његов син из првога брака Стефан, наречени Душан, кога отац врло' љубљаше и коме на владање повери земљу звану Зету, нарекавши га тако Зетским краљем. Но ова велика љубав оца према сину и његово велико поштовање према оцу пробуди завист код Дечанскове друге жене Марије Палеологове, која — заједно са роме.јским свештенством и властелом — дође из далеких византијских земаља за српску краљицу, и која овоме благочестивом и христољубивом краљу Дечанском роди сина Симеона. названог Синишу. И вођен Сатанином руком кроз лажне речи своје жене и кралјице Марије, благоверни слепи краљ Дечански омрзну свога сина Душана и чак на њега посла и војску и хоћаше га тако од престола одлучит-н и себи за наследника узети Маријиног сина Симе'она. Али Божјом промишљу опет се утврди мир између оца и сина, _ који дође у двор свога оца у Породимљу на подворење и помирење. Тада Марија, вођена Сатаном, покуша да љубављу заслепи Душановог првог војводу Вукашина не би ли овај издао свога младог краља * ДушанаЈ п р в и ч и н Појава прва ВУКАШИН (Журним кораком долази кроз врт. Преко ограде терасе види Се његов калпак како журно промиче. Пење се степеницама. Изишао је на терасу. Бацио је два хитра погледа напред и око* ло, видео да је тераса пуСта, онда је журним покретом руке скинуо калпак и рукабом отро знојно чело. Глас, засенчи разочарањем због недоласка очекиване, да би се, на крају, при свакој новој мисли на њу, претворио у Један крик страсти). '■ Нема ]е! Њена верна Клеопатра рече ми овде да ће да ме чека. О, кад би зпала како пламти ватра у груд'ма којим, као луча нека и место срца ту пали и жеже! Откад је спазих уз старога Краља с очију снови у суноврат беже, а сунце ми се више не помаља. Зашто сам дош'о овде са Душаном? Зашто >;е остах сред Зетских кршева? Сад не бих ноћи називао данои и не бих чуо како крв ми пева ја знам да страст Је ова богохулпа. да роб твој жели топла недра тврја и стас и очи и уста ти чулна. Оцрости, ово јаче је од мене, ово што пева у мојим жилама. ово што, страшћу пели моје зене и што ме кида, сажиже и слама . да л' љубав то )е? Можда и страст врела? На сунцу дрхтим к'о на знмској студи. Ноћ се не тиче мог уморног чела. Зора ме никад иза сна не буди. : : Увек сам с тобом. Лик твој увек досе облаци. воде име ти шуморе, а ноћ се кити прахом тво]е косе, шапатом твојим шапућу ми горе. ПОЈАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА МАРИЈА (Извепттачепости у њеном гласу .све више неста .је и он ће се на .крају прелити искреном, топлом љубављу). ...Не, то не тражим. Ја нећу признања. Све радим зато што се теби дивим. Именом твојим живот ми одзвања. за тебе само и кроз тебе живим. Јер, ти си одблес мојих плавнх снова, јер ти си жеља срцем љул-ушкана, ]ер ти си море и обала нова, ]ер ти си песма /ош неиспе вана. Имадох доста мрких, туЖних дана. Хтела бих радост блиставу и зрачну. Имадох доста суза. доста рана. Имадох доста чамотињу мрачну. Радости хоћу! Хоћу радост пнра љубавног. Мрзим дане мирне. Имадох доста дана манастира, доста је тамњана. сувише измирпе1 Живота хоћу! Он кличе у иени! Зар да се младост кра] слепца погребе? О, да се утопим сва у тво]ој зени хтела бих! Љубави! Да... хтела бих... тебе! •