Српски народ

ОНИ, КОЈИ СУ ЧУВАЛИ АМАНЕТ С КОСОВА Љ. Ненадовић о Црногорцима

У бро.јним песничким и прозним списима једног од наших на.јпознатијих списатеља прошлога века. ,ЉубО' мира Ненадовића. несумњиво да по вредности долазе на прво место његови путописи. Истина, његови стихови. писани V циљу просвећивања и поуке. били су у сво.је време широко популарни. али су данас предмет пажње само оних ко.ји се дубље упуштају у животно дело овог последњег списател,а из куће кнезова Ненадовића. Љубомиру Ненадовићу. као сину имућних родитеља. било је омогућено да проводи један прилично угодан и присто.јан живот. Он га је проводио и то, углавнбм. обавља.јући многобро.јна путовања. на која је пошао још као млад човек. Прво као слушалац неколико чувених европских универзитета, а затим као већ изграђен човек. који је богатио своја знања и искуства на многобројним културним изворима Европе. На овим путовањима. Љубомир Ненадовић је, у времену о& 1844 до 1888 године, посетио: Праг, Берлин. Пруско примор.је, Ха.1делберг, Женеву. Штрасбург. Париз, Ма.јнц. Кобленц, Брисел, Лондон, скоро целу Итали.ју. у ко.јо.ј се највише задржао у Риму и Напуљу. а затим и Цариград. У два маха, одлазио .је и у Црну Гору. и то први пут 1857 године. на позив кнеза Данила,. а други пут у пролеће 1877. ко.јом приликом се у њод задржао целу гвдину дана. Прве путописне белешке Љубомира Ненадовцћа потичу из Гро.јфсвалда и претставља.ју у ствари регистровање безнача.јних свакидашњих путних доживљаја. Празог путописца Љубомира Ненадовића, срећемо тек у каснијим писмима, из Шва.јцарске. Немачке и Италије. Ова последња писма обилују са много Полета и дивљења пред лепотама природе. проживљености изливене у неулепшавано.ј свежини, као и многобро.јне информаци.је нашем свету о животима других народа. позајмљене из књига или дате на основу самопосматрања. Од .свих ових, писма из Немачке надбо^гатида су садржином. а писма из Итали^е процен>ена су као стилски најуспели.ја. Мећутим. за нас најинтересантнија и најлепша несумњиво су писма Љубомира Ненадовића из збирке .,0 Црногорцима" или „Писма са Цетиња", у ко.јима је са највећом љубављу говорио о Црној Гори и њеним становницима. Прво познанство с Црном гором и Црногорцима. Љубомир Ненадовић је начинио приликом својих путовања по Италији. У писмима из Неапоља, наилазимо на његов сусрет са Његошем, болесним и већ блиским смрти. Ова писма могу да послуже и као по.уздан извор за ближе упознавање личности трагичнога владара Црне горе. У њима. Ненадовић је са пуно успеха исклесао и оригиналне фигуре Црногораца. Његошевих пратилапа. У неколико поузданих и живописних потеза. он је истакао оно што |е битно у црногорском ментглитету, који тако уочљиво одудара од европског. А контраст измећу црногорског и западњачких схватања. Ненадовић је сликовито изнео у неколико карактеристичних реченица Першника Вукала. сердара АндриЈе и Ђуке. Љубомир Ненадовић је све ово касније продубио у своме делу. „О Црногорцима". У овим путописима обилно су развијене срдачне евокације црногорских предела. описи њихових обича.ја и менталитета и причања историје Црне горе. „Чудан пример. — каже Ненадовић У једном од свожх најбољих писама из ове земље. — показала је Црна гора свима малим земљама. које прегну да се V сво.јим основама одрже. Свака, и најмања државица. има V својод историји сИавних дана. V кошма се јуначки држала противу свог надмоћног неприЈатеља: али то је трајало неколико месепи. неколико година. Отпор Црне горе трајао је некплико векова. Опсада тога града није се протезала на стотине дана. него на стотине година. А затим продужава: „Из Црне горе нећу вам ни о нему

другом писати. него само о Црногорцима. Све што је њихово занимаће вас. За човека који разабира за народие обичале, песме, приче и пословице, оваки је Црногорац једна нова књига. Они су као и земља где живе, оригинални. У сваком говору наћићете по нешто за се сасвим ново. Дружење с њима нигда вам неће бити досадно. У цело.ј Црно.ј гори нема од природе глупа човека. Бистре воде до вољно немају, а чудну бистрину ума код свакога нађете. У свој Црној гори нећете наћи ни једнога туњава човека, а ни једнога ветрењаста. Сви су речити, а ни једнога нема брбљива; сви су озбиљни, а ни дедан ниде суморан и тужан. Јунаштво: то де њихов идеал. А |унака не може никаква брига ни туга савладати... Црногорци су кротки, благи, љубазни. А за своде неприда|;еље, коди су ишли да их истребе, нису лмали милости... Симпатида према Црнод гори, коду је Ненадовићу надахнуо Његош, остала де у њему будна до крада живота. Са ретком топлином овад наш познати путсписац писао де о Ловћену, тод „поларној звезди за Црногорце", где се налази гроб владике Рада. Од траднога де интереса све што де у сводим писмима са Цетиња Ненадовић написао о шк.оловању и ступању на престо творца „Горскога вијенца", као и оно што де изнео о владичином претходнику Петру I. Љубомир Ненадовић. коме де време проведено у Црној гори остало у надлепшод успомени, имао де око будно само за лепе Стране ове земље и њенога оригиналнога народа. У свим својим многобродним писмима он их је непрестано износио. Тако де писао: „Дуга црногорска борба ниде била борба за опстанак. за коди се сваки обични живот бори; њихово ратовање било де за неку идеду, при којод они на свод живот нису полагали никакву цену. Они су чували аманет с Косова. Тад дуначки понос: да бране да се не угаси последња варница српске независности, Одржао де и подгревао њихову борбу кроз векове. Ту једину намеру видите кроз целу њихову историду и поезију." Некадашњи Његошев сапутник дедноставно де одбацивао све -негативности које се приписују Црногорцима. Он де увек био само пун дивљења према патриотизму и дунаштву народа, коди оставља оружде само пред црквом, па каже: „... Велике су патње и оскудице цр-

СТВАРА СЕ

Стојте право, јунаци, барјаци, Главе горе, земље заточници, Новог доба будите весници СТОЈТЕ ПРАВО! Земља-мајка позива синбве, Да ублаже њезиие болове, Да заору долове јој среће ЗЕМЉА-МАЈКА! Склоните се, бездушни пауци, Себи руке, црноберзијанци, Наступају земље поклоници НАСТУПАЈУ! Наступају другови, плугови, Склоните се снобови — гробови, Рођени сте за луде журеве СКЛОНИТЕ ■ СЕ! Дах уставте, вечити грешници. На колена, грехе испаштајте, Иначе вас не опра Морава Стојте мирно, СТВАРА СЕ ДРЖАВА! Н. ГАЧОВИЋ

РИСТА ВУКАНОВИЋ: ГУСЛАР.

ногорске, али отси веле: „Витешку невољу треба витешки и падносити!" Ако сажалите пањеника. он ће вам одговорити: „Овакав је живот Црногораца!" — Ако се чудите њиховим путовима, њиховим бесплодним и безводним брегобима. на кодима ништа друго не видите осим камена. они ће вам рећи: „А да не би се звала црна него бидела гора. да је другчије." Ако тешите оца за погинулим сином, он ће стегнути своду тугу у своде срце, па ће вам одговорити: „зато се и родио". „Сваки њихов говор, — каже даље Ненадовић, — могао би се записати и у књиге ставити. Сваки даи могао би се по један нов „Горски виденац" исплести, кад би се све њихове значајне речи могле скупити, што их тога дана изговоре. Ненадовић де уочио многе карактеристике ове земље. Тако је регистровао да тамо ни.је обичад ићи путем и певати. У Црнод гори чак ни пастири не - певаду: они седе на високим стенама и ћуте. утонули у своје мисли, Мећутим, оно што му се надвише допало код Црногораца. јесте њихово схватање части и поштења. О овоме, он наводи дословце: „Није да они чува!у свод образ и поштење само на бошом пољу. у јунаштву. него и у свакој поилици, Кад у приватним пословима што год уговараду и реч залажу. чућ^те где спомену црногорску. 'непреломљену веру. Они живо осећају и с неком побожношћу ноштују свој народни понос. Често ћете чути. нарочито кад-су мећу странцима. где ће рећи: ..То не може црногорски образ полни!ети." — Они потпуно држе: да је прногорска затата реч и црногорски образ. негато боље и другчије. него V осталога света. С тим су уверењем одрасли; то у свако^м разговору чују. У своме делу „О Црногорцима". Ненадовић је поби1'ао и сва р^спрострањена мишљења аа жена у Цоно1 гопи ропски живи. радећи надтеже послове. Он о томе каже: „Жене V Црној гори никако не сто1> тако рћаво као што се разносило. Човек је вошик и гост V кући. а жена је домаћин. због тога на њих и пада већа бпига и већи посао, Оне зндју да кућа не стоји на земљи него на женн Неумооно раде ове послове Њихови мужеви чна;у их потпуно поштовзти и уважавати; нико неће у својој кући

што год наредити, а да о томе сводо! жени не дави и с њом се не договори. Жена управља кућевним пословима. Црногорке су озбиљне, разборите, вред не, оштре и разговорне. Ни дедне пре корне речи нико им не сме већи. Пре ће Црногорац пречутати и отрпити какву неповољну реч, него Црногорка. Жене, коде раћаду дунаке. нису робови ни у кући, ни на путу, ни на суду. Оне се свуда поносито и јуначки држе. На своде оскудно стање нигда се не туже. Ако их ко год сажаљева, оне смешећи се одговоре: „А кад нам' ,ш боље од Косова било?"... У истоме даху као Црну гору, на* сликао ,је путописац Љубомир Ненадо* вић Боку Которску, и приказао путовање уз Бодану, Скадар и Скадарско језеро. Али. док се у описивању Црне горе задржао на описивању њених становника. њихове историде. њиховог живота и њихових карактерних црта, он де у својим путописима цо овим крајевима, на дедан скоро поетичан начин, изнео надвећим делом њихове природне лепоте. Из ових дивних крајева он је писао писма следеће садржине: „. .■. Не умем казати кода де половина Которског залива лепша. или она до Верига. или она од Верига до Но* вога. Обе половине имаду своје особине, које се надмећу у лепоти. Кад проћете Вериге, чини вам се да сте изашли из неких тамних и ладних гудура на отворен свет; познате одмах праву дужну климу. и сунце, коде своју топлоту нигда не губи. Код Котора и Пераста видите небо као какво плаво језеро, Или: Од Новога. где цветаду поморанџе -Ћ лимунови. одакле испод африканске палме гледате врхове снежних брегова и пучину сињега мора. где чудете само свод језик и звона са манастира Савине. — не тражите лепшега места ни V једном словенском крају; нигде га нећете нбћи." Ненадовићево оштро око непогрешно је уочавало ствари и појаве. али и особине појелинаца и народа херојске Црне горе. Његови путописи из ње изгледаду нам данас, када се путеви Србије и Црне горе упућују поново 1'едној заједничкој судбини V скорој будућнпсти много присниш. непосредниди и цскрениди. Ч? Н. Радуловић